Кавез за птице () америчка је филмска комедија из 1996. године, коју је продуцирао и режирао Мајк Николс. Сценарио Илејн Меј представља адаптацију француско-италијанског филма Кавез за лудаке из 1978. године, који је и сам адаптација истоимене представе из 1973. године. Главне улоге тумаче Робин Вилијамс и Нејтан Лејн као Арманд и Алберт Голдман, геј пар чији син Вал (Ден Футерман) планира да се ожени Барбаром Кили (Калиста Флокхарт), ћерком конзервативног сенатора Кевина (Џин Хекман) и његове супруге Луиз (Дајана Вист). Хенк Азарија и Кристин Барански се појављују у споредним улогама. Филм је обележио прву филмску сарадњу Николса и Мејове, који су током педесетих и шездесетих година 20. века наступали као комичарски дуо.
Филм Кавез за птице објављен је 8. марта 1996. године од стране компаније MGM/UA Distribution Co. у Сједињеним Америчким Државама и United International Pictures широм света, наишавши на позитивне критике и значајан комерцијални успех. Дебитовао је на првом месту по заради у Северној Америци, где се задржао наредне три недеље, зарадивши укупно 185,3 милиона долара широм света уз буџет од 31 милион долара. Сматра се револуционарним јер је био један од ретких филмова великих студија у ком су ЛГБТ ликови у самом средишту радње. Глумачка постава је добила значајне похвале и освојила Награду Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу. Филм је такође номинован за Оскара за најбољу сценографију на 69. додели Оскара.
Радња Арманд Голдман је отворени геј власник дрег клуба у Саут Бичу по имену „Кавез за птице” (); његов феминизирани и екстравагантни партнер Алберт главна је звезда клуба, где наступа под именом Старина. Њих двојица живе заједно у стану изнад клуба са Агадором, отвореним гејом и једнако екстравагантним гватемалским кућопазитељем који машта о наступу у Армандовом дрег шоуу.
Армандов двадесетогодишњи син Вал, који је плод Армандове пијане авантуре за једну ноћ са женом по имену Кетрин Арчер, враћа се кући како би саопштио да се верио са младом женом Барбаром Кили. Иако Арманд и Алберт нису одушевљени тим вестима, ипак пристају да подрже Вала.
Барбарини родитељи су ултраконзервативни републикански сенатор Кевин Кили, суоснивач друштвено конзервативне групе под називом „Коалиција за морални поредак”, и његова супруга Луиз. Кевин се у почетку противи Барбариној веридби. Међутим, убрзо постаје уплетен у политички скандал када је суоснивач Коалиције и Кевинов колега сенатор Илај Џексон пронађен мртав у кревету малолетне црне проститутке. Луиз га убеђује да ће Барбарино венчање поправити његов имиџ као угледног породичног човека, али сенатор страхује да ће Валова породица одустати од брака због скандала, па инсистира да се веридба не објављује новинарима док не разговара са Валовим родитељима и буде сигуран да ће се венчање одржати. С тим циљем, породица Кили планира посету Саут Бичу.
Барбара обавештава Вала о плану њеног оца. Да би сакрила истину о Голдмановима, рекла је родитељима да је Арманд хетеросексуалац ожењен женом по имену Колман (како би сакрила чињеницу да су Јевреји) и да је културни аташе у Грчкој. Арманду се не допада идеја да буде присиљен на повратак у орман, али пристаје да игра улогу, уз помоћ пријатеља и запослених у клубу, који преуређују стан тако да више личи на традиционално домаћинство. Вал и Арманд покушавају да задрже Алберта ван куће, али када им то не пође за руком, Алберт предлаже да се представи као Валов хетеросексуални ујак. Арманд ступа у контакт са Кетрин и објашњава јој ситуацију; она обећава да ће доћи на вечеру и претварати се да му је супруга. Арманд покушава да научи Алберта како да се понаша као стрејт мушкарац, али Албертова екстравагантна природа чини тај задатак тешким. Арманд схвата да његов план неће никога преварити. Алберт се увреди и закључава у своју собу.
