мини|Коњи се хране допунским сеном током хладног времена мини|Тимарење коња Управљање коњима, такође познато као коњогојство, подразумева радње које се предузимају ради бриге о коњима, понијима, мазгама, магарцима и другим припитомљеним еkvidiма, укључујући смештај, исхрану, хигијену, здравље и општу добробит.
Окружење за живот Коњима је потребно и склониште од природних елемената попут ветра и падавина, као и простор за вежбање. Широм света, коњи и други еkvidi обично живе напољу са приступом склоништу ради заштите од временских непогода. У неким случајевима, животиње се држе у амбару или стаји ради лакшег приступа власника, или ради заштите од временских услова из различитих разлога. За власнике коња који не поседују сопствено земљиште, поља и амбари могу се изнајмити од приватног земљопоседника или се може изнајмити простор за појединачног коња на фарми за смештај. Коњи који нису целодневно напољу на пољу или пашњаку обично захтевају неки облик редовне вежбе, било да је то јахање, рад на лонжи или пуштање на испуст ради слободног кретања. Међутим, ако је коњ болестан или повређен, можда ће морати да буде затворен у стају, обично у бокс.
Пошто су еквиди крдне животиње, већина показује стабилније понашање када је у близини других копитара. Међутим, то није увек могуће, и познато је да се развијају пријатељски односи између коња и мачака, коза и других врста. Постоје изузеци. Неки коњи, посебно пастуви, често се држе одвојено од других коња, нарочито других мужјака са којима би могли да се такмиче за доминацију. Ради сигурности и надзора, кобиле се могу одвојити од крда пре ждребљења.
Коњима је потребан приступ чистој, свежој води у сваком тренутку, као и приступ адекватној кабастој храни попут траве или сена. Ако животиња не може у потпуности да се издржава на пашњаку са природним извором воде, коњи се морају хранити свакодневно. Како су коњи еволуирали као континуирани пасачи, боље је хранити малим количинама хране током целог дана него давати велику количину одједном.
Зими, коњима расте густа длака која их греје и обично им је топло ако су добро храњени и имају приступ склоништу. Али ако се вештачки шишају ради изложби, или ако су под стресом због старости, болести или повреде, можда ће бити потребно додати коњско ћебе да би се коњ заштитио од хладноће. Лети се препоручује приступ хладовини.
Пашњаци
Ако се коњ држи на пашњаку, количина земљишта потребна за основно одржавање варира у зависности од климе, животињи треба више земљишта за испашу у сувој него у влажној клими. У просеку, између једног и земљишта по коњу обезбедиће адекватну кабасту храну у већем делу света, иако ће сено или друга храна можда морати да се додаје зими или током периода суше. Да би се смањио ризик од ламинитиса, коње ће можда требати склонити са бујне, брзорастуће траве на кратке периоде у пролеће и јесен, када је трава посебно богата неструктурним угљеним хидратима попут фруктана. Коње на сталној испаши и даље треба често проверавати да ли има знакова повреда, паразита, болести или губитка тежине.
Ако терен не пружа природно склониште у облику густог дрвећа или других ветробрана, мора се обезбедити вештачко склониште; изолациони слој коњске длаке делује мање ефикасно када је мокра или изложена ветру, те коњи који не могу да побегну од ветра и падавина троше непотребну енергију на одржавање телесне топлоте и могу постати подложни болестима.Еванс, The Horse, 2. изд.,
Коњи не могу да живе дуже од неколико дана без воде. Стога, чак и у природном, полу-дивљем окружењу, препоручује се свакодневна провера; поток или извор за наводњавање могу пресушити, баре могу постати стајаће или развити токсичне модрозелене алге, ограда се може сломити и омогућити бекство, отровне биљке могу се укоренити и расти; олује, падавине или чак људски вандализам могу створити небезбедне услове.
Пашњаке треба ротирати када се биљке попасу да би се избегла прекомерна испаша или погоршање квалитета пашњака. Управљање стајским ђубривом се такође побољшава ротацијом пашњака; коњи неће јести траву која садржи превише сопственог стајњака, а такве области су легло паразита. Мора се дозволити разлагање стајског ђубрива док су коњи у алтернативном падоку.
