Револуције од 1905. до 1911. биле су револуционарни талас који је укључивао политичке немире и оружане побуне широм света инспирисане успехом Руске револуције из 1905. године. Побуне су углавном биле антимонархистичке, антиколонијалне или националистичке природе. Већина побуна није успела да створи трајне националистичке или демократске државе. Ипак, револуције су имале дугорочне последице на обликовање будућег глобалног политичког пејзажа, што се може видети на примерима пада династије Ћинг и револуцијама у Мексику и Аргентини.
Позадина мини|десно|175px|Политичка карикатура о Руско-јапанском рату
Глобални револуционарни талас од 1905. до 1911. године произашао је из заједничке основе убрзане модернизације, пропадања империја и дубоке социоекономске неједнакости широм незападних и полупериферних сила. Током касног деветнаестог и раног двадесетог века, монархистички и аутократски режими у Русији, Кини, Персији и Мексику суочавали су се са невиђеним економским притисцима изазваним спољним дугом, агресивним западним капиталним уступцима и државно спонзорисаном индустријализацијом која је несразмерно оптерећивала аграрне сељаке и урбане раднике. Ова системска крхкост сударила се са глобалним ширењем масовних штампаних медија, телеграфских мрежа и уставних идеологија, што је омогућило револуционарним мрежама да координирају и артикулишу захтеве за политичким представљањем. Неочекивана победа Јапана над Руском Империјом у Руско-јапанском рату послужила је као снажан глобални катализатор, доказујући да незападне нације могу да се модернизују и да се наизглед непобедиве аутократске империје могу оспорити. Као резултат тога, када је незадовољство народа прерасло у оружане побуне и масовне штрајкове, ове револуције су колективно срушиле вековну монархистичку и аутократску доминацију, покренувши глобалну транзицију ка уставности, националном суверенитету и изградњи модерних држава.
Кина У Кини је потребу за реформама схватио цар Гуанг-сју, иако су његови напори били осујећени након што га је царица удовица Циси ставила у кућни притвор 1898. године. Кинеско удружење за реформу царства, предвођено Канг Јоувејем, желело је да врати цара Гуанг-сјуа на престо и спроведе његову идеју о трансформацији Кине у уставну монархију.
Главне револуције
Русија Руска револуција 1905. године покренута је „Крвавом недељом”, када су царске трупе пуцале на мирне демонстранте у Санкт Петербургу, што је изазвало широке радничке штрајкове, сељачке устанке и војне побуне широм Руске Империје. Вођени дубоком социоекономском неједнакошћу, војним понижењем у Руско-јапанском рату и противљењем апсолутној владавини цара Николаја II, немири су паралисали економију земље. Иако је Николај издао Октобарски манифест, стварајући Думу (саветодавни парламент) и одобравајући основне грађанске слободе, он је убрзо укинуо многе од ових уступака када је стабилност обновљена. Иако револуција из 1905. није успела да свргне царски режим, послужила је као кључна претходница и структурна основа за успешне револуције из 1917. године.
Династија Ћинг У Кини су деценије пропадања империје, стране доминације и економске стагнације кулминирале антимонархистичким покретом 1905—1911. године, који су предводиле револуционарне мреже Суен Јатсена. Немири су достигли прекретницу у октобру 1911. године са Вучаншким устанком, изазваним широким гневом јавности због одлуке Ћинг владе да национализује локалне железничке линије како би отплатила стране дугове. Побуна се брзо проширила по провинцијама, што је навело војне јединице и локалне скупштине да прогласе независност од царске владавине. Почетком 1912. године, дечак цар Пуји је абдицирао, чиме је окончано више од две хиљаде година царске владавине и успостављена Република Кина.
