Критика Цркве адвентиста седмог дана обухвата запажања о њеним учењима, структури и праксама или теолошка неслагања различитих појединаца и група.

Главни критичари Један од најпознатијих раних критичара цркве био је Д. М. Канрајт, рани вођа покрета крајем 19. века, који је отпао и порекао, али је касније отишао и постао баптистички пастор.

Средином 20. века, евангелистички Волтер Мартин и Хришћански истраживачки институт закључили су да је Црква адвентиста седмог дана легитимно хришћанско тело са неким хетеродоксним доктринама и изјавили су: „Они су исправни у великим новозаветним доктринама, укључујући благодат и искупљење кроз заступничку жртву Исуса Христа 'једном за свагда'.“ Међутим, други научници, попут калвинистичког теолога Ентонија А. Хукеме, који се није слагао са адвентистичким ставом да је теологија Јакоба Арминија у складу са адвентизмом, веровали су да је адвентизам заснован на визлијанској/арминијанској струји теологије, и сврстали су адвентизам седмог дана заједно са мормонизмом, Јеховиним сведоцима и Хришћанском науком у својој књизи Четири главна култа.

У расправама о инспирацији Елен Вајт током 1970-их, адвентисти Волтер Т. Реа и Роналд Намберс написали су књиге критикујући Елен Вајт и оптужујући је за плагирање виталистичких аутора. Ово је оживело контроверзу која се први пут појавила крајем 19. века када су Конибер и Хаусон тужили Вајтову и њеног издавача због наводног плагирања њихове књиге из 1855. Живот и посланице апостола Павла, у припреми своје књиге Скице из живота Павла.

Црквена доктрина

Тринитарни погледи Неки хришћански критичари адвентизма тврде да је тренутни адвентистички поглед на Свету Тројицу неортодоксан или да представља тритеизам.

Неки научници адвентисти седмог дана признали су да се црквени поглед на Свету Тројицу разликује у неколико аспеката од традиционалне хришћанске доктрине. Према Џерију Муну, професору емеритусу на Адвентистичкој теолошкој семинарији, Елен Вајт је имала суштински ортодоксан поглед на Свету Тројицу, али се он разликовао у важним аспектима од средњовековне доктрине о Светој Тројици.From SDA Seminary professor Dr. Jerry Moon's presentation at the Adventist Theological Society’s 2006 "Trinity Symposium." http://atsjats.org/site/1/podcast/06_Trinity_Moon_Quest_Biblical_Trinity.mp3 У чланку из 1893. (27. новембар, пара. 5) у Signs of the Times, Вајт је написала: „Речи Христове биле су пуне дубоког значења када је изнео тврдњу [у Јован 10:30] да су он и Отац од исте суштине, поседујући исте особине.“

Мун објашњава да су рани адвентистички вође критиковали доктрину о Светој Тројици јер су одбацивали традицију као извор доктринарног ауторитета саму по себи и нису налазили да је Света Тројица јасно научена у Светом писму. Поглед на Свету Тројицу до кога су они и Вајт на крају дошли је суштински ортодоксан, али одбацује „три филозофске претпоставке које подупиру традиционални тринитаризам: (а) радикални дуализам духа и материје, што је довело до закључка да Бог не може имати видљив облик; (б) појам неосетљивости, који је тврдио да Бог нема страсти, осећања или емоције, те стога не може имати интересовање за, нити саосећање са људима; и (в) дуализам времена и безвремености, што је довело до појмова 'вечног рађања' и 'вечног исхођења'.“ У ова три аспекта, адвентистичко разумевање Свете Тројице радикално се разликује од средњовековне верзије.

