Универзум Задужбине () описује историју будућности људске колонизације галаксије, која обухвата скоро 25.000 година, насталу постепеним спајањем серијала књига Роботи, Галактичко царство и Задужбина које је написао амерички аутор Исак Асимов.
Дела смештена у универзуму
Асимовљев серијал Шира Задужбина Спајање серијала о Роботима, Царству и Задужбини Серијал Задужбина смештен је у исти универзум као и Асимовљев први објављени роман, Камичак на небу, иако се радња Задужбине одвија око 10.000 година касније. Камичак на небу постао је основа за серијал Галактичко царство. Затим, неког непознатог датума (пре писања романа На ивици Задужбине), Асимов је одлучио да споји серијале Задужбина и Галактичко царство са својим серијалом о Роботима. Тако су сва три серијала смештена у исти универзум, дајући им комбиновану дужину од 18 романа и укупно око 1.500.000 речи. Ово спајање је такође створило временски распон серијала од око 20.000 година.
У роману Звезде, попут прашине изричито се наводи да је Земља радиоактивна због нуклеарног рата. Асимов је касније објаснио да је унутар самог универзума разлог за овакво схватање био тај што су га формулисали Земљани много векова након догађаја, па се истина искривила услед губитка великог дела њихове планетарне историје. Ово дело Асимов сматра делом серијала о Царству, али се у њему директно не спомињу ни Трантор ни други свемирски светови. За једног лика се каже да поседује визи-сонор, исти музички инструмент који свира кловн Величанствени Магнифико у роману Задужбина и Царство.
Асимов је интегрисао серијал о Роботима у свој свеобухватни серијал Задужбина, учинивши да се робот Р. Данил Оливо поново појави двадесет хиљада година касније, у доба Галактичког царства, у наставцима и преднаставцима оригиналне трилогије Задужбина; а у последњој књизи серијала о Роботима, Роботи и Царство, Асимов описује како су насељени светови који су касније формирали Царство и како је Земља постала радиоактивна (што је први пут споменуто у роману Камичак на небу).
Самостални романи смештени у универзуму Иако нису споменути у „Белешци аутора” романа Увод у Задужбину, романи Крај вечности (1955), Немеза (1989) и Позитронски човек (1992) (који је написао Роберт Силверберг) повезани су са ширим серијалом Задужбине.
Крај вечности се нејасно спомиње у роману На ивици Задужбине, где један гејански лик у Задужбини и Земљи спомиње Вечне, чији је „задатак био да изаберу стварност која ће бити најприкладнија за човечанство.” (Крај вечности такође у својој причи спомиње „Галактичко царство”.) Сам Асимов није споменуо Крај вечности у списку серијала у Уводу у Задужбину. Што се тиче Немезе, она је написана након Увода у Задужбину, али у белешци аутора Асимов изричито наводи да књига није део серијала о Задужбини или Царству, већ да би је једног дана могао повезати са осталима.
У роману У сусрет Задужбини, Хари Селдон спомиње причу стару 20 хиљада година о „младој жени која је могла да комуницира са целом планетом која је кружила око сунца по имену Немеза”, што је референца на роман Немеза. Коментатори су приметили да Немеза садржи једва прикривене референце на Свемирце и њихов календарски систем, Галактичко царство, па чак и на Харија Селдона, које су изгледа намерно постављене у сврху касније интеграције у универзум Задужбине. Према Аластеру Вилкинсу, у расправи објављеној на сајту Gizmodo: „Асимов апсолутно обожава чудне, елиптичне структуре. Сва три његова научнофантастична романа која не припадају серијалима о роботима и Задужбини — Крај вечности, Сами богови и Немеза — снажно су се ослањала на нехронолошке наративе, а то ради са великим жаром у роману Сами богови.”
У роману Роботи зоре, др Хан Фастолф укратко препричава причу из новеле „Двовековни човек” (1976), коју је касније проширио Роберт Силверберг у роман Позитронски човек (1992).
