Универзитет у Београду на Шангајској листи односи се на пласман Универзитета у Београду на Академском рангирању универзитета у свету (), познатијем као Шангајска листа, као и на његове резултате у посебном Глобалном рангирању академских области ().
Универзитет у Београду се на општој ARWU листи први пут појавио 2012. године и од тада се континуирано налази међу рангираним светским универзитетима. Најбољи пласман остварио је средином 2010-их, када је био у групи од 201. до 300. места. После постепеног пада, током 2022—2025. налазио се међу 500 најбољих, док је у издању за 2026. сврстан у групу од 501. до 600. места.
Историја пласмана
Универзитет у Београду први пут је ушао на Шангајску листу 2012. године, када је сврстан у групу од 401. до 500. места. Током наредних година његов пласман се поправљао, а 2016. и 2017. године достигао је групу од 201. до 300. места, што представља његов најбољи резултат на општој ARWU листи.
После тог периода Универзитет је постепено губио позиције. Године 2018. био је рангиран у групи од 301. до 400. места, док је 2019. и 2020. био у групи 401—500.
У 2023. години Београдски универзитет је привремено поправио пласман и сврстан је у групу од 301. до 400. места. У 2024. и 2025. поново се налазио у групи 401—500, а 2026. прешао је у групу 501—600.
Година Пласман 2012. 401—500 2014—2015. 301—400 2016—2017. 201—300 2018. 301—400 2019—2022. 401—500 2023. 301—400 2024—2025. 401—500 2026. 501—600
Пласман 2025. године
У издању Шангајске листе за 2025. годину Универзитет у Београду налазио се у групи од 401. до 500. места, чиме је четврту годину заредом остао међу 500 најбоље рангираних универзитета света.
Поред опште листе, Универзитет је у 2025. години био рангиран у 18 научних области у оквиру Global Ranking of Academic Subjects. Најбољи пласман остварен је у металуршком инжењерству, где је сврстан у групу од 76. до 100. места на свету. У области науке и технологије хране и ветеринарских наука био је у групи 101—150, а у математици у групи 151—200.
У групи 201—300 Универзитет је био рангиран у областима хемијског инжењерства, енергетике, водних ресурса, биолошких наука, пољопривредних наука, јавног здравља, стоматологије и фармације.
Пласман 2026. године
У издању ARWU објављеном 15. августа 2026. Универзитет у Београду сврстан је у групу од 501. до 600. места, што је представљало пад за једну ранг-групу у односу на 2025. годину.
Према профилу Универзитета на сајту ShanghaiRanking-а, у издању за 2026. Универзитет је имао 0,0 бодова у категорији бивших студената добитника Нобелове награде и Филдсове медаље (Alumni), 0,0 у категорији запослених добитника ових награда (Award), као и 0,0 у категорији високо цитираних истраживача (HiCi). У категорији радова у часописима Nature и Science (N&S) имао је 5,7 бодова, у показатељу публикација индексираних у базама SCIE и SSCI (PUB) 38,6 бодова, а у показатељу учинка по запосленом (PCP) 16,3 бода.
Из ових података произлази да је главни извор бодова Универзитета у Београду била научна продукција индексирана у Web of Science базама, док у 2026. није остварен допринос кроз категорију Highly Cited Researchers.
Разлози промене пласмана
Тачан узрок пада Универзитета у Београду са групе 401—500 на 501—600 није могуће свести на један показатељ, јер ARWU представља релативно рангирање: резултат једног универзитета зависи и од напретка других институција.
Након објављивања листе у августу 2026. у јавности су изнета различита тумачења разлога пада.
Научна продукција
Декан Хемијског факултета Универзитета у Београду Горан Роглић изјавио је да Универзитет, према броју објављених научних радова и њиховом квалитету, није забележио значајан пад у односу на претходну годину, већ да је остао приближно на истом нивоу.
