мини| Шкотска заувек!, романтизована слика Краљевских шкотских сивих јединица у јуришу у бици код Ватерлоа током Наполеонових ратова Јуриш је офанзивни маневар у борби у којем борци напредују према непријатељу највећом брзином у покушају да се упусте у одлучну блиску борбу. Јуриш је доминантни шокантни напад и био је кључна тактика и одлучујући тренутак многих битака кроз историју. Модерни јуриши обично укључују мале групе ватрених тимова опремљених оружјем са великом брзином паљбе и ударају по појединачним одбрамбеним положајима (као што су концертни бункер или обични бункер), уместо великих група бораца које јуришају на другу групу или утврђену линију.
Може се претпоставити да се јуриш користио у праисторијском ратовању, али јасни докази потичу тек из каснијих писмених друштава. Тактика класичне грчке фаланге подразумевала је уређено наступање, праћено завршним јуришем до самог контакта са непријатељем.
Значајни јуриши мини| Јуриш лаке бригаде, Балаклава, 25. октобар 1854. (Ричард Катон Вудвил млађи, 1894)
Битка код Куртреа (11. јул 1302): Француска коњица коју су чинили бројни племићи, поражена је у бици од стране тешко наоружаних фламанских пешадинаца. Јуриш коњице оцењен је као исхитрен и преурањен, а за пораз су окривљени бројни јаркови и мочваре на бојном пољу; ипак, на неколико места у фламанским редовима, француски коњаници су успели да се пробију пре него што су опкољени и уништени. Ова битка је, међутим, такође показала да добро дисциплинована и тешко наоружана пешадија може да одбије коњичке јурише, чиме је окончано уверење да је тешка коњица практично непобедива у сукобу са пешадијом. Битка код Куртреа (позната и као Битка златних мамуза) сматра се првим примером постепене „пешадијске револуције” у средњовековном ратовању широм Европе током 14. века. Јуриш лаке коњице (25. октобар 1854) у бици код Балаклаве у Кримском рату. Услед погрешних наређења, мала јединица од 670 британских лаких коњаника извела је јуриш на непријатељске снаге које су биле вишеструко бројније. Успели су да се пробију и извуку из борбе, али су претрпели изузетно тешке губитке и нису остварили ниједан значајан циљ. Овај догађај је широко овековечен у сећању и представља тему бројних књижевних и филмских дела. Пикетов јуриш (3. јул 1863) у бици код Гетисбурга у Америчком грађанском рату. Масовни пешадијски јуриш на линије Уније одбијен је уз знатне губитке. Битка код Марс-ла-Тура (16. август 1870): Пруска бригада тешке коњице прегазила је француску пешадију и артиљерију како би ојачала лево крило пруске војске, плативши притом цену губитка половине свог састава. Реч је о једном од ретких значајних примера успешних коњичких јуриша након увођења модерног ватреног оружја. Тај успех донео јој је углед међу војним историчарима и створио мит да је „Бредовљев подвиг представљао правило” – односно да коњица и даље може имати одлучујућу улогу у бици током модерног рата између подједнако опремљених снага – због чега су коњичке јединице остале у саставу оружаних снага великих европских сила и током наредних пола века.
Види још Банзаи јуриш Напад људским таласом Јуриш бајонетом
Референце
Категорија:Војне тактике