Породица Кили стиже у преуређени стан Голдманових; дочекује их Агадор, који за ту ноћ покушава да прође као грчки батлер по имену Спартак. Кетрин се заглављује у саобраћају, а Кевин и Луиз почињу да се питају где је „госпођа Колман”. Изненада улази Алберт, обучен и стилизован као конзервативна средовечна жена. Арманд, Вал и Барбара су нервозни, али Кевин и Луиз наседају на маску.
Упркос успеху вечери, проблеми настају када сенаторов шофер изда свог послодавца двојици новинара таблоида, Харију Радману и његовом фотографу, који су се надали ексклузивној причи о скандалу у Коалицији и пратили Килијеве до Саут Бича. Док истражују клуб, уклањају поруку коју је Арманд оставио на вратима, а која обавештава Кетрин да не улази у стан. Када она стигне, несвесно открива превару, што наводи Вала да призна истину, коначно открије Алберта као свог правог „мајчинског” родитеља и представи Арманда и Алберта као геј пар.
Кевин је у почетку збуњен ситуацијом, али га Луиз суочава са истином и грди због тога што више брине о својој каријери него о срећи своје породице. Приликом покушаја да оду, нападају их папараци који су камповали напољу како би га фотографисали. Алберт схвата да постоји начин да породица побегне а да не буде препозната. Он их облачи у дрег, па користе задњи улаз стана како би се ушуњали у клуб, где, плешући уз песму групе Sister Sledge „We Are Family”, успевају да изађу из ноћног клуба без инцидената. Барбара и Вал се венчавају на међуверској церемонији којој присуствују обе породице.
Улоге
Продукција мини|Хотел Карлајл на Оушан драјву у Саут Бичу послужио је као екстеријер за истоимени клуб у филму током снимања.
Развој и писање Мајк Николс је првобитно био укључен као редитељ бродвејске адаптације представе Кавез за лудаке из 1983. године, али га је из продукције отпустио продуцент Алан Кар. Године 1994, Николс је убедио Џона Келија, тадашњег челника студија United Artists, који је поседовао права на оригиналну филмску верзију из 1978. године, да обнови опцију са њим као редитељем и продуцентом. Кели, дугогодишњи Николсов пријатељ, изјавио је: „Питао сам Мајка имамо ли у власништву нешто што би га занимало. Он је одговорио: 'Поседујете пројекат са једном од најбољих комичарских структура.' Добили смо остатак права, а он је рекао да жели да позове Илејн Меј и пита је да ради на њему. Сутрадан је пристала.”
Међу изменама које је Илејн Меј унела у заплет филма била је и промена имена ликова — Жорж је постао Арманд Голдман, а Албен је преименован у Алберта. Такође је прилагодила линију приче о будућим свекром и свекрвом, претворивши их у конзервативног политичара Кевина Килија и његову супругу Луиз, како би се осврнула на десничарску анти-ЛГБТ реторику која је тада била актуелна у вестима.
Николс је истраживао материјал за филм путујући са Илејн Меј и сценографом Боом Велчом по дрег наступима у Чикагу и Савани. Након посете једном дрег шоуу у Саут Бичу, на Велчов предлог, Николс је одлучио да промени место радње филма из Њу Орлеанса у Саут Бич.
Подела улога Николс је у улогама Алберта и Арманда првобитно замислио Робина Вилијамса и Стива Мартина, али је Мартин одбио улогу јер је сматрао да не би могао да донесе потребан кемп квалитет за тај лик, док Вилијамс није желео да глуми Алберта јер је претходно већ играо екстравагантни лик Данијела Хиларда (госпође Даутфајер) у филму Госпођа Даутфајер. Када је Вилијамс одлучио да жели да игра Арманда, Николс се одлучио за Нејтана Лејна у улози Алберта. Лејн се већ био обавезао на наступ у бродвејској продукцији мјузикла Смешна ствар се десила на путу до форума, али је Николс успео да убеди продуцента Скота Рудина да одложи мјузикл како би Лејн могао да глуми у филму. Џин Хекман је рекао да му је улога у овом филму пружила прилику да се врати својим коренима у импровизационој комедији.
Николс је првобитно замислио британског глумца Ејдријана Лестера у улози Агадора, али је лик преобликован након што су се он и Лестер сложили да би приказивање црнца у улози слуге имало расистичке призвуке. Хенк Азарија, који је на крају добио улогу, рекао је: „Развио сам различите верзије Агадора. Једна је била суптилнија, једва приметно геј, готово као улични мангуп. Друга је била лик који је завршио у филму. Обе су ми деловале стварно — одрастао сам уз порториканске уличне краљице које су биле веома феминизиране и ексцентричне, али и уз оне које то нису биле. Испробао сам обе верзије пред пријатељем који је био дрег краљица, питао га која му се више свиђа, и добио његово одобрење за ову.”
Снимање Вилијамсу и Лејну, обојици познатима као врхунски комичарски импровизатори, било је дозвољено да импровизују током вишенедељних проба пре почетка снимања. Николс и Мејова су одабрали најбоље делове из проба јер је Николс желео да филм сними попут позоришне представе, без превише монтаже.
Иако се снимање углавном одвијало у Лос Анђелесу, екстеријерни кадрови укључивали су хотел Карлајл у Мајами Бичу, Оушан драјв и Арт деко дистрикт у Мајами Бичу.
Иако је студио првобитно имао резерве према политичком аспекту филма, посебно у вези са приказом конзервативних ликова, Кели је изјавио: „Мајк је то предвидео пре осам или девет месеци. Рекао је: 'До тренутка када филм изађе, више нећете моћи да пародирате ове момке; они ће пародирати сами себе.'”
Музика Три песме које је написао Стивен Сондхајм за потребе филма је адаптирао и аранжирао композитор Џонатан Тјуник. Албертова прва песма (као Старина) је „Can That Boy Foxtrot”, првобитно избачена из Сондхајмовог мјузикла Follies. Песма „Little Dream” написана је посебно за филм, а на крају је искоришћена током Албертове пробе са Селсијусом (Лука Томасини), плесачем који жваће жваку. Док Арманд и Кетрин Арчер (Кристин Барански) плешу у њеној канцеларији, певају песму „Love Is in the Air”, која је била избачена из мјузикла Смешна ствар се десила на путу до форума.
Поред Сондхајмовог доприноса, Тјуник је користио популарне денс и диско хитове, као што су песма Доне Самер „She Works Hard for the Money” и песма групе Sister Sledge „We Are Family”, заједно са хитом „Conga” извођача Глорије Естефан и бенда Miami Sound Machine.
Списак песама "We Are Family" - Goldman Girls "William Tell Overture" - Стивен Голдстин "She Works Hard for the Money" - Дона Самер "Can That Boy Foxtrot" - Нејтан Лејн "Mi Guajira" - Качао "Little Dream" - Нејтан Лејн "No Pain for Cakes" - The Lounge Lizards "Love Is in the Air" - Кристин Барански, Робин Вилијамс "I Could Have Danced All Night" - Хенк Азарија, Џин Хекман, Нејтан Лејн, Робин Вилијамс, Дајана Вист "We Are Family (Reprise)" - Goldman Girls "Family Salsa" - Стивен Голдстин "Conga" - Глорија Естефан и Miami Sound Machine
Пријем Зарада Кавез за птице премијерно је приказан 8. марта 1996. године и током првог викенда приказивања зарадио је 18.275.828 долара, заузевши прво место на благајнама. Остао је на врху наредне три недеље пре него што су га потиснули филмови Исконски страх и Танка линија између љубави и мржње. До краја свог приказивања од 14 недеља, филм је у Северној Америци зарадио 124.060.553 долара, а међународно 61.200.000 долара, достигавши на крају укупну светску зараду од 185.260.553 долара.
Критике Кавез за птице добио је позитивне критике по изласку. На агрегатору рецензија Rotten Tomatoes, филм има оцену одобравања од 85% на основу рецензија 65 критичара, уз просечну оцену од 7/10. Консензус критичара на сајту гласи: „Мајк Николс извлачи пријатно забавне перформансе од Робина Вилијамса и Нејтана Лејна у овом забавном, иако не баш кључном, римејку француско-италијанске комедије Кавез за лудаке.” Metacritic извештава о резултату од 72/100 на основу 18 рецензија критичара, што указује на „генерално повољне критике”.