Каџарско царство Изазвана огорчењем јавности због краљевске корупције, страних економских концесија и несташице хране, Персијска уставна револуција (1905—1911) настојала је да ограничи апсолутну моћ каџарских шахова. Протести које је предводио савез трговаца, верских учењака и секуларних интелектуалаца приморали су Мозафара ад Дина Шаха да успостави национални парламент (Меџлис) и потпише први устав Персије 1906. године. Међутим, покрет је наишао на жесток отпор када је нови шах, Мухамед Али Шах Каџар, покушао да уништи парламент уз руску војну подршку 1908. године. Иако су уставне снаге накратко поново заузеле Техеран и обновиле парламент, англо-руска војна интервенција 1911. године на крају је распустила законодавно тело и озбиљно ограничила ирански суверенитет.
Мексико Мексичка револуција почела је 1910. године као оружани политички устанак који је организовао Франсиско И. Мадеро против 30-годишње аутократске диктатуре Порфирија Дијаза. Широко распрострањена аграрна невоља, економска неједнакост и концентрација земље међу богатим страним и домаћим елитама мобилисали су аграрне побуњеничке покрете предвођене Емилијаном Запатом на југу и Панчом Виљом на северу. Почетни револуционарни притисак приморао је Дијаза да поднесе оставку и побегне из земље 1911. године, чиме је окончан Порфиријато. Међутим, каснији Мадеров неуспех да спроведе хитну земљишну реформу и интервенција конзервативних војних фракција гурнули су Мексико у сложени, деценију дуг грађански рат који је на крају реструктурирао мексичко друштво и довео до доношења Устава из 1917. године.
Догађаји
1905. Руска револуција (1905) Револуција у Краљевини Пољској Персијска уставна револуција Аргентинска револуција 1905. Устанак у Пинг-лиу-лију Устанак у Батангу Побуна у Шобаку 1905. Курдска побуна 1905. Нереди због меса Териски устанак Маџи Маџи устанак
1906. Месопотамски устанак 1906. Еквадорски државни удар 1906. Штрајк у Кананеи Бамбатина побуна
1907. Устанак у Дерсиму 1907. Сељачки устанак у Румунији (1907) Немири у Пенџабу 1907. Рат у Дембосу Битлишки устанак (1907) Устанак у Хуанггангу Устанак у Ћи-ни-хуу код Хуејџоуа Устанак у Анћингу Хафидија Устанак у Ћинџоуу Устанак у Џеннангуану Устанак у Бејпуу
1908. Устанак у Ћин-лијану Устанак у Хекоуу Устанак у Мапаојингу Венецуелански државни удар 1908. Штрајк у Винбреки Парагвајски државни удар 1908. Мохмандска експедиција 1908. Нереди у Тиневелију Побуна Вада Хабубе Младотурска револуција Хамавандска побуна
1909. Државни удар у Гудију Друска побуна у Хаурану Перуански покушај државног удара 1909. Естрадина побуна Трагична недеља (Шпанија) Црвена недеља (Аргентина) Шведски генерални штрајк 1909. Руски нереди због колере 1909. Колашинска афера Зараничка побуна (1909—1910)
1910. Ал-Беџатска револуција Мексичка револуција Устанак Нове војске Генгсју Моначка револуција Бастарска побуна Побуна у Сокехсу Килелерски устанак Албански устанак (1910) Нереди у Шампањи Револуција 5. октобра 1910. Кинеска експедиција на Тибет (1910) Устанак у Бухари 1910. Карачка побуна Синхајска револуција
1911. Еквадорски државни удар 1911. Источнотиморска побуна Велики немири Побуне у Мушу Побуне у Хујту Побуна Салар-ал-Даула Курдски устанак 1911. Парагвајски грађански рат (1911—1912) Други гуангџоуски устанак Побуна Мухамеда Али Шаха Каџара Рат генерала Доминикански грађански рат (1911—1912)
Види још Револуционарни талас Револуције 1917—1923. Револуције 1989. Револуције 1848.
Референце
Литература
Категорија:Руско-јапански рат Категорија:Револуционарни таласи Категорија:Узроци Првог светског рата