мини| Карикатура из новина из 1912. године која истиче утицај Сједињених Држава у Латинској Америци након Монроове доктрине мини| Француска политичка карикатура из 1898. године, Кина – торта краљева и царева, која приказује краљицу Викторију од Уједињеног Краљевства, кајзера Вилхелма II од Немачке, цара Николаја II од Русије, Маријану од Француске и јапанског цара Меиџија како деле Кину којом влада цар Гуангсју. „Кјаучоу” и „Порт-Артур”, написани на кришкама торте, представљају те локације у Кини; стереотипни мандарин реагује ужасом у позадини. У области међународних односа, сфера утицаја је просторни/географски регион или скуп политичких заједница или нација, над којима водећа национална држава или друга геополитички моћна организација има одређени ниво културног, привредног, војног или политичког утицаја или ексклузивности.
Иако може постојати формални савез или друге уговорне обавезе између под утицајем и утицајног лица, такви формални аранжмани нису неопходни за постојање сфере. Утицај се може остварити употребом и тврде и меке моћи. Слично томе, формални савез не мора нужно значити да се једна земља налази у сфери утицаја друге. Историјски гледано, јаке или строге ексклузивности унутар сфера утицаја често су доводиле до или су биле повезане са вишим нивоима глобалног сукоба и напетости између таквих сфера. С друге стране, међусферска трговина, међузависност и комуникација изнедриле су периоде релативног мира – као и периоде када су сфере утицаја биле слабије спровођене, а међународна удружења добровољнија.
У екстремним случајевима, земља или заједница унутар „сфере утицаја” друге, моћније националне државе, може постати клијентска држава или функционална подружница те државе – служећи у ствари као сателитска држава или де факто колонија. То је био случај, у деценијама након завршетка Другог светског рата, са Совјетским Савезом (преко доминантне силе Русије) и мањим чланицама Источног блока (нпр. балтичким државама; такви односи моћи вероватно постоје у Белорусији данас). Систем сфера утицаја, према којем су региони подељени међу моћним нацијама, које затим утичу или се мешају у послове малих нација у свом региону, наставља се до данас. Геополитички односи моћи се често анализирају коришћењем појмова регионалних или глобалних суперсила, великих сила и/или средњих сила.
Понекад различити делови једне земље могу пасти у различите сфере утицаја, или нација може пасти у различите сфере утицаја у зависности од фактора на који је утицано (нпр. трговински или културни утицај). У 19. веку, тампон државе Иран и Тајланд, које су се налазиле између царстава Британије, Француске и Русије, биле су подељене између сфера утицаја те три међународне силе. Слично томе, након Другог светског рата, нацистичка Немачка је била подељена на четири окупационе зоне, од којих су се три касније консолидовале у Западну Немачку, а преостала је постала Источна Немачка, прва чланица НАТО-а, а друга чланица Варшавског пакта.
Види још Равнотежа снага Културно подручје Геополитика Неформално царство Гвоздена завеса Национални интерес Право освајања Језички савез Сизеренство Неправедни споразуми Вазална држава
Категорија:Сфере утицаја Категорија:Геополитичка терминологија Категорија:Друштвени утицај Категорија:Социолошка терминологија Категорија:Теорија међународних односа Категорија:Политиколошке теорије