Скептични еколог: Мерење стварног стања света () је књига чији је аутор дански писац и статистичар Бјерн Ломборг која се фокусира на ауторов поглед на економију животне средине и њене проблеме. Први пут ју је објавио на данском језику 1998. године издавач Центрум, а на енглеском Штампарија Универзитета у Кембриџу 2001. године.
Ломборг је био инспирисан интервјуом са економистом Џулијаном Линколном Сајмоном да предузме процену јавно доступних података, и објавио је своја открића као серију чланака у листу Политикен. Ови чланци су представљали основу књиге у којој Ломборг аргументује против низа тврдњи које сматра превише песимистичним у вези са питањима животне средине и њиховим утицајем на људски просперитет. Ломборг тврди да су забринутости еколога због загађења, деградације животне средине, опадања природних ресурса и климатских промена преувеличане, и износи своје противљење политичким одговорима попут Кјото протокола, сматрајући их недовољним и тврдећи да узрокују више штете него користи на основу анализе трошкова и користи. Он се залаже да се фокус уместо тога усмери на смањење сиромаштва и борбу против болести.
Књига је изазвала велику контроверзу и негативне критике по објављивању. Ломборгове тврдње, методологију и представљање извора критиковали су научници и групе како у Данској, тако и међународно. Позитиван пријем у неким популарним медијима, као што је Економист, био је у оштрој супротности са тим, што је у комбинацији са дебатом која је уследила помогло профилисању књиге.
Аутор је званично био под истрагом од стране Данских одбора за научну неискреност (DCSD), који су потврдили оптужбе и недостатак стручности у релевантним областима коришћеним у књизи. Данско министарство науке, технологије и иновација критиковало је процедуралне аспекте које је спровео DCSD, мада је одлучило да не покреће поновну истрагу. Скептични еколог је успоставио Ломборгов профил као противника научног консензуса о климатским променама. Године 2007. Ломборг је објавио наставак под називом Охладите: Водич скептичног еколога кроз глобално загревање.
Позадина мини|алт=видети опис|Портрет аутора, Бјерна Ломборга Књигу је написао Бјерн Ломборг, дански статистичар који је радио на Универзитету у Орхусу. Идеје и писање књиге започети су деведесетих година 20. века. Био је инспирисан интервјуом са Џулијаном Линколном Сајмоном објављеним у часопису Вајерд (Wired), у којем је Сајмон тврдио да су га прорачуни које је спровео са јавно доступним подацима довели до закључка да су стандардне концепције судњег дана о стању света биле нетачне. Претпоставио је да су Сајмонови ставови производ његовог америчког конзервативног размишљања, али је 1997. године Ломборг предузео сличну процену са неким од својих студената и дошао до сличних закључака као Сајмон.
Године 1998, Ломборг је објавио четири чланка у данским новинама Политикен, излажући своје истраживање и студију. Они су привукли медијску пажњу и изазвали контроверзу у Данској. Ови налази су објављени као књига на данском језику 22. септембра 1998. под насловом Verdens Sande Tilstand (Право стање света) од стране издавача Центрум, а на енглеском као The Skeptical Environmentalist у издању Штампарије Универзитета у Кембриџу 2001. године. Одељци о глобалном загревању, напомене и референце проширени су у енглеском издању.
Садржај Поднаслов књиге Скептични еколог односи се на извештај Стање света, који се објављује годишње од 1984. године од стране Института Ворлдвоч. Ломборг је извештај означио као „једну од најбоље истражених и академски најамбициознијих публикација о еколошкој политици”, али га је критиковао због коришћења краткорочних трендова за предвиђање катастрофалних последица, у случајевима када дугорочни трендови не би подржали исте закључке.
У успостављању својих аргумената, Скептични еколог је испитао широк спектар питања у општој области еколошких студија, укључујући економију животне средине и науку, и дошао до низа закључака и препорука. Ломборгов рад је директно оспорио оно што је оквирно назвао „Литанијом наше све горе животне средине” тумачећи податке из око 3.000 углавном секундарних извора. Аутор сугерише да су еколози преусмерили потенцијално корисне ресурсе на мање заслужна еколошка питања на начине који су били економски штетни. Он приказује своју књигу као непристрасно и научно побијање тврдњи еколошких група. Већи део методологије и интегритета књиге био је предмет критика, које тврде да је Ломборг искривио поља истраживања која покрива.Skeptical About The Skeptical Environmentalist , Richard M. Fisher's review of The Skeptical Environmentalist, in "The Skeptical Inquirer".
Књига Скептични еколог је распоређена око четири главне теме: Људски просперитет са економске и демографске тачке гледишта. Он тврди да су се просперитет, очекивани животни век, храна и глад, као и здравље, побољшали током протеклих векова у већем делу света, упркос текућим изазовима као што је ХИВ/сида. Он одбацује теорију Томаса Малтуса да повећање светске популације доводи до раширене глади. Људски просперитет из еколошке тачке гледишта. Ломборг испитује стање природних ресурса и доноси закључак који је у супротности са оним из познатог извештаја Границе раста. Он тврди да се количина хране повећава, са изузетком рибе која се исцрпљује. Он наводи да нема назнака о раширеном крчењу шума, те да је економски раст решење за тај проблем у земљама у развоју. Ломборг тврди да се ретки материјали и нафта не исцрпљују тако брзо као што се тврди, и да ће побољшања технологије обезбедити људима фосилна горива још дуги низ година. Ломборг каже да се сукоби око воде неће дешавати јер нису исплативи, и залаже се за боље управљање воденим ресурсима. Загађење као претња људском просперитету. Он повезује загађење ваздуха и загађење воде са економским растом, и тврди да ће бржи економски раст смањити њихове утицаје. Такође наводи да су страхови у вези са отпадом преувеличани с обзиром на проценат земљишта који могу заузети. Будуће претње људском просперитету. Ломборг износи своју главну тврдњу да су, на основу анализе трошкова и користи, еколошке претње људском просперитету преувеличане и да су политички одговори погрешни. Изражава став да су везе између употребе пестицида и рака преувеличане и да губитак биодиверзитета и изумирање врста имају мали утицај на људски просперитет. Што се тиче глобалног загревања, Ломборг прихвата његово постојање али изражава сумње у компјутерско моделовање и тврди да политички одговори попут Кјото протокола имају веће трошкове него користи.