Супротно томе, А. Лерој Мур је тврдио да адвентисти одбацују ортодоксни поглед; тврдио је да би прото-ортодоксни вероватно означили овај поглед као аријански.SDA scholar and author A. LeRoy Moore, at the panel Q&A Session at the ATS 2006 "Trinity Symposium." http://atsjats.org/site/1/podcast/06_Trinity_Participants_Panel_Discussion.mp3

„Оно чему су се Џејмс [суоснивач СДА Џејмс Вајт, супруг Елен Вајт] и други људи противили, ми се једнако противимо као и они. Сада, њихово решење за то, у то време, нису видели никакво решење задржавајући концепт Тројице, и ослобађајући се њених изопачења. Али, у стварности, ми смо били верни њиховом опредељењу, и ја не знам ништа од онога чему су се они противили, противећи се тринитаријанизму, а чему се и ми нисмо противили.“From a Q&A session at the ATS 2006 "Trinity Symposium." http://atsjats.org/site/1/podcast/06_Trinity_Burt_Historical_Adventist_Views.mp3 Године 1876, Џејмс Вајт је расправљао о разликама између баптиста седмог дана и адвентиста седмог дана, тврдећи: „Адвентисти седмог дана држе божанство Христа тако близу тринитаријанцима, да овде не очекујемо никакво искушење.“

„Главни развој [у адвентизму] од 1972. био је потрага за артикулисањем библијских претпоставки које утемељују библијску доктрину о Светој Тројици, јасно диференцирану од дуалистичких претпоставки које подупиру традиционалне вероисповедне изјаве.“

„У много чему филозофске претпоставке и предиспозиције нашег погледа на свет разликују се од традиционалног хришћанства и доносе различите перспективе на нека од ових старих питања. Ми не прихватамо традиционални платонски дуалистички поглед на свет и метафизику који су били темељ теологије црквених отаца о Светој Тројици, један од њих је концепт бесмртности душе.“

Христологија Хришћански истраживачки институт је навео да адвентизам учи да је Исус заиста имао грешну природу.(Christian Research Journal, лето 1988, стр. 13) проповед Ларија Киркпатрика Адвентисти сматрају да је Исус из Назарета био потпуно човек и потпуно Бог, и покривајући природу Исуса наводе да је наследио Адамову палу природу која је пренета на цело човечанство, али није згрешио.Христова људска природа од Џоа Круза Црква тврди да је њена доктрина заснована на следећим хришћанским библијским текстовима:

„Јер што закону бијаше немогуће, јер би ослабљен телом, посла Бог Сина својега у обличју тела греховнога, и за гријех осуди гријех у телу.“ (Римљанима 8:3)

„Јер немамо Првосвештеника који не може да саосећа са нашим слабостима, него је у свему искушан као и ми, осим греха.“ (Јеврејима 4:15)

„...о Сину његовом, који је по телу од сјемена Давидова...“ (Римљанима 1:3)

„Зато је требало да у свему буде сличан браћи, да би био милостив и веран Првосвештеник у ономе што се односи на Бога, да изврши помирење за грехе народа.“ (Јеврејима 2:17)

Адвентистичка доктрина наводи да је Бог узео „човекову природу у њеном палом стању“, али да „Христос није ни најмање учествовао у њеном греху“, приказујући Исуса као да има пост-палу људску природу док је остао безгрешан попут Адама пре пада.The SDA Bible Commentary, vol.5, Главни адвентисти верују да је Исус био опседнут свим моралним слабостима и немоћима које доживљавају обични људи. Међутим, није имао склоност ка греху: могао је бити искушан искушењем, али попут Адама пре пада, није имао људске безбожне жеље или грешне склоности. Вајт је учила да: „Господ Исус је дошао на наш свет, не да открије шта Бог може учинити, него шта човек може учинити, кроз веру у Божју силу да помогне у свакој невољи. Човек је, кроз веру, да буде заједничар божанске природе, и да победи свако искушење којим је окружен.“[Елен Г. Вајт, 7BC стр. 929, пара. 6]

Упркос томе, Исус се одупирао искушењу изнутра и споља и живео је савршено послушним животом. Исус је, стога, постављен као врховни пример чијим стопама хришћани морају следити. Чињеница да је у потпуности победио грех, упркос томе што није имао предност над другим људским бићима, показује да и појединци могу живети животом потпуне послушности верујући у њега. Према Вајт, „Господ Исус је дошао на наш свет, не да открије шта Бог може учинити, него шта човек може учинити, кроз веру у Божју силу да помогне у свакој невољи. Човек је, кроз веру, да буде заједничар божанске природе, и да победи свако искушење којим је окружен.“

Адвентисти верују да спасење долази само кроз веру, а дела служе као доказ Божјег учешћа у нечијем животу.

