Берекбесермењ () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима].

Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|150п|Мапа села у Франц-Јосифовом катастару из 1892. Насеље лежи на југоисточном рубу Бихарске равнице, поред мађарско-румунске границе, 10 километара јужно од највећег суседног насеља, града Бихаркерестеша.[Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. ]

Њени остали суседи су: Кершесегапати на југозападу, Кермешдпуста која припада овој другој на западу и Толд на северозападу. Граничи се са подручјима која припадају Румунији на истоку и југу, а најближе суседно насеље на румунској страни у правцу југ-југоисток је Керешсег дуж пута поред реке Шебеш-Кереш.Таксативни подаци о насељу

Историја Насеље постоји још од Арпадског доба, његово прво сачувано писано помињање налази се у епископском регистру десетине из Варада из периода између 1291-1294. године. Насеље Берекбесермењ је 1396. године припадали замку Кершег и било је највеће село у региону. Нађберекбесермењ и Берекбесермењ су некада била села близнакиње, а према предању, на месту данашњег Верњике дужи (Vernyike dűlő) налазило се и треће село, Верњике-Бесермељ.

Повеља из 1421. године описује Берекбесермењ као село, а Нађбесермењ као град. Порески регистар из 1554. године помиње одвојена насеља Нађбесермењ и Берег. Године 1520. власници насеља били су Чакијеви (Csáky család). У царинском попису тог времена, Бесермењ је наведен као место за сакупљање царине.

Село је некада било трговачки град, у коме је почетком 19. века радила и пивара. Међу сачуваним старим топонимима насеља, вреди поменути Корхањидомб и Будајски халом, као и такозвани Ердегарок који пролази кроз границу села. Крајем 18. века, породица Чаки је у насељу саградила прелепу властелинску кућу. Кратка историја насеља

Демографија Године 2001, 89% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 11% као Роми.A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora

На попису из 2011. године, 89,5% становништва се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 19,2% као Роми и 2,1% као Румуни (10% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 4,9%, реформисти 52,3%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,4%, неконфесионално 23,1% (14% није одговорило).

У 2022. години, 89,4% становништва се изјаснило као Мађари, 7,1% као Роми, 3,3% као Румуни, 0,1-0,1% као Хрвати, Немци, Бугари, Украјинци, Словаци, Српи и Пољаци, 1% као друга, недомаћа националност (9,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 47,1% су били реформати, 3,8% римокатолици, 1,6% православни, 0,6% лутерани, 0,5% гркокатолици, 3% остали хришћани, 0,7% остали католици, 14,5% неконфесионални (28,3% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 27 — 30. Berekböszörmény az utazom.com honlapján

Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар