Марко Краљевић и брат му Андријаш је бугарштица и најстарија позната народна епска песма о Марку Краљевићу у којој је испевана свађа браће, Марка и Андријаша, око деобе три коња. При пут ју је записао Петар Хекторовић на Хвару 1555. године и објавио у свом делу Рибање и рибарско приговарање 1556. године. Припада циклусу Краљевића Марка.
О песми Певање српским начином Бугарштице које је Петар Хекторовић забележио, а које су певали хварски рибари Паскоје Дебеља и Никола Зет, наводи да су испеване сарпским начином. Мађарски дворски песник 16. века Себастијан Тиноди, такође помиње певање српским начином говорећи о једном од српских певача: „Много има певача овде у Мађарској, ал’ од Дмитра Карамана нема бољег у српском начину…” Међутим, певање српским начином и поезија која се тако певала нису настали у 16. веку, већ су тада или нешто раније постали познати у околном свету након сеобе српског становништа услед надирања Турака, док је назив српски начин вероватно настао због сличности са литургијом источног обреда и због учешћа више певача, од којих једни зачињу песму, а други отпевају.
Види још Списак српских епских народних песама Циклус Краљевића Марка Марко Краљевић и вила Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко Краљевић и бег Костадин Смрт Марка Краљевића
Рефереце
Литература
Категорија:Народне песме Категорија:Српске епске народне песме Категорија:Краљевић Марко