мини|upright=1.5|Педерастични пар на симпозијуму дели лежаљку. Коментарисано је да фигура са десне стране тражи пољубац од фигуре са леве стране. Зидна слика из Гробнице скакача у воду из грчког града Паестума у Италији. 470. п. н. е. Педерастија у античкој Грчкој је била друштвено призната веза између старијег мушкарца (ераст) и млађег мушкарца (ероменос), обично у тинејџерским годинама.C.D.C. Reeve, Plato on Love: Lysis, Symposium, Phaedrus, Alcibiades with Selections from Republic and Laws (Hackett, 2006), p. xxi online; Martti Nissinen, Homoeroticism in the Biblical World: A Historical Perspective, translated by Kirsi Stjerna (Augsburg Fortress, 1998, 2004), p. 57 online; Nigel Blake et al., Education in an Age of Nihilism (Routledge, 2000), p. 183 online.
мини|десно|Педерастични парови. Дечак у средини држи ойнохое у левој руци и даје киликс особи на лежаљци у десној руци. Атички киликс. Око 460—450. п. н. е.
Неки научници лоцирају њено порекло у иницијацијским ритуалима, посебно обредима прелаза на Криту, где је била повезана са уласком у војни живот и религијом посвећеном Зевсу.Robert B. Koehl, (1986) 99–110, with a survey of the relevant scholarship including that of Arthur Evans (p. 100) and others such as H. Jeanmaire and R. F. Willetts (pp. 104–105); Deborah Kamen, "The Life Cycle in Archaic Greece", The Cambridge Companion to Archaic Greece (Cambridge University Press, 2007), pp. 91–92. Kenneth Dover, a pioneer in the study of Greek homosexuality, rejects the initiation theory of origin; see "Greek Homosexuality and Initiation", in Que(e)rying Religion: A Critical Anthology (Continuum, 1997), pp. 19–38. For Dover, it seems, the argument that Greek paiderastia as a social custom was related to rites of passage constitutes a denial of homosexuality as natural or innate; this may be to overstate or misrepresent what the initiatory theorists have said. The initiatory theory claims to account not for the existence of ancient Greek homosexuality in general but rather for that of formal paiderastia. Нема формално постојање у Хомеровим еповима, а можда се развила крајем 7. века п. н. е. као аспект грчке хомосоцијалне културе,Thomas Hubbard, "Pindar's Tenth Olympian and Athlete-Trainer Pederasty", in Same–Sex Desire and Love in Greco-Roman Antiquity, pp. 143 and 163 (note 37), with cautions about the term "homosocial" from Percy, p. 49, note 5. која је такође била карактеристична по спортској и уметничкој голотињи, одложеним браковима за аристократе, симпозијумима и друштвеној изолацији жена.Percy, Reconsiderations about Greek Homosexualities, p. 17 et passim.
Педерастија је била и идеализована и критикована у античкој књижевности и филозофији.For examples, see Kenneth Dover, Greek Homosexuality (Harvard University Press, 1978, 1989), p. 165, note 18, where the eschatological value of paiderastia for the soul in Plato is noted. For a more cynical view of the custom, see the comedies of Aristophanes, e.g. Wealth 149–159. Paul Gilabert Barberà, "John Addington Symonds. A Problem in Greek Ethics. Plutarch's Eroticus Quoted Only in Some Footnotes? Why?" in The Statesman in Plutarch's Works (Brill, 2004), p. 303; and the pioneering view of Havelock Ellis, (Philadelphia: F. A. Davis, 1921, 3rd ed.), vol. 2, p. 12. For Stoic "utopian" views of paiderastia, see Doyne Dawson, (Oxford University Press, 1992), Недавно је изнесен аргумент да је педерастија била идеализована у архајском периоду; критика је започела у Атини као део опште преиспитивачке праксе архајске културе у класичној Атини.See Andrew Lear, "Was pederasty problematized? A diachronic view" in Sex in Antiquity: exploring gender and sexuality in the ancient world, eds. Mark Masterson, Nancy Rabinowitz, and James Robson (Routledge, 2014).
