Мартин Рагуж (Столац, 2. март 1958) је босанскохерцеговачки политичар који је обављао функцију предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине од 2000. до 2001. године. Био је члан националног Дома народа од 2011. до 2019, док је претходно служио у Представничком дому од 2002. до 2010. године.
Рагуж је такође био први министар за људска права и избјеглице од 2000. до 2001. године, а као савезни министар без портфеља од 1995. до 1996. године. Такође је био министар рада и социјалне политике од 1992. до 1993. године, током рата у Босни и Херцеговини. Члан Хрватске демократске заједнице од 1993. године, Рагуж ју је напустио да би се придружио њеној отцијепљеној странци, Хрватској демократској заједници 1990. Касније је обављао функцију председника странке између 2013. и 2015. године.
Рана политичка каријера Рагуж се политички активирао у време општих избора 1990, првих у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, тада дијелу Југославије. Био је један од оснивача либерално оријентисаног Савјеза социјалистичке омладине БиХ.Time for Croatians to take responsibility for this country. Europa, August 2010. Retrieved 1 April 2014. Кандидовао се за хрватског члана Предсједништва Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине као кандидат странке ССО-Х.Tomo Šimić: "Dokumenti Predsjedništva Bosne i Hercegovine 1991. - 1994.", National Security and the Future, br. 1-2, Udruga svetog Jurja, Zagreb, 2006, p. 31.Dragan Čović; Slavica Karačić; Niko Lozančić; Borjana Krišto; Zdenko Ćosić; Davor Čordaš; Mario Grgić; Rade Bošnjak; Marinko Čavara: Dvadeset godina Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine 1990. - 2010. Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine, Mostar, 2010, p. 358. Од седам хрватских кандидата, Рагуж је завршио последњи са освојених 130.428 (6,13%) гласова.Mirjana Kasapović: "Bosnia and Herzegovina", Elections in Europe: A data handbook, Nomos, Baden-Baden, 2010, p. 330.
На почетку рата у Босни и Херцеговини 1992. године, Рагуж је именован за министра рада и социјалне политике Републике Босне и Херцеговине, радећи у опкољеном Сарајеву. На почетку бошњачко-хрватског рата, придружио се Хрватској демократској заједници (ХДЗ БиХ) и прихватио позив Хрватске Републике Херцег-Босне да помогне у ублажавању хуманитарне кризе.Interview during Croat–Bosniak War. Ashgate Publishing, 2012, p. 130.
Рагуж је радио као заменик шефа Канцеларије за расељена лица, избјеглице и расељена лица до 1993. године, када је именован за шефа те канцеларије, замјењујући Даринку Тадић.Narodni list Croatian Republic of Herceg-Bosna , 3 January 1994. Служио је до 1994. године, када је та канцеларија постала Министарство за избјеглице и социјална питања, где је радио као замјеник министра до краја рата 1995. године.
Послератна политичка каријера Након рата, Рагуж је именован за савјезног министра без портфеља, гдје је остао до 1996. године, и био је задужен за координацију активности на спровођењу Дејтонског споразума. Између 1997. и 1998. године радио је за хрватског члана предсједништва, Крешимира Зубака.Martin Raguž - Biography. European Parliament. Accessed 1 April 2014. Од 2000. до 2001. године обављао је функцију министра за људска права и избјеглице.
Након парламентарних избора 2000, Рагуж је именован за предсједавајућег Савјета министара 18. октобра 2000. године. На овој функцији је био до 22. августа 2001. године, када га је наследио Божидар Матић, члан Социјалдемократске партије.Records of persons who have behaved leading party and government functions at various levels in the last thirty years. National Security and the Future , no. 1-2, Association of St. George, Zagreb, 2006. Рагуж је потом именован за председника Координационог савета.Jelavić retires as president of the HDZ BiH? HIC, no. 337, 7 May 2001. Accessed 1 November 2014.
Након што је високи представник Волфганг Петрич сменио Анту Јелавића са мјеста хрватског члана предсједништва, почели су разговори о могућим Јелавићевим наследницима на месту предсједника ХДЗ-а БиХ. Међународна заједница је, као услов за повратак политичкој самоуправи, захтијевала смјењивање свих политичара који су учествовали у стварању самоуправе. Иако је и Рагуж био дио њеног оснивања, међународна заједница га је сматрала прихватљивим као новог лидера ХДЗ-а БиХ. Коначно, Бариша Чолак је преузео дужност лидера странке у мају 2002.