Дела смештена у универзуму Предговор за Увод у Задужбину садржи хронолошки редослед Асимовљевих научнофантастичних књига. Асимов је изјавио да књиге његових серијала Роботи, Галактичко царство и Задужбина „нуде неку врсту историје будућности, која, можда, није потпуно конзистентна, јер у почетку нисам ни планирао конзистентност.” Асимов је такође напоменуо да књиге на његовом списку „нису написане редоследом којим би (можда) требало да се читају.”
У сусрет Задужбини се не појављује на Асимовљевом списку, јер у то време још није био објављен, а редослед романа о Царству на његовом списку није потпуно усклађен са другим списковима. На пример, издање романа Роботи зоре из 1983. године у издању Ballantine Books-а наводи романе о Царству као: Звезде, попут прашине, Струје простора и Камичак на небу.
Следећа дела су наведена хронолошким редом према наративу: Серијал о Роботима (I): Кратке приче о роботима, смештене у период од 20. до 22. века (1995–2180), сакупљене у збиркама Остатак робота (1964), Комплетни робот (1982), Снови робота (1986), Визије робота (1990) и Злато: Последња збирка научне фантастике (1995) Ја, робот (1950) — роман састављен од повезаних прича који садржи 9 прича о роботима, смештен у 21. век (1998–2052) на Земљи Позитронски човек (1992) — самостални роман о роботима који је написао Роберт Силверберг, заснован на Асимовљевој новели из 1976. „Двовековни човек”, смештен у период од 22. до 24. века (2160–2360) Немеза (1989) — самостални роман смештен у 23. век (2236) у звезданом систему удаљеном око 2 светлосне године од Земље, када је међузвездано путовање тек откривено Серијал о Роботима (II): „Мајка Земља” (1949) — кратка прича смештена у 25. век (2421) Челичне пећине (1954) — први роман, смештен у 35. век (3421) на Земљи Голо сунце (1957) — други роман, смештен у 35. век (3422) на свемирској планети Соларија „Слика у огледалу” (1972) — кратка прича смештена у 35. век (3423) Роботи зоре (1983) — трећи роман, смештен у 35. век (3424) на свемирској планети Аурора Роботи и Царство (1985) — четврти роман, смештен у 37. век (3624) на Земљи, Соларији, Аурори и Бејлијевом свету Серијал Галактичко царство Звезде, попут прашине (1951) — први роман, смештен у 49. век (4850), хиљадама година у будућности пре оснивања Галактичког царства Струје простора (1952) — други роман, смештен у 112. век (11129), хиљадама година у будућности током Транторовог уједињења галаксије у Галактичко царство Камичак на небу (1950) — трећи роман, смештен у 125. век (12411), првенствено хиљадама година у будућности на Земљи, када је галаксија већ уједињена у Галактичко царство „Слепа улица” (1945) — кратка прича смештена у 126. век (12561–12562) Серијал Задужбина Увод у Задужбину (1988) — први роман, смештен у 237. век (23604) У сусрет Задужбини (1993) — други роман, смештен у 237. век (23612–23653) Задужбина (1951) — трећи роман, смештен у период од 237. до 239. века (23651–23812) Задужбина и Царство (1952) — четврти роман, смештен у период од 239. до 240. века (23847–23963) Друга Задужбина (1953) — пети роман, смештен у период од 240. до 241. века (23968–24029) На ивици Задужбине (1982) — шести роман, смештен у 242. век (24150) Задужбина и Земља (1986) — седми роман, смештен у 242. век (24150) Крај вечности (1955) — самостални роман о Вечности, организацији „ван времена” чији је циљ да побољша људску срећу мењањем историје
Временска линија
Други аутори који су допринели проширеном серијалу Асимовљеви романи обухватили су само 500 од очекиваних 1.000 година колико би било потребно да Задужбина постане галактичко царство. Романи који су написани након Асимова нису наставили временску линију, већ су пре попуњавали празнине у ранијим причама. Универзум Задужбине поново је посећен 1989. године у књизи Пријатељи Задужбине, збирци кратких прича коју су написали многи истакнути аутори научне фантастике тог времена. Прича „Оригиниста” Орсона Скота Карда разјашњава оснивање Друге Задужбине недуго након Селдонове смрти; прича „Пад Трантора” Харија Терлдава говори о напорима Друге Задужбине да преживи током пљачке Трантора, царске престонице и дома Друге Задужбине; а прича „Савест Задужбине” Џорџа Зебровског говори о напорима једног историчара да документује Селдонов рад након успона Другог Галактичког царства.