Истражни суд и спасење Доктрина Истражног суда дефинисана је у црквеном списку основних веровања. Прегледавајући изразито доктрину адвентиста седмог дана, неадвентистички критичари тврде да то није библијско учење.

Адвентисти одговарају да доктрина Истражног суда није о небеској географији, да је суд над делима компатибилан са јеванђељем, и да Свето писмо попут (1. Петрова 4:17) и (Матеј 25:31-46) учи о суду над Црквом на крају времена. Они верују да се „јеванђеље краја времена“ из (Откривење 14:6-12) није огласило у првом веку, већ се односи на наше време. Такође, многи адвентистички научници тумаче референце у Јеврејима као да се односе на инаугурацију небеске светиње, узимајући (Јеврејима 6:19-20) као паралелу са (Јеврејима 10:19-20), што је гледиште које деле и неки библијски научници других вера, уместо догађаја Дана помирења како га тумаче критичари.

Суштина старозаветне типологије светиње на коју се адвентисти ослањају за своју есхатологију може се сажети на следећи начин:

Службе у светињи наглашавале су три аспекта Христовог дела за нас: жртву, посредовање и суд.

Што се тиче датума 1844, Волтер Мартин је написао:

Да неко, читајући различите извештаје о успону „милеризма“ у Сједињеним Државама, не би закључио да су Милер и његови следбеници били „лудаци“ или „необразовано оруђе Сатане“, треба знати следеће чињенице: Велики адвентни покрет буђења који се протезао преко Атлантика из Европе био је подупрт огромним таласом савремене библијске науке. Иако сам Милер није имао академско теолошко образовање, заправо су многи пророчки научници у Европи и Сједињеним Државама заступали Милерове ставове пре него што их је он сам објавио. У стварности, његов је био само још један глас који је проглашавао испуњење (Данило 8:14) за 1843/1844, или период од 2300 година који наводно почиње од 457. п. н. е. и завршава се 1843-1844. н. е.

Католицизам у есхатологији

Списи Елен Вајт, слични онима протестантских реформатора, укључују критичке перспективе о Католичкој цркви, сугеришући сложену есхатолошку улогу која је позиционира као антагонисту „цркве остатка“, коју представља Црква адвентиста седмог дана. Ови списи упућују на папство као на звер која излази из мора, као што је описано у Откривењу 13. Неки од реформатора, попут Мартина Лутера, Џона Нокса, Вилијама Тиндејла, имали су слична веровања о Католичкој цркви и папству када су се одвојили од Католичке цркве током Реформације.Антихрист и протестантска реформација За разлику од неких протестантских деноминација, Адвентистичка црква се противи екуменском покрету.

Сотериологија Адвентизам седмог дана је нападан због наводног заступања семипелагијанских сотериолошких ставова; на пример, Роџер Е. Олсон је рекао: „Мормони и адвентисти седмог дана су склони да промовишу семипелагијанске погледе на спасење, иако су се ови други у другој половини двадесетог века више кретали ка ортодоксном протестантском хришћанству.“

Види још Критика Елен Г. Вајт

Референцe

Литература

Спољашње везе Супротстављање адвентизму Лајф Ашуренс Министриз Култ или хришћанство: Да ли адвентизам седмог дана учи Свету Тројицу? ЕксАдвентист Аутрич Лет Ас Ризон Оливер, Тимоти (1996) Профил Цркве адвентиста седмог дана, The Watchman Expositor, Vol. 13, No. 1, Watchman Fellowship ministry Catholic.com

Одговори на тврдње противника Званични сајт Имања Елен Г. Вајт Библијски истраживачки институт

Категорија:Критика хришћанства Категорија:Критика религије