мини| Свештеници полажу руке на рукоположене током римокатоличког обреда рукоположења. Католичка црква, највећа хришћанска деноминација, је пример организоване религије. Организована религија, позната и као институционална религија, је религија у којој су системи веровања и ритуали систематски уређени и формално успостављени, обично званичном доктрином (или догмом), хијерархијском или бирократском структуром вођства и кодификацијом исправног и неприкладног понашања.
Дефиниција Организована религија се разликује од ширег појма религије, посебно у антропологији, социологији и филозофији. Амерички филозоф Вилијам Џејмс сматрао је да је организована религија различита од религије и секундарна у односу на њу саму по себи, наводећи да „из религије у смислу у којем је ми схватамо, теологије, филозофије и црквене организације могу секундарно израсти“. Џејмс даље коментарише да су суштински елементи „институционалне религије“ „обожавање и жртвовање, поступци за рад на расположењима божанства као на пример, теологија, и церемонија и црквена организација“.
Антрополози углавном претпостављају да је организована религија стекла распрострањеност од неолитског доба са појавом цивилизације великих размера и пољопривреде, вероватно као начин ублажавања нових тензија које су се појавиле како су се одређена друштва насељавала, а затим ширила.Mann, Charles C. (June 2011). Организоване религије могу укључивати званичну религију државе или државну цркву. Међутим, већина политичких држава има одређени број организованих религија које се практикују у оквиру њихове јурисдикције. Због свог структурираног, стандардизованог и лако ширећег облика, организоване религије обухватају многе од главних светских верских група.
Ипак, антрополози, теолози, научници и уобичајена употреба често поистовећују религију са организованом религијом. Примери за ово се налазе у дефиницији коју је дао антрополог Клифорд Герц, који дефинише религију као „културни систем“. Штавише, истакнута дефиниција религије коју је дао социолог Макс Вебер укључује идеју „Цркве“, не нужно у хришћанској формулацији, већ инсистирајући на појму организоване хијерархије која чини опипљиво верско тело.
Примери и непримери Аврамске религије се углавном сматрају организованим (укључујући хришћанство, ислам, јудаизам и бахаи веру).
Религије које нису организоване религије, или су само лабаво такве, укључују неколико источних религија као што су конфучијанизам,Tu, Wei-Ming (1998). шинтоизам,Josephson, Jason Ānanda (2012). и неке врсте будизма, укључујући секуларни будизам.Finley, Wayne (2021). Такође су генерално искључене аутохтоне и народне религије, као што су анимизам,Balonon-Rosen, Peter (2013). корејски шаманизам,Baker, Don. афричке традиције попут религије Сан,Wiebe, Donald (2013). религије америчких староседелаца,McGregor, Sue L. (2004). и старонордијске религије,Martin, Chandler (2021). као и одређени нови верски покрети попут модерног паганизмаSander, Christensen C. (2017). и растафаријанства.Benard, Akeia A. (2019).
Хиндуизам није организована религија у извесном смислу,Dasgupta, S. D., & Johnson, A. J. (2015). Bhattacharyya, Harihar (2007). посебно због недостатка централне структуре моћи.Kim, Seon Mi, & Balgopal, P. R. (2013). Међутим, ова дефиниција је спорна, јер децентрализација обично није једини фактор који се узима у обзир при дефинисању организованих религија. Хиндуизам је такође компликован чињеницом да га многи научници сматрају кровном збирком различитих духовних традиција, а не једном јединственом религијом.
Референце
Категорија:Социологија религије