Економска демократија (понекад називана демократском економијом) је социоекономска филозофија која предлаже пребацивање власништва и моћи доношења одлука са корпоративних акционара и корпоративних менаџера (као што је управни одбор) на већу групу јавних заинтересованих страна која укључује раднике, потрошаче, добављаче, заједнице и ширу јавност. Ниједна јединствена дефиниција или приступ не обухвата економску демократију, али већина заговорника тврди да модерни односи својине екстернализују трошкове, подређују опште благостање приватном профиту и ускраћују политичком систему демократски глас у одлукама о економској политици. Поред ових моралних питања, економска демократија износи и практичне тврдње, као што је да може да надокнади капитализму својствен јаз у ефективној потражњи.

Заговорници економске демократије генерално тврде да савремени капитализам периодично доводи до економских криза, које карактерише недостатак ефективне тражње; јер друштво није у стању да заради довољно прихода да купи сопствену производњу. Корпоративни монопол над заједничким ресурсима обично ствара вештачку оскудицу, што узрокује социо-економске неравнотеже које ограничавају раднике у приступу економским могућностима и смањују куповну моћ потрошача. Економска демократија је предложена као компонента ширих социоекономских идеологија, као самостална теорија и као разноврсна агенда реформи. На пример, као средство за обезбеђивање пуних економских права, отвара пут ка пуним политичким правима, дефинисаним као укључивање и оних првих. Предложене су и тржишне и нетржишне теорије економске демократије. Као агенда реформи, пратеће теорије и примери из стварног света могу укључивати децентрализацију, демократске задруге, јавно банкарство, фер трговину и регионализацију производње хране и валуте.

Према многим аналитичарима, недостатак ефективне тражње је најосновнији економски проблем. То јест, савремено друштво не зарађује довољно прихода да би купило своју производњу. На пример, економски географ Дејвид Харви тврди: „Радници који троше своје плате један је од извора ефективне тражње, али је укупан трошак за плате увек мањи од укупног капитала у оптицају (иначе не би било профита), тако да куповина робе за плату која одржава свакодневни живот (чак и уз приградски начин живота) никада није довољна за профитабилну продају укупног производа“.

У џорџистичком схватању било ког економског система, „богатство“ обухвата све материјалне ствари произведене радом ради задовољавања људских жеља и које имају разменску вредност. Земља, рад и капитал се генерално сматрају суштинским факторима у стварању богатства. Земљиште обухвата све природне могућности и силе. Рад обухвата сав људски напор. Капитал обухвата део богатства који је посвећен производњи још већег богатства. Иако приход било које особе може укључивати приходе из било које комбинације ова три извора - земљиште, рад и капитал се генерално сматрају међусобно искључивим факторима у економским моделима производње и расподеле богатства. Према Хенрију Џорџу: „Људи настоје да задовоље своје жеље уз најмањи напор“. Људска бића интерагују са природом како би производила добра и услуге које су другим људским бићима потребне или које желе. Закони и обичаји који регулишу односе међу овим ентитетима чине економску структуру датог друштва.

Понуда и потражња се генерално прихватају као тржишне функције за утврђивање цена. Организације обично настоје да 1) минимизирају трошкове производње; 2) повећају продају; како би 3) максимизирале профит. Али, према речима Дејвида Швајкарта, ако су „они који производе робу и услуге друштва плаћени мање него што је њихов продуктивни допринос“, онда као потрошачи не могу да купе сву произведену робу, а поверење инвеститора има тенденцију да опадне, што доводи до пада производње и запослености. Таква економска нестабилност произилази из централне контрадикције: плате су и трошак производње и суштински извор ефективне тражње (потребе или жеље подржане куповном моћи), што резултира недостатком ефективне тражње заједно са растућим интересовањем за економску демократију.

Референце

Литература

E McGaughey, 'Economic democracy: a brief history, and the laws that make it' (2023) SSRN E McGaughey, 'Economic Democracy in the 21st Century: The Vote in Labour, Capital and Public Services' (2020) Journal of Comparative Law E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) SSRN, part 2(3)

De Magalhães, L. M., & Ferrero, L. (2010). Political parties and the tax level in the American states: two regression discontinuity designs (No. 10/614). Department of Economics, University of Bristol, UK.

Категорија:Економски системи Категорија:Демократија