Научници су расправљали о улози или обиму педерастије, која је вероватно варирала у зависности од локалног обичаја и индивидуалне склоности.Michael Lambert, "Athens", in (Taylor & Francis, ), Реч „педерастија” у данашњој употреби може имплицирати злостављање малолетника у одређеним јурисдикцијама, али атински закон је, на пример, признавао и пристанак и узраст као факторе у регулисању сексуалног понашања.See Osborne following. Gloria Ferrari, however, notes that there were conventions of age pertaining to sexual activity, and if a man violated these by seducing a boy who was too young to consent to becoming an eromenos, the predator might be subject to prosecution under the law of hubris; Figures of Speech: Men and Maidens in Ancient Greece (University of Chicago Press, 2002),
Терминологија мини|upright|Курос који представља идеализованог младића. Око 530. п. н. е.
Од објављивања дела Greek Homosexuality аутора Кенета Довера 1978. године, термини ераст и ероменос постали су стандардни за две педерастичне улоге.The pair of terms are used both within and outside the field of classical studies. For surveys and reference works within the study of ancient culture and history, see for instance The World of Athens: An Introduction to Classical Athenian Culture, a publication of the Joint Association of Classical Teachers (Cambridge University Press, 1984, 2003), pp. 149–150 online; John Grimes Younger, Sex in the Ancient World from A to Z pp. 91–92 online. Outside classical studies, see for instance Michael Burger, The Shaping of Western Civilization: From Antiquity to the Enlightenment (University of Toronto Press, 2008), pp. 50–51 online; Richard C. Friedman and Jennifer I. Downey, Sexual Orientation and Psychoanalysis: Sexual Science and Clinical Practice (Columbia University Press, 2002), pp. 168–169 online; Michael R. Kauth, True Nature: A Theory of Sexual Attraction (Springer, 2000), p. 87 online; Roberto Haran, Lacan's Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis (2004), p. 165ff. online. Обе речи потичу од грчког глагола erô, erân, „волети”; види такође ерос.
У Доверовој строгој дихотомији, ераст (грч. , множина ерасти) је старији сексуални актер, виђен као активни или доминантни учесник, (Harvard University Press, 1978, 1989), где суфикс -tês (-) означава вршиоца радње.Herbert Weir Smyth, "Formation of Substantives", sections 838–839, Greek Grammar (Harvard University Press, 1920, 1984), pp. 229–230. The insertion of the sigma between verb stem and suffix is euphonic (§836). Термин ераст треба разликовати од грчке речи paiderastês, која је значила „љубитељ дечака”, обично са негативном конотацијом. Грчка реч paiderastia () је апстрактна именица. Настала је од речи paiderastês, која је заправо сложеница речи pais („дете”, множина paides) и erastês (види испод).Etymologies in American Heritage Dictionary, Random House Dictionary, and Online Etymology Dictionary Иако се реч pais може односити на дете било ког пола, реч paiderastia је у грчко-енглеском речнику Лидела и Скота дефинисана као „љубав према дечацима”, а глагол paiderasteuein као „бити љубитељ дечака”.Henry George Liddell and Robert Scott, (Oxford: Clarendon Press, 1940 9th ed., with 1968 supplement in 1985 reprinting), Сами ераст је могао имати само ране двадесете године,William Armstrong Percy III, Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece (University of Illinois Press, 1996), p. 1 online. те је разлика у годинама између два мушкарца који ступају у сексуалне односе могла бити занемарљива.Martha Nussbaum, "Platonic Love and Colorado Law: The Relevance of Ancient Greek Norms to Modern Sexual Controversies", Sex and Social Justice (Oxford University Press, 1999), p. 309: "because the popular thought of our day tends to focus on the scare image of a 'dirty old man' hanging around outside the school waiting to molest young boys, it is important to mention, as well, that the erastês might not be very far in age from the erômenos."
Реч ероменос, или „вољени” (грч. , множина ероменои), представља мушки облик презента пасивног партиципа од глагола erô, а Довер га посматра као пасивног или подређеног сексуалног учесника. Ероменос се такође може назвати pais, односно „дете”. На ово „дете” се гледало као на будућег грађанина, а не као на „инфериорни објекат сексуалног задовољства”, и у уметности је приказивано с поштовањем.Marguerite Johnson and Terry Ryan, Sexuality in Greek and Roman Society and Literature: A Sourcebook (Routledge, 2005), p. 4 online. Ова реч се може схватити и као тепање које би родитељ могао користити, што се налази и у поезији Сапфе,It is uncertain whether the pais Kleis is Sappho's actual daughter, or whether the word is affectionate. Anne L. Klinck, "'Sleeping in the Bosom of a Tender Companion': Homoerotic Attachments in Sappho", Same-sex Desire and Love in Greco-Roman Antiquity and in the Classical Tradition of the West (Haworth Press, 2005), p. 202 online; Jane McIntosh Snyder, The Woman and the Lyre (Southern Illinois University Press, 1989), p. 3 online. The word pais can also be used of a bride; see Johnson and Ryan, Sexuality in Greek and Roman Society, p. 80, note 4. и као ознака само релативне старости. Уметничке и друге књижевне референце показују да је ероменос био најмање тинејџер, при чему модерне процене старости варирају од 13 до 20 година, а у неким случајевима и до 30. Већина доказа указује да је ероменос обично био у годинама када би аристократа започињао своју формалну војну обуку,"We can conclude that the erômenos is generally old enough for mature military and political action": Nussbaum, "Platonic Love and Colorado Law", p. 309 online. односно између петнаесте и седамнаесте године.See especially Mark Golden, endnote to ; also Johnson and Ryan, Sexuality in Greek and Roman Society and Culture, p. 3; Barry S. Strauss, Fathers and Sons in Athens: Ideology and Society in the Era of the Peloponnesian War (Routledge, 1993), p. 30 online; ; Nuances of age also discussed by Ferrari, Figures of Speech, pp. 131–132 online. Као показатељ физичке зрелости, ероменос је понекад био висок колико и старији ераст или виши од њега, и можда је имао своје прве длачице на лицу.Dover, Greek Homosexuality, pp. 16, 85; Ferrari, Figures of Speech, Друга реч коју су Грци користили за млађег сексуалног партнера била је paidika, придев средњег рода у множини („ствари које имају везе са децом”), који се синтаксички третирао као мушки род у једнини.
У поезији и филозофској литератури, ероменос је често оличење идеализоване младости; сродни идеални приказ младости у архајској култури био је курос, дугокоси мушки статуаријски акт.Percy, Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece, p. 61, considers the kouroi to be examples of pederastic art. "The particular attributes that kouroi display match those of such 'beloveds' in the visual and literary sources from the late archaic to the classical age": Deborah Tam Steiner, Images in Mind: Statues in Archaic and Classical Greek Literature and Thought (Princeton University Press, 2001), p. 215 online. The presence of facial and pubic hair on some kouroi disassociates them with the erômenos if the latter is taken only as a boy who has not entered adolescence; thus Jeffrey M. Hurwit, "The Human Figure in Early Greek Sculpture and Vase-Painting," in The Cambridge Companion to Archaic Greece (Cambridge University Press, 2007), p. 275 online. мини|десно|250п|Педерастични парови. Спољашњост атичког киликса. Сликар Пејтинос. Око 500. п. н. е. Стари музеј у Берлину. мини|десно|180п|Педерастична сцена између два мушкарца. Атички псиктер. Теракота. Приписује се Смикросу. Око 510. п. н. е.