Ограде и обори мини|лево|Дрво и синтетички материјали слични дрвету су класични и атрактивни облици ограђивања Коњи су еволуирали да живе на преријским травњацима и да прелазе велике удаљености неометани вештачким баријерама. Због тога, када су ограђени, мора се размотрити могућност незгоде. Коњи ће провлачити главе и ноге кроз пољопривредне ограде у покушају да дохвате храну са друге стране. Могу да налете на ограду ако их јури друга животиња, или чак када трче у игри, ако ограда (као што је жичана ограда) није нарочито видљива. Што је површина мања, ограда мора бити видљивија и чвршћа.
Само за вежбање, обор, испуст, корал или "суви падок" без кабасте хране може бити много мањи од пашњака, и ово је уобичајен начин на који се многи коњи држе; у амбару са излазом на испуст, или у сувом падоку са склоништем, хране се сеном, без приступа пашњаку, или само са неколико сати испаше дневно. Спољни обори за испуст се знатно разликују по величини, али са 20 до је апсолутни минимум за коња који се не јаше свакодневно. Да би галопирао на кратке деонице, коњу је потребна "писта" од најмање 50 до . Када се држи у сувом падоку, амбар или склониште су неопходни. Ако се држи у малом обору, коњ мора редовно да ради или да се пушта у већи простор ради слободног вежбања.
мини|Чврста и добро израђена дрвена ограда од стубова и летава погодна за коње
Ограде у оборима морају бити чврсте. У уским просторима, коњ може често да додирује ограду. Жица је веома опасна у било ком малом обору. Обори су често направљени од металних цеви или дрвета. Већи обори се понекад ограђују густо тканом мрежом, која се понекад назива "непењајућа" ограда. Међутим, ако се жичана мрежа користи у малом обору, отвори морају бити премали да би коњско копито прошло кроз њих.
Врсте ограда
мини|лево|Једна опасност од жичане ограде је, као што се види на овој слици, да је практично невидљива; животиња која трчи можда неће видети ограду док не буде прекасно да избегне судар. Рефлектујуће заставице на огради могу учинити жичану ограду уочљивијом.
На великим пространствима, бодљикава жица се често виђа у неким деловима света, али је то најопаснији материјал за ограду који се може користити око коња, чак и на великом пашњаку. Ако се коњ заглави у бодљикаву жицу, може се брзо тешко повредити, често остављајући трајне ожиљке или чак трајне повреде. Књиге и часописи о управљању коњима скоро универзално наводе да се бодљикава жица никада не сме користити за ограђивање коња.Прајс, The Whole Horse Catalog, рев. изд., Међутим, овај савет се широко игнорише, посебно на западу Сједињених Држава.
Различите врсте глатке жичане ограде, посебно када су подржане жицом електричне ограде, могу се користити за ограђивање великих пашњака од неколико хектара, и једна су од најјефтинијих опција за ограду. Жичана ограда треба да има најмање четири, по могућности пет редова жице да би се обезбедила адекватна сигурност. Међутим, чак и без оштрих бодљи, жица има највећи потенцијал да се коњи запетљају у ограду и повреде. Ако се користи, мора бити правилно постављена и одржавана затегнута редовним одржавањем. Видљивост је такође проблем; коњ у галопу на непознатом пашњаку можда неће видети жичану ограду док не буде прекасно да се заустави.Еванс, The Horse, 2. изд.,
мини|150px|Тешка ткана мрежа са густо распоређеним нитима је релативно безбедна за коње, јер не могу лако да пробију ограду нити да провуку ногу кроз њу
Ткана жичана мрежа је безбеднија, али скупља од глатке жице. Тежа је за постављање и има одређене проблеме са видљивошћу, али мања је вероватноћа да ће се коњи запетљати у њу или се повредити ако налете на њу. Додавање горње греде од дрвета или синтетичког материјала повећава видљивост ограде и спречава да је коњи савију нагињући се преко ње. Ред електричне жице такође може да спречи коње да гурају жичану ограду. Мрежаста ограда мора бити од дебеле жице, ткана, не заварена, а квадрати мреже треба да буду премали да би коњ могао да провуче ногу. "Пољска ограда" или "непењајућа" ограда су сигурнији дизајни од шире ткане "овчије ограде". Ланчана ограда се повремено виђа, али коњи могу да савију ланчану ограду скоро једнако лако као и жицу тањег пречника, тако да додатни трошак често није оправдан у поређењу са добро израђеном тканом мрежом.