Такође, непосредно пре своје смрти 1992. године, Асимов је одобрио нацрт за три романа аутора Роџера Макбрајда Алена, познатих као трилогија Калибан, смештених између књиге Роботи и Царство и серијала Царство. Трилогија Калибан описује тераформирање свемирског света Инферно, планете на којој еколошка криза приморава Свемирце да напусте многе дуго неговане делове своје културе. Аленови романи одражавају неизвесности које касније Асимовљеве књиге изражавају о Три закона роботике, а посебно о начину на који темељно роботизована култура може да деградира људску иницијативу.
Након Асимовљеве смрти, на захтев Џенет Асимов и представника Асимовљевог имања, Ралф Вицинанза обратио се Грегорију Бенфорду и замолио га да напише још једну причу о Задужбини. Он је на крају пристао и, заједно са Вицинанзом, након разговора са „неколико аутора о [овом] пројекту”, направио план за трилогију са „два писца тврде научне фантастике под широким Асимовљевим утицајем и неупитном техничком способношћу: Грегом Бером и Дејвидом Брином.”Цитати из ауторовог поговора у роману Страх Задужбине (Бенфорд) Радња романа Страх Задужбине (1997) хронолошки се одвија између првог и другог дела Асимовљевог другог преднаставка, У сусрет Задужбини; Задужбина и хаос (1998) дешава се у исто време кад и прво поглавље Задужбине, попуњавајући позадину; Тријумф Задужбине (1999) покрива догађаје након снимања холографских порука за Задужбину и повезује бројне нерешене нити. Неки сада тврде да ове књиге заједно чине трилогију „Друге Задужбине”, иако су то заправо умеци у већ постојеће преднаставке и неке од ранијих токова приче о Задужбини, и нису опште признате као нова трилогија.
У епилогу романа Тријумф Задужбине, Брин је напоменуо да може да замисли себе или неког другог аутора како пише још један наставак који би се надовезао на Тријумф Задужбине, осећајући да прича Харија Селдона још увек није нужно завршена. Касније је на свом веб-сајту објавио могући почетак такве књиге.
Нешто касније, Асимовљево имање је одобрило објављивање још једне трилогије роботских мистерија коју је написао Марк В. Тидман. Ови романи, чија се радња дешава неколико година пре Асимовљевих Робота и Царства, јесу Мираж (2000), Химера (2001) и Аурора (2002). Њих је пратила још једна роботска мистерија, Имаш робота, путоваћеш (2004) аутора Александера С. Ирвајна, чија је радња смештена пет година након Тидманове трилогије.
Године 2001. Доналд Кингсбери објавио је роман Психоисторијска криза, смештен у универзум Задужбине након почетка Другог Царства.
Романи разних аутора (серијали Град робота Исака Асимова, Роботи и ванземаљци и Роботи у времену) лабаво су повезани са серијалом о Роботима, али садрже многе недоследности у односу на Асимовљеве књиге и генерално се не сматрају делом серијала о Задужбини.
У новембру 2009, Асимовљево имање најавило је објављивање преднаставка романа Ја, робот под радним насловом Роботи и хаос, као прве књиге у трилогији преднаставака са Сузан Калвин у главној улози, коју је написала ауторка фантастике Мики Закер Рајхерт. Прва књига објављена је у новембру 2011. под насловом Ја, робот: Заштитити, затим Ја, робот: Повиновати се 2013. и Ја, робот: Очувати 2016. године.
Приче смештене у универзуму Задужбине, укључујући дела других аутора Следећа дела су наведена хронолошким редом према наративу: