Јајои Кусама (, Кусама Јајои; Мацумото, 22. март 1929 — Токио, 14. август 2026) била је јапанска савремена уметница, првенствено позната по скулптурама и инсталацијама. Бавила се и сликарством, перформансом, видео-уметношћу, модом, поезијом, прозом и другим уметничким дисциплинама. Њено стваралаштво заснивало се на концептуалној уметности и садржало елементе феминизма, минимализма, надреализма, ар брута, поп-арта и апстрактног експресионизма, уз изразито аутобиографске, психолошке и сексуалне теме.

Сматрана је једном од најзначајнијих уметница потеклих из ЈапанаYamamura, Midori (2015). Yayoi Kusama: Inventing the Singular. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. и једном од најпродаванијих уметница на светском тржишту, док је у појединим изворима описивана као најуспешнија жива уметница на свету.Kusama: Infinity (2018). kusamamovie.com . Њен рад утицао је и на савременике, међу којима су били Енди Ворхол и Клас Олденбург.

Одрасла је у Мацумоту, а на Градском универзитету уметности у Кјоту годину дана се усавршавала у традиционалном јапанском сликарском стилу нихонга. На њено рано стваралаштво утицао је амерички апстрактни експресионизам. Године 1958. преселила се у Њујорк, где је током шездесетих била део авангардне уметничке сцене, нарочито покрета поп-арта. У време успона контракултуре хипи покрета привукла је пажњу серијом хепенинга у којима је тела нагих учесника осликавала јарким тачкама. Током седамдесетих њен рад био је углавном занемарен, али је обнова интересовања осамдесетих поново довела њену уметност у средиште јавне пажње. Од педесетих година до краја живота њена дела излагана су у музејима широм света.

Кусама је отворено говорила о свом менталном здрављу. Од седамдесетих година по сопственом избору живела је у психијатријској установи и радила у оближњем атељеу. Уметност је описивала као средство за изражавање и ублажавање психичких тегоба, наводећи да јој је непрекидно стварање помагало у суочавању са болом, стрепњом и страхом.

Биографија

Кусама је рођена 22. марта 1929. у Мацумоту, у породици трговаца која је поседовала расадник и газдинство за производњу семена. Још у детињству цртала је бундеве и призоре засноване на визуелним халуцинацијама, које су касније постале једно од главних полазишта њене уметности. Описивала је бљескове светлости, ауре и густа поља тачака, као и шаре које су се умножавале и привидно прекривале њу и околни простор. Тај доживљај касније је назвала „самопоништењем”.

Са тринаест година, током Другог светског рата, радила је у војној фабрици и шила падобране за јапанску војску. Ратно искуство касније је повезивала са својим залагањем за личну и стваралачку слободу. Године 1948. у Кјоту је почела да студира традиционално јапанско сликарство нихонга, али се убрзо окренула европској и америчкој авангарди. Током педесетих приредила је више самосталних изложби у Мацумоту и Токију.

Године 1957. преселила се у Сијетл, а наредне године у Њујорк. Претходно се дописивала са америчком сликарком Џорџијом О'Киф, од које је тражила савет о пробоју на њујоршку сцену. Прву запажену њујоршку изложбу приредила је 1959. у галерији Брата, представивши слике из серије Infinity Nets („Бесконачне мреже”). Убрзо је постала једна од препознатљивих личности њујоршке авангарде.

Почетком шездесетих израђивала је меке скулптуре, прекривајући намештај, обућу и друге свакодневне предмете бројним белим фалусним израслинама. Године 1965. представила је прву инсталацију из циклуса Infinity Mirror Rooms („Собе бесконачних огледала”), у којима огледала, светлост и понављање облика стварају привид простора без краја. У другој половини деценије организовала је јавне хепенинге и антиратне перформансе, често засноване на нагости и осликавању тела тачкама. На Бијеналу у Венецији 1966. неовлашћено је поставила рад Narcissus Garden („Нарцисов врт”), састављен од стотина огледалских кугли, које је покушала да продаје посетиоцима као критику комерцијализације уметности.

У Јапан се вратила 1973. године. Поред визуелне уметности писала је романе, кратке приче, поезију и аутобиографске текстове. Од 1977. добровољно је живела у психијатријској болници у Токију, а свакодневно је радила у атељеу који се налазио недалеко од установе. После периода у којем је њен рад био запостављен, велике ретроспективе крајем осамдесетих и током деведесетих обновиле су међународно интересовање за њено стваралаштво. Представљала је Јапан на Бијеналу у Венецији 1993, а музеј посвећен њеном делу отворен је у Токију 2017. године. Наставила је да слика до последњих дана живота.

Стваралаштво

Тачке, мреже и „самопоништење”

Најпрепознатљивији елементи Кусаминог стваралаштва јесу понављане тачке или туфне, мрежасти обрасци и мотив бесконачности. Њихово порекло повезивала је са халуцинацијама из детињства, у којима су се облици умножавали и брисали границе између њеног тела и околине. Овај поступак назвала је „самопоништењем”: појединачни предмет, тело или лични идентитет утапају се у понављајући образац и шири простор.

У серији Infinity Nets, започетој крајем педесетих, велика платна прекривала је ситним, монохромним мрежама и тачкама. Иако су слике настајале из личних визија, њихова редукована форма доводила их је у везу са апстрактним експресионизмом и каснијим минимализмом. Исти принцип пренела је на зидове, подове, намештај, одећу и људско тело, чиме је сликарски поступак проширила на скулптуру, просторну инсталацију и перформанс.

Огледалске собе и бундеве

У инсталацијама Infinity Mirror Rooms огледала умножавају светла, тачке и предмете тако да посматрач добија утисак да се налази у бескрајном простору. Те собе обједињују њене главне теме — понављање, губитак граница сопства, бесконачност, живот и смрт — и постале су нека од најпознатијих остварења савремене инсталационе уметности. Изложба Yayoi Kusama: Infinity Mirrors у Хиршхорновом музеју у Вашингтону 2017. привукла је рекордно интересовање публике и стекла светску популарност и на друштвеним мрежама.

Бундева је други трајни мотив њеног опуса и за уметницу је представљала својеврстан алтер его или аутопортрет. После наступа у јапанском павиљону у Венецији 1993. израдила је низ великих скулптура у облику бундеве, прекривених контрастним тачкама. Жута Pumpkin („Бундева”), постављена 1994. на пристаништу острва Наошима, постала је један од њених најпознатијих јавних радова.

Перформанс, књижевност и мода

Кусамини перформанси из шездесетих спајали су боди арт, сексуалну политику, феминистичке идеје и протест против Вијетнамског рата. У јавним просторима Њујорка организовала је акције у којима су наги учесници, осликани тачкама, постајали део јединственог визуелног окружења. Поред визуелне уметности режирала је филмове, објављивала поезију и прозу и бавила се модним дизајном. Њени мотиви касније су ушли и у популарну културу, нарочито кроз сарадње са модном кућом Луј Витон.

Значај и признања

Кусамин рад повезује више кључних праваца уметности друге половине 20. века — апстрактни експресионизам, минимализам, поп-арт, феминистичку и перформанс уметност — али се није у потпуности уклапао ни у један од њих. Њено рано коришћење серијског понављања и меких скулптура, као и потпуно преображавање изложбеног простора, претходили су сличним поступцима неких познатијих мушких савременика. Због тога што је била жена, као и због јапанског порекла и положаја странкиње на америчкој сцени, дуго није добијала признање упоредиво са оним које су добијали уметници на које је утицала, међу којима су навођени Ворхол и Олденбург.

Међународни углед учврстиле су велике ретроспективе у Музеју модерне уметности 1998, Музеју Витни и галерији Тејт модерн 2012, као и путујућа изложба Хиршхорновог музеја 2017. Њена дела налазе се у збиркама водећих светских музеја, међу којима су Музеј модерне уметности, Тејт модерн, Центар Жорж Помпиду и Национални музеј модерне уметности у Токију.

Добила је бројна признања, укључујући награду Асахи (2001), француски Орден уметности и књижевности (2003) и јапански Орден излазећег сунца (2006). Исте године постала је прва Јапанка којој је додељена награда Praemium Imperiale, једно од највиших јапанских признања за међународно афирмисане уметнике. Одликована је јапанским Орденом културе 2016. године.

Референце

Спољашње везе

Званични веб-сајт Музеј Јајои Кусаме Јајои Кусама на сајту Музеја модерне уметности у Њујорку

Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Јапански уметници Категорија:Перформанс уметност