мини|Предња страна Лотаровог крста () мини|Детаљ мозаика, Базилика Светог Аполинарија ин Класе, Равена (549). (латински назив за украшени крст или крст са драгуљима) представља облик хришћанског крста типичан за рану хришћанску и рану средњовековну уметност, код којег је крст, или барем његова предња страна, углавном украшен драгуљима. Код стварног крста, за разлику од насликаног приказа, на полеђини се често налазе угравирани прикази Исусовог распећа или других мотива.Као на Лотаровом крсту. Јустинов крст има сребрне фигуре у репусе техници на полеђини.

Примери у обради метала су Јустинов крст (6. век, у Ватиканским музејима), „згужвани крст” у Стафордширској остави (8. век), Лотаров крст (10. век, Ризница Ахенске катедрале), иберијски Крст анђела (808) и Крст победе (908), као и Крст из Конга (1120-их?, Национални музеј Ирске).

Историја употребе У периоду касне антике и раног средњег века, многи предмети од великог значаја, попут реликвијара, били су опточени драгуљима у стилу који је током новијих векова био ограничен на круне, остале крунидбене инсигније и мање комаде накита. У случају крста, овакви декоративни украси били су посебно чести, а крст са драгуљима је специфичан тип који је приказиван кроз сликарство, мозаик, резбарену слоновачу и друге медијуме. Украшени крстови су се такође клесали у камену, на пример Шандвички камен на ком су драгуљи представљени испупчењима.

Крст врло често има проширене крајеве на крацима, али пропорције вертикалне у односу на хоризонталну осу у потпуности зависе од потреба композиције и значајно варирају. Пендилије (висећи драгуљи или орнаменти) могу да висе са кракова, посебно слова алфа и омега обликована од злата. Овај мотив се први пут појављује на фрагменту саркофага из касног 4. века; проширени крајеви кракова присутни су од најранијих примера.Hellemo, стр. 100—101. Латерански саркофаг број 106 је најраније дело.

На приказима крста, попут оног на мозаику у цркви Света Пуденцијана у Риму (384—389), украшени крст стоји на брду или узвишењу са панорамском позадином која представља Јерусалим, док сам крст симболизује Нови Јерусалим или „небески град”.Syndicus, стр. 104 и 139—140. Крст са драгуљима је такође служио као симбол хришћанске верзије Дрвета живота, посебно када су кракови приказани тако да из њихових углова избијају младице. „Згужвани крст” из Стафордширске оставе има листове винове лозе који се појављује у угловима и представља Исуса као чокот. Понекад се приказује на хумци која симболизује рај, са четири реке које се сливају низ њу (сматрало се да ове четири реке представљају Четворојеванђеље);Syndicus, стр. 104; видети Hellemo, стр. 93 (напомена) за пример симболике четири реке. степенаста основа представља брдо код стварних крстова или на скученијим приказима. Повезаност крста са Дрветом живота често се појављује у химнама Венанција Фортуната.Wernher, Роберт Шарп (2016) је показао да се преплет на предњој страни крста из Стафордширске оставе поклапа са реком или дрветом живота описаним у Откривењу 22:1—2.

Употреба великих украшених крстова као процесијских и војних крстова проистиче из победе Константина Великог над његовим ривалом Максенцијем у Бици код Милвијског моста изван Рима 312. године. Константинова визија га је навела да наложи израду великог златног процесијског крста опточеног драгуљима и да хришћанске војске усвоје крст као свој барјак.

Током већег дела овог периода, забележено је да је велики украшени крст красио претпостављено место распећа, око којег је изграђен Храм Васкрсења Христовог. Поклонио га је византијски цар Теодосије II (владао 408—450).Friesen, стр. 10; Wernher, стр. 36 нуди више детаља. Царица Јелена, Константинова мајка, почетком 4. века наводно је открила део Часног крста, у време када је интересовање за крст расло, делом и због његове употребе као барјака у римској војсци под вођством њеног сина.

Парадокс по којем оруђе за погубљење постаје средство Христовог тријумфа у Исусовом васкрсењу остаје до данас централна тема у хришћанској побожности, а крст са драгуљима био је једна од њених првих визуелних манифестација.Friesen,

Иако је јасно да се крст везивао за хришћане од веома раног периода, и да су се хришћани крстили (знак крста), он се ретко среће у најранијој хришћанској уметности, попут оне у римским катакомбама, где постоји само око 20 крстова. Ипак, сидро, које се чешће појављује, било је прикривени симбол крста.Syndicus, стр. 103—104. Постојао је отпор према приказивању крста са Христовим телом на њему, пракси која је започела тек у 5. веку, а постала уобичајенија у 6. веку.Syndicus, стр. 106—108.

Један од најранијих приказа сцене распећа помало необично приказује три крста из јеванђељских извештаја, при чему два разбојника висе на својим крстовима, док Христ стоји у подножју свог. Жестоки христолошки спорови тог периода довели су до тога да се монофизити, који су одбацивали људску природу Христа, успротиве приказивању његовог тела на крсту, што је утицало на употребу празног крста, посебно у областима под византијском контролом као што је Равена, где је неколико царева гајило симпатије према монофизитима. Управо су несторијанци, још једна јеретичка струја супротних убеђења, помогли у популаризацији слика Христа на крсту.Syndicus, стр. 108 и 145—146.

На „мистичним” приказима, попут мозаика у апсиди у Базилици Светог Аполинарија ин Класе у Равени (549), украшени крст стоји конкретно као симбол за Христа.Видети Syndicus, стр. 139—140 и Schiller, I, стр. 148 за мало другачије интерпретације у детаљима. Песма Светог Павлина Нолског омогућава реконструкцију мозаичке апсиде коју је он (као епископ) наручио у базилици Светог Феликса Нолског у Чимитилеу почетком 5. века.Велики део базилике је сачуван, али не и њене декорације. Приказана је цела Света тројица, представљена Божјом руком за Бога Оца на врху, изнад великог crux gemmata са звездама у кружном оквиру, што је веома слично мозаику из Базилике Светог Аполинарија ин Класе, а испод тога је приказана голубица за Свети дух. На дну полукуполе налазило се дванаест јагањаца, по шест са сваке стране, са ореолним Агнецом на узвишењу у средини, који гледа нагоре. Доњи део мозаика у цркви Света Пуденцијана у Риму првобитно је такође имао доњи ниво сличан овоме.Syndicus, стр. 138—139, са цртежом који реконструише апсиду у Ноли. За више детаља, видети Hellemo, стр. 90 и даље.

мини|Златни солидус цара Маркијана, 450—457.

Crux gemmata се често може видети на кованицама, где га често држи фигура Викторије, посебно у Источном римском царству.Видети Hellemo, стр. 98—101 за интеракцију између царске слике победе и најранијих приказа крста. Још један уобичајени тип византијског новца приказује крст са степенастом основом, који треба посматрати као crux gemmata иако размера обично не дозвољава приказивање драгуља.

Насупрот тврдњама Дена Брауна у Да Винчијевом коду,Поглавље 4. није нарочито типично да крст има тринаест драгуља, мада када се то деси, он вероватно симболизује Исуса Христа и његових дванаест апостола. Мозаик у апсиди у Базилици Светог Павла изван зидина () садржи пример са тринаест драгуља, али примери из првог миленијума углавном имају више. Није уобичајено користити термин „” за крстове из новијих периода, посебно за мале крстове који спадају у категорију накита.

Референце

Литература

Категорија:Средњовековна уметност Категорија:Хришћанска иконографија