Татjана Макфаден (енгл. Tatyana McFadden; рођена 21. априла 1989. у Лењинграду, СССР) — америчка параолимпијска спортисткиња руског порекла, осмострука параолимпијска шампионка у тркама у колицима за жене (на кратке, средње и дуге стазе) у оквиру међународне функционалне класификације Т54 — класе која обухвата спортисте са бар делимично очуваном функцијом горњег дела тела и екстремитета.

Татјана је 2016. године, на XV летњим Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру, добила награду „Др Ванг Ју-Даи” за постигнућа. Биографија Рођење и болест

Рођена је 1989. године у Лењинграду са вишеструким урођеним дефектима који су захватили доњу половину њеног тела – конкретно спином бифидом, што је довело до парализе доњих екстремитета и дисфункције органа карлице – због чега ју је мајка напустила одмах по рођењу. Девојчица је смештена у градски Дом за децу бр. 13; упркос физичким недостацима, интелектуално се нормално развијала, а сурови услови допринели су изградњи њене снаге воље. Татјанин отац био је инжењер који је радио у области Чернобиља, а на здравље детета можда је утицала изложеност радијацији којој је он био изложен током несреће у нуклеарној електрани.

Живот у дому за одојчад и могућности за будући смештај

Почетком деведесетих година, услед економских тешкоћа у Русији, било је тешко очекивати да ће деца у домовима за одојчад имати одговарајуће услове за развој и свеобухватну медицинску негу; штавише, због недостатка средстава за инвалидска колица, она је чак морала да научи да се креће користећи руке.

Када је имала четири године, Татјана је прошла процену општинске комисије задужене за смештај деце која напуштају домове за одојчад; комисија је проценила њено здравствено стање, као и физички и интелектуални развој. Иако је њено једино ограничење била отежана покретљивост, сврстана је у категорију особа са вишеструким сметњама у развоју – укључујући менталне потешкоће – и упућена у Дом за децу са сметњама у развоју бр. 4 у Павловску; међутим, она у ту установу на крају никада није ни примљена.

Према речима Н. Никифорове, директорке дома за одојчад, у процес се укључила Дебора Макфаден – саветница за права деце са инвалидитетом при америчкој влади током Реганове администрације, специјализована за међународно усвајање – те је директорка затражила њену помоћ у проналажењу нове породице за Татјану.

Усвајање у САД

Дебора Макфаден се присећа да није имала намеру да лично усвоји дете — а камоли парализовану шестогодишњакињу која је, упркос малим изгледима, преживела рано детињство — али након повратка у хотел пошто је посетила дом за децу, није могла да престане да размишља о Татјани. Директорка Н. Никифорова наводи да је Макфаденова први пут видела Татјану када је девојчица имала четири године, а две године касније, током састанка са директорком, управница установе ју је подсетила на обећање да ће помоћи да се дете смести у породицу.

Дебора Макфаден је усвојила Татјану 1994. године. Године 1997, посредством Н. Никифорове, Дебора је упознала Татјанину биолошку мајку, након чега су њих две одржавале контакт. Деборина породица такође укључује још две усвојене ћерке из Албаније — Хану и Рути.

Њена усвојитељка јој је обезбедила инвалидска колица, надгледала њену медицинску и социјалну рехабилитацију и укључила је у разне спортове ради јачања тела — попут пливања, гимнастике, кошарке у колицима и алпског скијања. Татјана се тим активностима посветила са ентузијазмом и, према Дебориним речима, увек је одбијала помоћ, инсистирајући: „Могу сама.”

Са 15 година, Татјана је учествовала на својим првим Параолимпијским играма у Атини. Касније тог лета, уписала се у средњу школу „Атолтон” (Atholton High School) у области Колумбија, у округу Хауард у Мериленду.

Татјана је желела да се придружи школском атлетском тиму, али јој је тренер ускратио дозволу за учешће непосредно пред први тренинг. Након што је њена мајка уложила жалбу, Татјани је дозвољено да истрчи трку на 400 метара у својим колицима, али одвојено од осталих — крећући се иза осталих такмичара. То је доживела као понижење; желела је да је посматрају као равноправног такмичара који се бори за победу, а не само као особу са инвалидитетом вредну сажаљења.

Дебора и Татјана су поднеле тужбу због дискриминације против јавног школског система округа Хауард, позивајући се на Закон о Американцима са инвалидитетом – пропис који забрањује дискриминацију особа са инвалидитетом, а који је усвојен током мандата председника Џорџа Х. В. Буша још 1990. године, када је Дебора била на челу америчке Управе за питања особа са развојним сметњама. Циљ тужбе био је да се добије појашњење у вези са применом одредби тог закона, које се тичу права особа са инвалидитетом, на школске спортске активности.

Судска одлука из 2006. године омогућила је Татјани да се такмичи, а наредне године постигнут је коначан договор са школом. Након тога, законодавци у Мериленду — а касније и у више од десет других савезних држава — усвојили су мере којима се проширују права ученика са инвалидитетом на учешће у школским спортским активностима. Захваљујући правном успеху у Татјанином случају, и Хана — још једна девојчица о којој се Дебора старала као хранитељка, а која користи протезу за ногу — успела је да се придружи школском атлетском тиму; она је седам година млађа од Татјане.

Спортска стипендија омогућила је Татјани да постане студенткиња Универзитета у Илиноису. Такве стипендије постају све доступније особама са инвалидитетом. Татјанину спортску каријеру подржавају спонзори – међу којима се посебно истиче компанија BP, која ју је представила у црно-белој телевизијској реклами током Олимпијских игара. Референце

Спољашње везе веб-сајт Татјане Макфаден