Према Роглићу, проблем је био у томе што су други универзитети повећавали број радова за два до три одсто, док је Београдски универзитет стагнирао. Тако је и одржавање истог нивоа научне продукције могло да доведе до релативног пада у рангирању.
Сличан проблем је уочаван и раније. У анализи позиције Универзитета на Шангајској листи, Велјко Јеремић и Младен Стаменковић указали су да стагнација у броју публикација може да доведе до пада чак и када се апсолутни резултат Универзитета не погоршава, јер се праг потребан за виши пласман временом повећава.
Високо цитирани истраживачи
Као један од непосреднијих фактора пада 2026. године наводи се одсуство истраживача са Универзитета у Београду на листи Highly Cited Researchers коју користи ARWU.
Роглић је истакао да Београдски универзитет 2026. није имао истраживача у категорији најцитиранијих, што је по његовој оцени додатно утицало на пад.
ARWU показатељ HiCi носи 20% укупног резултата, па губитак или стицање једног високо цитираног истраживача може значајно да утиче на позицију универзитета средњег ранга.
У ранијим периодима пласман Универзитета био је повезиван са високим цитатним учинком појединих истраживача, међу којима се нарочито помињао математичар Стојан Раденовић. Академик Владица Цветковић је 2026. указао да код универзитета величине Београдског појединачни изузетно цитирани научници могу да направе видљиву разлику у ARWU показатељима.
Финансирање науке
После објављивања резултата 2026. део академске заједнице је као дугорочан проблем навео ниво и структуру финансирања научног рада.
Роглић је навео да Србија за науку из јавних средстава издваја око 0,41% БДП-а и оценио да је то недовољно у поређењу са земљама са којима се Универзитет у Београду такмичи. Према његовој оцени, посебно су проблематични материјални трошкови, приступ савременој опреми и недостатак стабилног пројектног финансирања.
Он је такође навео да истраживач за научни рад добија око 50 евра месечно за материјалне трошкове и да су средства за ту намену остала на нивоу из 2019. године, што је оценио као недовољно посебно у природним и експерименталним наукама.
Посебно је критиковао кашњење резултата позива „Идеје“ Фонда за науку, на који је, према његовим речима, конкурисало око 7.000 истраживача, наводећи да резултати нису били објављени ни десет месеци после расписивања конкурса у фебруару 2025.
Систем SPIRI и међународни пројекти
Као могући дугорочни фактор помињан је и систем SPIRI, односно промена начина финансијског пословања високошколских установа.
Професор Филозофског факултета Александар Бауцал оценио је да је увођење тог система отежало учешће у међународним пројектима, који представљају важан извор финансирања и научних публикација. Академик Владица Цветковић је, међутим, упозорио да се стварни утицај SPIRI система на међународни пласман може поуздано оценити тек на дужи рок.
Афилијација истраживача
Пласман Универзитета зависи и од начина на који истраживачи наводе институционалну афилијацију у научним радовима.
Цветковић је подсетио да је Универзитет раније поправио резултат након што су истраживачи у институтима који припадају Универзитету почели доследније да наводе „University of Belgrade“ као афилијацију. На тај начин већи број публикација био је библиометријски приписан Универзитету као целини.
Буџет за високо образовање 2025. и 2026.
Упркос критикама о недовољном финансирању науке, номинална издвајања Републике Србије за високо образовање повећана су током 2025. и 2026. године.
Према Закону о буџету Републике Србије за 2025. годину, за програм „Високо образовање“ било је планирано око 84,88 милијарди динара из свих извора финансирања. За програмску активност „Подршка раду Универзитета у Београду“ било је планирано око 31,34 милијарде динара.
У марту 2025. усвојене су измене Закона о високом образовању, а Министарство просвете је крајем године саопштило да су буџетска средства за високо образовање током 2025. повећана за око 20%, односно за приближно 12 милијарди динара.
Законом о буџету за 2026. годину за високо образовање је планирано око 95,20 милијарди динара из свих извора, док је за подршку раду Универзитета у Београду предвиђено око 34,47 милијарди динара.
То представља номинално повећање укупног програма високог образовања од приближно 12% у односу на првобитни план за 2025, а програмске активности подршке Универзитету у Београду за око 10%.
Буџетска ставка 2025. 2026. Промена Високо образовање — сви извори 84,88 милијарди дин. 95,20 милијарди дин. око +12% Подршка Универзитету у Београду 31,34 милијарди дин. 34,47 милијарди дин. око +10%
Ови износи не представљају искључиво средства за научна истраживања, већ обухватају плате, сталне и материјалне трошкове, услуге, инфраструктуру и друге расходе високошколских установа.
Буџет за науку
Одвојено од Министарства просвете, научноистраживачка делатност финансира се и преко Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
У буџету за 2025. за ово министарство било је предвиђено око 38,25 милијарди динара из свих извора финансирања, од чега је за програм „Развој науке и технологије“ било планирано око 37,22 милијарде.
Државна секретарка Министарства науке Марија Гњатовић навела је током расправе о буџету да је за 2026. предвиђено око 39,6 милијарди динара, односно 8,55% више у односу на план за 2025. Према њеним речима, око 28 милијарди динара планирано је за реализацију општег интереса у научноистраживачкој делатности.
Номинално повећање буџета зато није било спорно, али је у академској расправи истицана разлика између укупног раста издвајања и расположивих средстава за конкретан научноистраживачки рад, опрему, материјал и пројекте.
Реакције на пад 2026.
Став Универзитета у Београду
После објављивања листе Универзитет у Београду је саопштио да континуитет присуства на Шангајској листи потврђује међународну препознатљивост Универзитета и да резултат представља подстицај за даље унапређење научноистраживачког рада, међународне сарадње и услова за развој нових генерација истраживача.
До 19. августа 2026. ректор Владан Ђокић није дао детаљно лично јавно образложење појединачних ARWU показатеља које би се могло навести као званично објашњење ректора о узроку пада. У јавним реакцијама Универзитет су углавном представљали декани, проректори и други чланови академске заједнице.
Проректор за наставу Дејан Филиповић одбацио је тврдње да су студентске блокаде или политички ангажман руководства непосредно утицали на резултат, истичући да критеријуми Шангајске листе нису везани за наставу или студентске активности, већ пре свега за научни учинак.
Став декана Горана Роглића
Декан Хемијског факултета Горан Роглић оценио је да је сам останак Универзитета међу 600 најбољих успех с обзиром на услове у којима истраживачи раде.
Према његовом објашњењу, научна продукција Универзитета није се значајно смањила, али је стагнирала док су конкуренти напредовали. Као додатни негативан фактор навео је одсуство истраживача БУ на листи високо цитираних научника.
Роглић је као дугорочне проблеме навео недовољна улагања у истраживања, недостатак савремене опреме, ниска средства за материјалне трошкове, кашњење пројектног финансирања, недовољне подстицаје за најпродуктивније истраживаче и тешкоће у привлачењу младих научника.
Такође је оценио да институционална и финансијска неизвесност и јавни притисци на Универзитет одузимају време и енергију који би иначе били усмерени на истраживања и међународну сарадњу.
Став академика Владице Цветковића
Академик и професор Универзитета у Београду Владица Цветковић оценио је да пад не треба објашњавати једним догађајем из 2025. или 2026. године, већ дугорочним проблемима система науке.
Према његовом мишљењу, Београдски универзитет има релативно стабилне слабости у више ARWU показатеља, а кретање за једну ранг-групу може настати због промена у учинку конкурената или губитка појединачних високо цитираних истраживача.
Он је указао да краткорочне административне мере, попут исправног навођења афилијација института, могу поправити статистички резултат, али да се трајни напредак може постићи само дугорочним и стабилним финансирањем науке.
Став представника власти