мини|десно|Владимир Ласкарев на поштанској марки Србије из 2018. године
Владимир Димитријевич Ласкарев (рус. Владимир Дмитриевич Ласкарев; Бирјуч, 26. јун 1868 — Београд, 10. април 1954) био је руски и српски геолог, палеонтолог и универзитетски професор. Био је професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске краљевске академије и касније Српске академије наука.
Најпознатији је по томе што је 1924. године у геолошку науку увео термин Паратетис за велики систем некадашњих водених басена који је услед алпске орогенезе био одвојен од Тетиса и светског океана.
Биографија
Ране године и школовање
Ласкарев је рођен 26. јуна 1868. године у Бирјучу, у тадашњој Вороњешкој губернији Руског царства, у официрској породици. Гимназију је завршио у Чернигову, а потом је студирао природне и геолошко-минералошке науке на Императорском Новоросијском универзитету у Одеси, који је завршио почетком деведесетих година 19. века.
После студија усавршавао се и на Рударском институту у Санкт Петербургу, а 1892. године почео је да ради као асистент геологије на Новоросијском универзитету у Одеси. Године 1896. постао је сарадник руског Геолошког комитета, у оквиру кога је учествовао у геолошком картирању западних области Руског царства.
Током раног научног рада посебно се бавио неогеном, регионалном геологијом и палеонтологијом подручја Одесе, Бесарабије, Подолије и Волиња. Његова истраживања обухватала су фосилну фауну, стратиграфију и геолошку грађу ових области.
Крајем 19. века боравио је на стручном усавршавању у бројним европским научним центрима. Радио је у музејима, библиотекама и геолошким институтима и упознавао збирке неогених фосила широм Европе. Током боравка у Србији истраживао је и геологију околине Београда.
Године 1903. стекао је степен магистра геогнозије и минералогије. Следеће године изабран је за професора на Катедри за геологију Новоросијског универзитета у Одеси. Докторску дисертацију из геологије одбранио је 1916. године на Универзитету у Кијеву.
За свој рад на проучавању геолошке грађе европског дела Русије добио је престижну награду Императорске академије наука.
Емиграција и долазак у Србију
Октобарска револуција и Руски грађански рат прекинули су Ласкаревову научну и универзитетску каријеру у Русији. Напустио је земљу почетком 1920. године. Након краћег боравка ван Русије дошао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и настанио се у Београду.
На Универзитету у Београду почео је да предаје палеонтологију. Његово ангажовање било је део ширег укључивања истакнутих руских научника и професора у развој Београдског универзитета после Руске револуције.
На Универзитету је држао наставу из палеонтологије, терцијара и квартара, а наставио је и интензиван теренски и научноистраживачки рад. Посебно је проучавао неогене и квартарне наслаге Србије, њихову фосилну фауну, стратиграфију и тектонику.
Његов допринос развоју геологије и палеонтологије у Србији био је веома значајан. У периоду проведеном у Београду објавио је велики број радова о различитим питањима неогене и квартарне геологије и палеонтологије Србије и околних подручја.
Ласкарев је дуги низ година сарађивао и са Музејом српске земље, данашњим Природњачким музејом у Београду.
После Другог светског рата прихватио је југословенско држављанство. Наставио је да предаје на Београдском универзитету и у позним годинама живота.
Паратетис
Најзначајнији Ласкаревов допринос светској геологији било је увођење термина Паратетис.
Током истраживања неогених наслага јужне Русије, средње Европе и Балкана, Ласкарев је уочавао сличности и разлике у фосилним заједницама и седиментима различитих области. На формирање његове идеје утицала су истраживања која је спроводио још од деведесетих година 19. века, као и проучавање збирки неогених мекушаца у европским музејима током путовања од 1898. до 1900. године.
Дана 10. априла 1924. године, на 209. скупу Српског геолошког друштва, одржао је предавање о конгеријским слојевима и њиховом значају за тектонику околине Београда. Исте године његова идеја је објављена у раду на француском језику под насловом Sur les équivalents du Sarmatien Supérieur en Serbie, у зборнику посвећеном 35-годишњици научног рада Јована Цвијића.
У том раду предложио је назив Paratéthys за велико море које је тектонским процесима током развоја Алпског система било одвојено од Тетиса. Ласкарев га је посматрао као морски простор који се пружао преко средње и источне Европе ка областима јужне Русије и Каспијског басена.
Израз Паратетис у почетку није био широко прихваћен у међународној геолошкој литератури. Његова употреба почела је постепено да расте током четрдесетих година 20. века, а после оснивања Регионалног комитета за медитеранску неогену стратиграфију 1958. године појам је постајао све значајнији у међународним стратиграфским и палеогеографским истраживањима.
