Очување енергије или уштеда енергије представља напор да се смањи расипничка потрошња енергије коришћењем мање енергетских услуга. Ово се може постићи ефикаснијим коришћењем енергије (коришћењем мањих и бољих извора енергије за континуирану услугу) или променом понашања како би се користио мањи и бољи извор услуге (на пример, вожњом возила која троше обновљиву енергију или оних са већом ефикасношћу). Очување енергије може се постићи кроз ефикасно коришћење енергије, што има неколико предности, укључујући смањење емисија гасова стаклене баште и мањи угљенични отисак, као и уштеде у трошковима, води и енергији.
Праксе зеленог инжењеринга побољшавају животни циклус компоненти машина које претварају енергију из једног облика у други.
Енергија се може очувати смањењем отпада и губитака, побољшањем ефикасности кроз технолошке надоградње, унапређењем операција и одржавања, променом понашања корисника кроз профилисање корисника или корисничке активности, праћењем уређаја, пребацивањем оптерећења у сате ван вршног оптерећења и пружањем препорука за уштеду енергије. Праћење коришћења уређаја, успостављање профила потрошње енергије и откривање образаца потрошње енергије у околностима где се енергија лоше користи, може указати на навике и понашања корисника у потрошњи енергије. Енергетско профилисање уређаја помаже у идентификацији неефикасних апарата са високом потрошњом енергије и енергетским оптерећењем. Сезонске варијације такође у великој мери утичу на енергетско оптерећење, јер се више користи климатизација у топлијим сезонама, а грејање у хладнијим. Постизање равнотеже између енергетског оптерећења и удобности корисника је сложено, али суштинско за очување енергије. У великим размерама, неколико фактора утиче на трендове потрошње енергије, укључујући политичка питања, технолошки развој, економски раст и еколошке бриге.
Кориснички оријентисана уштеда енергије Понашање корисника има значајан утицај на очување енергије. Оно укључује детекцију активности корисника, профилисање и понашање у интеракцији са уређајима. Профилисање корисника састоји се од идентификације образаца потрошње енергије корисника и замене захтеваних системских подешавања аутоматизованим поставкама које се могу покренути на захтев. У оквиру профилисања корисника, личне карактеристике су кључне за утицај на понашање усмерено на очување енергије. Ове карактеристике укључују приходе домаћинства, образовање, пол, старост и друштвене норме.
Понашање корисника такође се ослања на утицај особина личности, друштвених норми и ставова о понашању везаном за очување енергије. Веровања и ставови према удобном животном стилу, еколошки прихватљивом транспорту, енергетској безбедности и избору места становања утичу на понашање очувања енергије. Као резултат тога, уштеда енергије може бити омогућена усвајањем про-еколошког понашања и енергетски ефикасних система. Едукација о приступима очувању енергије може довести до паметније употребе енергије. Избори које корисници праве стварају обрасце потрошње енергије. Ригорозна анализа ових образаца идентификује оне који расипају енергију, а њихово побољшање може значајно смањити енергетско оптерећење. Због тога је људско понашање кључно за утврђивање импликација мера за очување енергије и решавање еколошких проблема. Значајна уштеда енергије може се постићи ако се измене навике корисника.
Корисничке навике Корисничке навике значајно утичу на потражњу за енергијом; стога, пружање препорука за побољшање корисничких навика доприноси уштеди енергије. Микротренуци су суштински за разумевање образаца потрошње енергије и идентификују се помоћу различитих сензорских јединица постављених на истакнутим местима широм куће. Микротренутак је догађај који мења стање уређаја из неактивног у активно и помаже у изградњи профила потрошње енергије корисника у складу са њиховим активностима.
Очување енергије може се постићи кроз корисничке навике праћењем препорука за уштеду енергије у микротренуцима. Непотребна потрошња енергије може се смањити одабиром одговарајућег распореда за рад уређаја. Стварање ефикасног система за распоређивање захтева разумевање навика корисника у вези са апаратима.
Распоређивање ван вршног оптерећења Многе технике за очување енергије обухватају распоређивање рада уређаја ван вршних сати, што значи рад уређаја у периоду када је цена енергије ниска. Овај распоред се може постићи након што се разумеју навике корисника у вези са употребом уређаја. Већина добављача енергије дели енергетску тарифу на сате високих и ниских цена; стога ће програмирање уређаја да раде у сатима ван вршног оптерећења значајно смањити рачуне за струју.
Детекција активности корисника Детекција активности корисника доводи до прецизног препознавања уређаја који су потребни за одређену активност. Ако је уређај активан, али није неопходан за тренутну активност корисника, он расипа енергију и може се искључити ради уштеде. Прецизна идентификација активности корисника неопходна је за постизање ове методе очувања енергије.
Могућности за очување енергије по секторима
Зграде
Постојеће зграде Мере за очување енергије примарно су биле усредсређене на технолошке иновације ради побољшања ефикасности и финансијске подстицаје, са теоријским објашњењима добијеним из поменутих аналитичких традиција. Постојеће зграде могу побољшати енергетску ефикасност променом грађевинских материјала за одржавање, прилагођавањем састава система за климатизацију, избором енергетски штедљиве опреме и формулисањем политика субвенционисања. Ове мере могу побољшати топлотни комфор корисника и смањити утицај зграда на животну средину. Избор комбинаторних оптимизационих шема које садрже мере за усмеравање и ограничавање понашања корисника, поред спровођења управљања потражњом, може динамички прилагодити потрошњу енергије. У исто време, економски алати требало би да омогуће корисницима да промене своје понашање и остваре живот са ниским емисијама угљеника. Комбинована оптимизација и ценовни подстицаји смањују потрошњу енергије зграда, емисије угљеника и трошкове корисника.