Ломборгов главни аргумент је да је огромна већина еколошких проблема — као што су загађење, несташица воде, крчење шума и губитак врста, као и раст становништва, глад и сида — специфична за одређена подручја и у високој корелацији са сиромаштвом. Закључује да су изазови људском просперитету суштински логистичка питања, и да се могу решити углавном кроз економски и друштвени развој.
Пријем
Књига је генерално добила негативне критике од стране научне заједнице, фокусирајући се на ауторову методологију, проблеме са подацима, теорије и концепте. Најчешће критике односиле су се на селективно коришћење података, затим на референцирање и недостатак фокуса на еколошки покрет. Већина научника из области заштите животне средине тврдила је да је књига дубоко мањкава и да стање животне средине није јасно представљено. У неким случајевима, рецензије су биле оштре и по садржају и по тону.
Дански еколошки савет, саветодавни комитет за еколошка питања, објавио је „контра-публикацију” која је критиковала Ломборгове методе и приступ у његовој књизи. Публикација је издата 1999. године као Fremtidens Pris (Цена будућности), коју је написало 18 сарадника из различитих дисциплина.
Унија забринутих научника објавила је критику књиге, истичући рецензије Питера Глика, Џерија Д. Малмана, Томаса Лавџоја, Нормана Мајерса, Џефрија Харвија, Е. О. Вилсона и Стјуарта Пима. Закључили су да се књига директно уклапа у традицију контраријанских еколошких дела, која могу стећи привремену популарност, али на крају не успевају да издрже научну проверу. Харви је упоредио књигу у негативном контексту са квалитетом радова на основним универзитетским студијама, и додао да је „екологија најкомплекснија од наука, а Ломборг никада није урадио ни трунку посла у тој области”. У једном писму, Вилсон је рекао да је његово највеће жаљење у вези са књигом било „време које су научници изгубили исправљајући дезинформације које је створила.”
У јануару 2002. године, наслов из часописа Scientific American гласио је: „Обмањујућа математика о Земљи” и садржао је низ есеја које су написали научници о књизи. Чланак је закључио да је Скептични еколог погрешно представио како научне доказе тако и мишљења. Часопис је такође одбио Ломборгов захтев да објави одбрану на 32 странице, већ му је дао једну страницу у каснијем мајском издању из 2002. године. Часопис је касније објавио његово комплетно побијање на својој веб-страници, заједно са контра-побијањима Џона Ренија и Џона П. Холдрена.
Часопис Nature је такође објавио оштру рецензију Ломборгове књиге, у којој су Стјуарт Пим из Центра за еколошка истраживања и конзервацију на Универзитету Колумбија и Џеф Харви са Холандског института за екологију написали: „Попут лоших семинарских радова, Ломборгов текст се у великој мери ослања на секундарне изворе. Од око 2.000 референци, око 5% долази из новинских извора и 30% са преузимања са веба — лако доступних, дакле, али често без рецензије.” Наставили су тиме да „текст користи стратегију оних који, на пример, тврде да геј мушкарци не умиру од сиде, да Јевреји нису били издвојени од стране нациста за истребљење, и тако даље.”
Питер Глик је такође био веома критичан, наводећи: „Нема ничег оригиналног нити јединственог у Ломборговој књизи. Многе његове критике су се појављивале у... претходним делима — па чак и у раду самих еколошких научника. Оно што је ново, можда, јесте обим и разноврсност грешака које прави.” Дејвид Пиментел је написао критичку рецензију у часопису Population and Environment, посебно оспоравајући Ломборгов аргумент о ерозији тла, пестицидима, крчењу шума и водним ресурсима. Закључио је да, „као пољопривредни научник и еколог, волео бих да могу делити Ломборгове оптимистичне погледе, али моја истраживања и истраживања небројених научника наводе ме на конзервативнији став.” Роџер А. Пилке, с друге стране, бранио је Ломборга и књигу, описујући дебату као пример политизације науке.
Издање часописа Grist од 12. децембра 2001. било је посвећено књизи Скептични еколог, са низом есеја разних научника који су оспоравали појединачне одељке. Посебан чланак ауторке Кетрин Шулц, који је испитивао општи приступ књиге, оспорио је уоквиравање Ломборгових закључака, постављајући питање „[зашто] он мери животну средину само у односу на болнице и бригу о деци, а не у односу на, рецимо, индустријске субвенције и издатке за одбрану?”.
Правни научник Дејвид Шенброд био је један од бранилаца Ломборга. У марту 2003, часопис New York Law School Law Review објавио је анализу критичких рецензија Скептичног еколога из часописа Scientific American, Nature и Science, коју су написали Шенброд и тадашња студенткиња права Кристи Вилсон из Правне школе у Њујорку. Аутори бране Ломборга, наводе да је књига „у великој мери ослобођена чињеничних грешака”, и карактеришу одговор научне заједнице на књигу као „неискрен напад”, користећи правне аргументе да би суд требало да прихвати Ломборга као кредибилног вештака у области статистике, с обзиром на то да би његово сведочење било адекватно ограничено на његову област стручности.
Медијска покривеност