Током шездесетих и седамдесетих година термин је широко прихваћен у геолошкој литератури, а Паратетис је постао предмет бројних међународних пројеката из стратиграфије, палеонтологије и палеогеографије. Термин који је Ласкарев увео остао је у употреби и у савременој геологији.
Поводом стогодишњице увођења термина Паратетис, у Београду је 2024. године одржан међународни научни скуп „100 Years of the Paratethys (Laskarev, 1924) — Conceptual History and Modern Challenges”.
Научни рад у Србији
Поред Паратетиса, Ласкарев се у Србији бавио стратиграфијом неогена и квартара, палеонтологијом кичмењака и бескичмењака, геолошким картирањем и проучавањем квартарних наслага Београда и Војводине.
Заједно са Владимиром К. Петковићем и Милошем Т. Луковићем учествовао је у изради геолошке карте околине Београда у размери 1:25.000, објављене 1931. године.
Међу његовим радовима објављеним у Геолошким аналима Балканскога полуострва налазе се истраживања бугловских слојева Карпата, квартарних наслага околине Београда, антракотерида у Србији и Босни и стратиграфије квартарних наслага Војводине.
Његов научни и наставни рад у Србији утицао је на развој генерација геолога и палеонтолога. Поједини таксони фосилних организама касније су добили називе у његову част.
Чланство у академији
Ласкарев је 15. фебруара 1932. изабран за дописног члана Академије природних наука Српске краљевске академије. За правог члана Академије природних наука изабран је 29. марта 1947. године.
После реорганизације Академије, 22. марта 1948. постао је редовни члан Одељења природно-математичких наука Српске академије наука. Приступну беседу није одржао.
Био је и први управник Геолошког института Српске академије наука у послератном периоду.
Смрт
Владимир Ласкарев преминуо је 10. априла 1954. године у Београду, после дуже болести. Сахрањен је у руском делу Новог гробља у Београду.
Наслеђе
Ласкарев се сматра једним од значајних руских научника који су после Руске револуције наставили каријеру у Србији и допринели развоју Београдског универзитета и српске науке. Његов најтрајнији међународни допринос представља појам Паратетиса, који је постао део стандардне геолошке терминологије.
Поводом 150 година од његовог рођења Српска академија наука и уметности и Српско геолошко друштво објавили су 2019. године зборник/монографију Владимир Д. Ласкарев — живот и дело, посвећену његовој биографији и научном доприносу.
Пошта Србије је 2018. године, поводом 150 година од његовог рођења, издала пригодну поштанску марку са његовим ликом.
Изабрани радови
Sur les équivalents du Sarmatien Supérieur en Serbie (1924) Sur la trouvaille des Antracotheridees en Serbie et en Bosnie (1925) са В. К. Петковићем и М. Т. Луковићем: Геолошка карта околине Београда, 1:25.000 (1931) О бугловским слојевима дуж спољашњег обода Карпата (1934) Troisième note sur le Quaternaire des environs de Belgrade (1938) О еквивалентима горњег сармата у Србији (1950) Über die Stratigraphie der quartären Ablagerungen von Wojwodina (1951)
Види још
Паратетис Тетис (океан) Јован Цвијић Српско геолошко друштво Универзитет у Београду Српска академија наука и уметности
Референце
Литература
Грубић, Александар; Пантић, Никола. „Владимир Димитријевич Ласкарев”. У: Живот и дело српских научника, књига 6. Уредник Милоје Р. Сарић. Београд: Српска академија наука и уметности, 2000, стр. 1—41. ISBN 86-7025-310-0. Јовић, В.; Ганић, М. (ур.). Владимир Д. Ласкарев — живот и дело: поводом 150 година од рођења. Београд: Српска академија наука и уметности и Српско геолошко друштво, 2019. Malakhova, Irina; Tesakov, Alexey; Popov, Sergey; Rundić, Ljupko. „Vladimir Laskarev (1868–1954) and Paratethys”. Geološki anali Balkanskoga poluostrva. 85 (1), 2024, 129—140. DOI: 10.2298/GABP240310005M.
Спољашње везе
Владимир Ласкарев на сајту САНУ Владимир Ласкарев на сајту Природњачког музеја у Београду „Vladimir Laskarev (1868–1954) and Paratethys” — Геолошки анали Балканскога полуострва Владимир Ласкарев на Викимедијиној остави
Категорија:Рођени 1868. Категорија:Умрли 1954. Категорија:Руски геолози Категорија:Српски геолози Категорија:Руски палеонтолози Категорија:Српски палеонтолози Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Чланови Српске академије наука и уметности