Ћирило Колачек (Београд, 29. април 1879 — Београд, 31. март 1943) био је кројачки радник, синдикални и политички активиста, члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Независне радничке партије Југославије (НРПЈ). Деловао је у радничком покрету Новог Сада и Петроварадина током првих деценија 20. века.

Биографија Ћирило Колачек рођен је 29. априла 1879. године у Београду, у породици чешког порекла, скромног материјалног стања. Његов отац Франц Колачек био је зидар. Породица Колачек припадала је чешкој заједници чији су се припадници током 19. века досељавали у Београд и друге крајеве данашње Србије.

Колачек се определио за кројачки занат. У вишејезичком пословном именику Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије из 1905. године наводи се међу кројачима мушких одела у Београду.

Оженио се Ружом Новотни, Чехињом рођеном 1887. године у Притоци, тада у Аустроугарској. Упознали су се у Београду, где је Ружа дошла код брата Алојза Новотног, који је држао месару у Сарајевској улици.

У браку су имали четворо деце: Јелену (1907), Наталију (1909), Властимира (1910) и Славољуба (1912).

Колачек се са супругом и децом у пролеће 1913. године преселио у Земун, а у јесен исте године породица је прешла у Петроварадин. Тамо су живели као подстанари код породице Кованац у Свачићевој улици.

Први светски рат Након избијања Првог светског рата 1914. године аустроугарске власти су Колачека, због његових политичких ставова, ухапсиле и интернирале у Линц. Током боравка у Линцу радио је као кројач и шио униформе за аустроугарску војску.

У Линц су за њим дошли супруга Ружа и деца, али су се због тешких животних услова убрзо преселили код родбине у Колин, на територији данашње Чешке, где су деца једно време похађала школу.

По завршетку рата 1918. године породица се поново окупила и вратила у Петроварадин. Колачек је по повратку наставио да ради као кројач.

Делатност у радничком покрету Као кројачки радник Колачек се рано упознао са идејама радничког и синдикалног покрета. Након доласка у Петроварадин активно се укључио у рад левичарских радничких организација.

После Другог конгреса Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), одржаног у Вуковару од 20. до 25. јуна 1920. године, на којем је усвојен назив Комунистичка партија Југославије, приступило се организовању локалних партијских организација.

У Петроварадину је за председника локалне организације изабран Иван Андреас, док је Ћирило Колачек изабран за секретара. Био је и члан Месног одбора КПЈ у Новом Саду.

Колачеков стан у Петроварадину постао је једно од места окупљања партијских и синдикалних активиста. У њему су боравили и поједини истакнути припадници тадашњег комунистичког и радничког покрета, међу којима су били Филип Филиповић, Владимир Ћопић и Никола Ковачевић.

Хапшења и илегални политички рад У време јачања КПЈ током 1920. године власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца појачале су притисак на комунистичке организације и њихове активисте.

У новембру 1920. године ухапшени су Ћирило Колачек и Филип Филиповић. После истраге у Сремској Митровици пуштени су на слободу.

Након доношења Обзнане, 29. децембра 1920. године, којом је забрањена комунистичка пропаганда и ограничено деловање КПЈ, уследила су нова хапшења. Колачек и његова супруга Ружа ухапшени су у оквиру мера власти против комунистичких активиста.

Колачек је поново ухапшен током истрага које су уследиле након покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића 1921. године. Током истраге саслушавани су и људи из његовог окружења. Извесно време провео је у истражном затвору „Главњача“ у Београду, након чега је пуштен на слободу.

По повратку у Петроварадин наставио је синдикално деловање и рад у илегалној организацији КПЈ.

Независна радничка партија Југославије Након забране легалног рада КПЈ, део комунистичких активиста настојао је да политичко деловање настави кроз легалне организације. У том контексту основана је Независна радничка партија Југославије, у чијем раду је учествовао и Колачек.

Месна организација НРПЈ у Новом Саду организовала је 27. јануара 1924. године конференцију у Петроварадину, одржану у стану Ћирила Колачека. На конференцији су разматрана питања аграрне политике, борбе против фашизма и синдикалног организовања радника.

Колачеково учешће у овим активностима и чињеница да су се политички и синдикални скупови одржавали у његовом дому указују на његову улогу у локалном радничком покрету током прве половине двадесетих година 20. века.

Повлачење из политичког живота Крајем двадесетих година, у време покушаја обнове организација КПЈ у Војводини, комунистички активисти обраћали су се Колачеку као некадашњем партијском и синдикалном функционеру. Он је, међутим, до тада био разочаран политичким приликама и одбио је да настави активни партијски рад.

Његово интензивније политичко и синдикално деловање окончано је око 1927. године.

Исте године породица је завршила изградњу сопствене куће на земљишту у Људевита гају, делу тадашњег Петроварадина.

Последње године и смрт Почетком Другог светског рата Колачек је, већ нарушеног здравља, са породицом прешао у Београд, где је наставио да ради као кројач.

Боловао је од туберкулозе. Преминуо је 31. марта 1943. године у Београду, у 63. години живота.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Спомен-плоча У Петроварадину је у децембру 2025. године откривена спомен-плоча посвећена Ћирилу Колачеку. Постављена је на иницијативу Удружења „Беседа“, као обнова сећања на ранију спомен-плочу која је нестала током деведесетих година 20. века.

Референце

Историјски архив Града Новог Сада, МГ. 5571/42 Ф. Петроварадин. „Петроварадин: Откривена спомен плоча Ћирилу Колачеку“, СУБНОР Србије, децембар 2025.

Литература

Лукић, Милош (1992). Петроварадин у прошлости. Нови Сад: Историјски музеј Војводине; Институт за историју; Општински одбор СУБНОР-а. COBISS.SR-ID 26308871. Васић, Душан (1980). Велике битке партије. Београд: Радничка штампа. COBISS.SR-ID 16283911. Милин, Љубомир (1959). Бели терор. Нови Сад: Прогрес. COBISS.SR-ID 37361927. Кецић, Данило (1969). Класне борбе у Војводини 1918–1941. Нови Сад: Покрајинско веће Савеза синдиката Југославије за Војводину. COBISS.SR-ID 128964103.

Спољашње везе

Нада Јовановић, „О сукобима у вођству КПЈ и питањима синдикалног руковођења Независним синдикатима 1926/27. године“. Богумил Храбак, „Штрајк радника у трикотажи 'Београдска текстилна индустрија А.Д.' 1926. године“.

Види још

Комунистичка партија Југославије Независна радничка партија Југославије Раднички покрет у Југославији Петроварадин Обзнана