Крвав камен је планина у западној Бугарској и југоисточној Србији, у историјско-географској области Крајиште, и део је Рујско-верилске планинске групе.
Планина је део Рујско-верилске планинске групе, а дуж њеног била, од граничне пирамиде 163 до граничне пирамиде 173, пролази део државне границе између Бугарске и Републике Србије. Њена дужина од севера ка југу износи око 18—19 km, док јој је ширина до 10 km. На северу се преко превоја Варгавица (1.285 m) спаја са Боховском планином, а на југу се преко превоја високог 1.605 m везује за Царичку планину. На западу у Србији простире се до долина река Ерма и Божица (лева притока Драговиштице, из слива реке Струма), док је на истоку долина Трекљанске реке (десна притока Струме) одваја од Пенкјовске планине.
Било планине пружа се у правцу север—југ и веома је таласасто, са просечном надморском висином од 1.500 до 1.700 m, док се на југоистоку знатно спушта. Највиша тачка планине је врх Било (Бигло) (1.737,1 m), који се налази код граничне пирамиде 167 и представља највиши врх целог бугарског Крајишта.
Изграђена је од палеозојских нискометаморфних стена — амфиболита, шкриљаца, филита. Дуж била у њеном северном делу пролази део главног вододелника Балканског полуострва између сливова Црног и Егејског мора, при чему северозападни делови припадају првом, а остали другом сливу. Из ње извиру реке Ерма (из слива Дунава) и Трекљанска река (десна притока Струме), заједно са својом десном притоком Базовичком реком. Клима је умереноконтинентална, а најчешће дувају западни и северозападни ветрови. Основна земљишта су смеђа шумска и циметна шумска. Већи део планине обрастао је ретким листопадним шумама — буква, храст, граб, јавор, док се по њеним билима налазе пространи пашњаци.
Животињски свет На планини се могу видети срне, дивље зечеве, дивље свиње, веверице, текунице и друге животиње. Од птица се срећу гаврани, креје, зебе, беле плиске, обични мишари, као и ретке лешњикаре. Од гмизаваца је регистрована шарка. Срећу се и шумски гуштери.
Насеља На планини и по њеним падинама у Србији и Бугарској смештено је укупно 13 села: У Бугарској — 10 села: Базовица, Горња Мелна, Доња Мелна, Драгојчинци, Далга Лука, Косово, Кашле, Средорек, Чешљанци и Шипковица; У Србији — 3 села: Клисура, Кострошевци и Паља.
Види још Списак планина у Бугарској
Топографске карте
Категорија:Планине у Србији Категорија:Рељеф Перничке области Категорија:Планине у Крајишту