мини|Потрошња енергије по типу домаћинства на североистоку Сједињених Америчких Држава 2015. године
Надзор кроз енергетске прегледе може помоћи у постизању енергетске ефикасности у постојећим зградама. Енергетски преглед је инспекција и анализа употребе енергије у систему са циљем да се смањи унос енергије без негативног утицаја на излазне резултате. Енергетски прегледи могу одредити специфичне могућности за мере очувања енергије и ефикасности, као и исплативе стратегије. Обучени професионалци обично обављају ове послове и могу бити део неких националних програма. Апликације за паметне телефоне омогућавају власницима кућа да сами заврше релативно софистициране енергетске прегледе. На пример, паметни термостати могу да се повежу са стандардним ХВАЦ системима ради одржавања температура у затвореном простору које штеде енергију. Поред тога, уређаји за бележење података такође се могу инсталирати да прате унутрашњу температуру и нивое влажности, чиме пружају прецизније разумевање услова. Ако се прикупљени подаци упореде са перцепцијом удобности корисника, може се применити прецизније подешавање унутрашњости (нпр. повећање температуре тамо где се користи климатизација како би се спречило претерано хлађење). Грађевинске технологије и паметна бројила могу омогућити комерцијалним и резиденцијалним корисницима енергије да визуализују утицај који њихова употреба енергије може имати на њихова радна места или домове. Напредно мерење енергије у реалном времену може помоћи људима да штеде енергију кроз своје акције.
Још један приступ очувању енергије је имплементација мера за очување енергије у комерцијалним зградама, које често ангажују Компаније за енергетске услуге (ESCO) искусне у уговарању енергетских перформанси. Ова индустрија постоји од 1970-их и данас је присутнија него икад. Америчка организација EVO (Efficiency Valuation Organization) креирала је скуп смерница које ESCO компаније морају да поштују приликом процене уштеда постигнутих мерама за очување енергије. Ове смернице називају се Међународни протокол за мерење и верификацију перформанси (IPMVP).
Енергетска ефикасност се такође може постићи надоградњом одређених аспеката постојећих зграда. Остваривање топлотних побољшања додавањем изолације у пузне просторе и обезбеђивање одсуства цурења ваздуха резултира ефикасним омотачем зграде, смањујући потребу за механичким системима за грејање и хлађење простора. Високоперформансна изолација је такође подржана додавањем прозора са двоструким или троструким стаклом како би се минимизирао пренос топлоте. Мање надоградње у постојећим зградама укључују промену батерија (чесми) у оне са слабијим протоком што увелико помаже у очувању воде, замена сијалица ЛЕД осветљењем резултира са 70—90% мањом потрошњом енергије у односу на стандардну сијалицу са ужареном нити или ЦФЛ сијалицу, замена неефикасних уређаја онима са Energy Star ознаком, и коначно додавање вегетације у пејзаж око зграде како би функционисала као елемент за стварање сенке. Прозорски хватач ветра може смањити укупну употребу енергије зграде за 23,3%. Боје за зидове и нове технологије боја могу уштедети енергију.
мини|Хватач ветра (бадгир) и канат који се користе за хлађење. Хватачи ветра „смањују потрошњу енергије зграде и угљенични отисак”.
Очување енергије кроз понашање корисника захтева разумевање животног стила, друштвених и бихејвиоралних фактора станара домаћинства у анализи потрошње енергије. Ово укључује једнократна улагања у енергетску ефикасност, као што је куповина нових енергетски ефикасних уређаја или надоградња изолације зграде без смањења економске корисности или нивоа енергетских услуга, и понашања усмерена на смањење потрошње енергије за која се теоретише да су више вођена социо-психолошким факторима и еколошким бригама у поређењу са понашањима везаним за енергетску ефикасност. Замена постојећих уређаја новијим и ефикаснијим доводи до енергетске ефикасности јер се мање енергије расипа. Уопштено, понашања везана за енергетску ефикасност се више поистовећују са једнократним инвестицијама које захтевају трошкове (у ефикасне уређаје и адаптације), док понашања везана за смањење потрошње обухватају понављајуће напоре за уштеду енергије који изискују ниске трошкове.
Да би се идентификовала и оптимизовала потрошња енергије у домаћинствима, морају се анализирати конвенционална и бихејвиорална економија, теорија усвајања технологије и доношење одлука засновано на ставовима, социјална и еколошка психологија и социологија. Анализа техно-економске и психолошке литературе фокусира се на индивидуални став, понашање и избор/контекст/спољне услове. Насупрот томе, социолошка литература се више ослања на праксе потрошње енергије обликоване друштвеним, културним и економским факторима у динамичном окружењу.
Нове зграде Многи кораци могу се предузети ка очувању енергије и ефикасности приликом пројектовања нових зграда. Прво, зграда се може пројектовати тако да оптимизује своје перформансе поседовањем ефикасног омотача са високоперформансном изолацијом и системима застакљивања прозора, прозорским фасадама стратешки оријентисаним за оптимизацију дневног светла, елементима за сенчење како би се ублажио нежељени одсјај и пасивним енергетским системима за уређаје. Код дизајна пасивне соларне зграде, прозори, зидови и подови су направљени тако да прикупљају, складиште и дистрибуирају соларну енергију у облику топлоте зими и одбијају сунчеву топлоту лети.