Априлски пакет Након раскола унутар ХДЗ-а БиХ, Рагуж је био један од оснивача Хрватске демократске заједнице 1990 (ХДЗ 1990) коју је предводио Божо Љубић. До раскола је дошло у вријеме промоције уставних промјена у оквиру Априлског пакета, чему се Љубић противио, тврдећи да пакет своди статус хрватскога народа у држави на ниво националне мањине. Током овог периода, Рагуж је био члан Уставно-правног одбора националног Представничког дома .
Од девет чланова одбора, четири су подржала пакет, што није било довољно да се расправа прослиједи Представничком дому. Два члана одбора су се снажно противила Априлском пакету, а амбасада САД, високи представник и други представници међународне заједнице покушали су да утичу на Рагужа и још два члана одбора, Бериза Белкића и Филипа Андрића, да подрже пакет. Одбор је одлучио да усвоји нацрт пакета за саслушање пред Представничким домом 18. априла 2006. године. Неки противници су покушали, али нису успјели, да убаце амандмане на програме својих странака, али Рагуж, под притиском амбасаде САД, није подржао амандмане ХДЗ 1990 у дебати.
ХДЗ 1990 мини| Рагуж говори на састанку Централног комитета ХДЗ 1990 у Читлуку, 1. фебруара 2014. Хрватски премијер Иво Санадер посјетио је Мостар у марту 2009. године, објављујући „неизбјежност“ уједињења ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990. Након тога, Рагуж је постао водећи промотер уједињења две странке. Међутим, његове политичке амбиције су га удаљиле од његових страначких колега. У априлу је предсједништво ХДЗ-а 1990 усвојило платформу за уједињење са ХДЗ-ом БиХ, обезбјеђујући равноправну заступљеност у влади. Међутим, председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић одбацио је могућност уједињења почетком маја 2009. године, што је погоршало чињеницу да су званичници ХДЗ-а 1990 били у опасности да изгубе своје позиције у случају поновног уједињења.
У јулу 2013. Рагуж је наслиједио Божу Љубића на мјесту предсједника ХДЗ 1990. У марту 2014. године, позвао је на федерализацију Босне и Херцеговине. Његов позив је поздравио бивши високи представник Кристијан Шварц Шилинг.Schwarz-Schilling welcomed President of HDZ 1990 Raguž federalization of BiH. Hercegovina.info, 8 March 2014. Accessed 22 September 2014 . На састанку са директором Одељења за јужну и централну Европу америчког Стејт департмента, Рагуж се заложио за већи утицај Сједињених Америчких Држава на Босну и Херцеговину.Raguž: A Europeanization of Dayton and the federalization of BiH . Look, 30 March 2014. Accessed 22 September 2014.
Предсједничка кампања 2014. Дана 5. јула 2014. године, Рагуж је прихватио номинацију ХДЗ-а 1990 за хрватског члана Предсједништва Босне и Херцеговине на општим изборима у октобру. Његова номинација означила је продубљивање сукоба унутар Хрватског народног сабора. Камен темељац Рагужеве политике била је сарадња са Европском унијом.Martin Raguž HDZ candidate in 1990 for the Croatian member of the Presidency of Bosnia and Herzegovina. HRsvijeta, 5 July 2014. Accessed 22 September 2014. Рагужева кампања је добила подршку Прве босанске странке, чија је предсједница Шехерзада Делић најавила званичну подршку Рагужу на изборима.Šeherzada Delic: 21 800 votes from Krajina for Martin Raguž . Republic, 19 September 2014. Accessed 22 September 2014.
Рагуж није успио да буде изабран, освојивши 38,60% гласова, док је лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић победио са 52,20%.
Оставка У децембру 2015. године, одбор ХДЗ-а 1990 Западнохерцеговачког кантона затражио је од Рагужа оставку због „опште неактивности и неактивности странке и погоршања ситуације странке на терену“. Сходно томе, поднео је оставку 23. децембра, наводећи здравствене проблеме, укључујући проблеме са кичмом.Martin Raguž is no longer president of HDZ 1990 . Dnevnik.ba, 23 December 2015. Accessed 24 December 2015.
Референце
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Сточани Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Босанскохерцеговачки политичари Категорија:Босанскохерцеговачки министри Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу Категорија:Биографије живих особа