мини|лево|Електрична ограда направљена од савремених синтетичких материјала са фином жицом утканом свуда чини видљиву и јефтину ограду. Употреба пластичних стубова омогућава да се привремена ограда лако постави и помера по потреби. Оваква електрична ограда је добра за поделу пашњака, али не треба да се користи као гранична ограда или у просторима где животиње врше велики притисак на ограду.
Електрична ограда долази у многим стиловима жице, ужета и траке, и посебно је корисна за унутрашњу поделу пашњака. Носи само благи набој који изазива приметан шок, али без трајних повреда животиња или људи. Релативно је јефтина и лака за постављање, али ако нестане струје, лако се ломи. Одлична је и као привремена ограда и, у виду појединачних редова, као горња или средња баријера за одвраћање коња од конвенционалних ограда. Постоји извесна опасност да се коњи могу заплести у електричну ограду, али пошто су материјали тањи, обично пуца, прекидајући струју, иако су повреде и даље могуће. Пошто струја може да нестане, не би требало да буде једина ограда на границама имања, посебно поред путева, иако се један ред на врху може користити да се спречи коњ да се нагиње преко ограде од других материјала. Такође, не треба је користити саму у малим оборима где коњи могу случајно да налете на њу редовно. Међутим, мале појединачне ограде за коње понекад се виде на такмичењима у даљинском јахању, где се привремене ограде морају поставити у удаљеним подручјима. У стамбеним областима треба поставити знакове упозорења на свим граничним оградама са наелектрисаним деловима како би се спречило да људи додирују ограду и случајно доживе шок.
Дрво је "класични" облик ограде за коње, било од обојених дасака или природних округлих тараба. То је један од најбезбеднијих материјала за ограђивање коња. Дрво или синтетички материјал сличних особина је најбоља опција за мале падоке, оборе и корале. Може се користити за ограђивање пашњака и има одређену способност попуштања или ломљења ако коњ удари у њега. Међутим, дрво је скупо, захтева доста одржавања и није потпуно без безбедносних проблема; даске могу да се расцепкају, ексери могу да штрче и изазову посекотине. Синтетички материјали слични дрвету су још скупљи, али су често безбеднији и лакши за одржавање. мини|Цевна ограда се неће сломити.
Каблови различитих врста понекад се користе за ограде за коње и, нарочито ако су комбиновани са горњом гредом од цеви или дрвета, могу бити релативно безбедни. Међутим, ако се кабл не одржава затегнутим, коњи се могу запетљати у њега. Ипак, не само да не може да пукне већ га, за разлику од жице, људи не могу лако пресећи. Његова предност у односу на жицу је мањи ризик од заплитања. Често је јефтинији од дрвета или цеви, има одређену еластичност ако коњ налети на њега и захтева релативно мало одржавања.Еванс, The Horse, 2. изд.,
Металне цеви се често користе за ограде уместо дрвета и, ако су правилно постављене, могу бити прилично безбедне у одређеним околностима. Цеви су често најскупља опција за ограду, али се лако одржавају и веома су јаке. Цев генерално не попушта и не ломи се ако се на њу налети или ако коњ провуче ногу кроз њу, што само по себи може представљати ризик од повреде; власници коња расправљају о релативним предностима и опасностима цеви у односу на дрво за ограде за коње. Обично су цеви најпогодније за веома мале површине као што су обори где коњ може често да удара или тестира ограду, али неће бити у опасности од судара са оградом при пуној брзини. мини|лево|Кречњачка ограда у Кентакију.