Зоран Жигић (Балте, код Челинца, 20. септембар 1958), понекад познат под надимком Жига, је бивши резервни полицајац кога је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) прогласио кривим за прогоне, мучење и окрутно поступање.што представља злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовањапочињен у концентрационим логорима Омарска, Кератерм и Трнопоље у Приједору, током рата у Босни и Херцеговини.
Жигић је рођен, одрастао и радио као таксиста у Приједору и околини до краја маја 1992. године, а полицији у селу Омарска код Приједора био је познат као ситни криминалац. Крајем маја 1992. године мобилисан је као резервни полицијски официр. У тој улози редовно је улазио у логоре Омарска и Кератерм, у којима су били смјештени готово искључиво несрпски заточеници из околних крајева, који су били окупљени током етничког чишћења средње Босанске Крајине. Ушао је и у логор Трнопоље. Када је улазио у логоре, злостављао је заточенике, ревносно учествујући у злочинима тешког физичког и психичког насиља над несрбима заточеним у логорима. Његови злочини укључују убиство једног заточеника у логору Омарска и три заточеника у логору Кератерм. Логор Омарска је затворен крајем августа након међународног негодовања након посете и извештавања британског новинара Еда Вулијамија. Жигића је 1994. године суд босанских Срба осудио по неповезаним оптужбама за убиство и изрекао му казну од 15 година затвора у затвору у Бањалуци.
Оптужницу против њега је подигао МКСЈ 1995. године, истражитељима МКСЈ се предао у априлу 1998. у затвору у Бањалуци, а затим је пребачен у МКСЈ. Изјаснио се да није крив по свих осам тачака оптужнице, а заједно са саоптуженима Мирославом Квочком, Милојицом Косом, Млађом Радићем и Драгољубом Прцаћем, суђено му је пред МКСЈ између 28. фебруара 2000. и 2. новембра 2001. године. Жигић је осуђен на двадесет пет година затвора, што је најдужа казна од петоро саоптужених. Његова пресуда је потврђена по жалби у фебруару 2005. године, а казна му је потврђена. Захтев за поновно разматрање је одбијен, а у јуну 2006. године је пребачен у аустријски затвор на одслужење остатка казне. Одобрено му је превремено пуштање на слободу од 16. децембра 2014. године, а његов захтев да избегне екстрадицију назад у Босну и Херцеговину ради издржавања казне за убиство је одбијен. Од 2023, његово боравиште је непознато.
Референце
Категорија:Рођени 1958. Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Приједорчани Категорија:Оптужени пред Хашким трибуналом Категорија:Осуђени пред Хашким трибуналом Категорија:Биографије живих особа