У планинарењу и пењању, први успон (у пењачким водичима често скраћено на FA), представља први успешан и документовани успон на врх неког планинарског врха или на врх одређеног пењачког смера. Планинари и пењачи с почетка 20. века били су претежно фокусирани на освајање врхова значајних планина (нпр. осамдесетхиљадаша попут Монвереста) и врхова култних пењачких смерова (нпр. велике северне зидине Алпа попут Ајгера) свим могућим средствима, често уз коришћење значајне количине вештачких помагала и/или великих експедицијских тимова који су омогућавали „опсаду” врха.
Како су сви кључни врхови били освојени, начин или „стил” на који је сваки врх достигнут почео је да добија на значају међу пењачима, а посебно способност да се успон заврши без коришћења било каквих вештачких помагала, што се назива слободно пењање. У слободном пењању, израз први слободни успон (скраћено FFA) означава успон на планину или пењачки смер изведен без икаквих вештачких помагала — при чему се опрема за осигурање у случају пада може користити све док није служила за напредовање пењача нагоре. Завршавање FFA успона неког смера често се назива „ослобађањем” (енгл. freeing) или новије „слањем” (енгл. sending) смера, што представља изузетно цењено достигнуће.
Са развојем пењачког спорта, додатне врсте успона постале су значајне и забележене у водичима и пењачким часописима. У планинарењу, а посебно у поддисциплини алпинизма, први зимски успон се такође бележи, с обзиром на значајно већу тежину подухвата. Први соло успон се такође обично бележи, мада је први слободни соло успон контраверзнији аспект због забринутости у вези са промоцијом тако опасног облика пењања. Уз значајан пораст учешћа жена у свим облицима пењања, први женски слободни успон (енгл. first female free ascent, скраћено FFFA) такође је постао значајан.
У планинарењу и алпинизму
Како се планинарење развијало у 20. веку, достизање врха било којим средством зањено је успонима који су одражавали коришћени стил и суочене услове. Најпрестижнија годишња награда у планинарењу, Златни цећин (франц. Piolet d'Or), променила је 2008. године свој фокус са великих експедицијских тимова који користе „опсадне” технике на мале, лагане тимове у алпском стилу који не користе никакве облике помоћи или подршке.
Најзначајније врсте планинарских првих успона који се забележавају су:
Први успон. Најзначајнији први успони започели су са златним добом алпинизма када су освајани главни алпски врхови (често уз употребу техничког пењања). Током 1930-их, фокус се преселио на прве успоне на велике северне зидине Алпа, а посебно на Ајгер. Педесетих година 20. века забележени су први успони на већину од четрнаест осамдесетхиљадаша, а посебно на Еверест. До 1980-их, стеновити торњеви масива Транго у Каракоруму и Торрес дел Паине у Патагонији такође су доживели прве успоне.
Први зимски успон. Зимска пењачка сезона траје између 21. децембра и 20. марта. Први зимски успони на велике северне зидине Алпа били су веома цењени, посебно „трилогија” три најтежа врха: Ајгер, Матерхорн и Гранд Жорас. Најзначајнији први зимски успони били су на хималајским и каракорумским осамдесетхиљадашима, при чему је најтежи, K2, освојен тек у зиму 2021. године (66 година након свог првог успона) и сматра се „светим гралом” планинарских награда.
Први успон у алпском стилу (или без подршке). Повећањем свести 2008. године, повеља престижне награде Златни цећин измењена је тако да се фокусира на мале тимове без подршке који изводе брзе, али ризичније успоне на смеровима који су претходно прелажени у експедицијама (што се назива алпски стил). Вишеструки добитници Златног цећина, чији су успони утемељили овај стил, су Марко Презељ, Мик Фаулер и Ули Штек. Повеља је измењена како би се дестимулисало претерано излагање ризику након што су неколико победника преминули (нпр. Дејвид Лама и Хансјерг Ауер).
Први соло успон. Најризичнији облик успона у алпском стилу је соло успон, који изводи један пењач. Први соло успони на алпске северне зидине, укључујући и прве зимске соло успоне, били су веома цењени (зимску соло „трилогију” завршио је Ивано Жирардини 1977–78. године); један од најпознатијих представника био је Италијан Валтер Бонати. Хималајски соло успони су такође цењени, мада су проблеми око верификације чешћи због забитости самих смерова, уз значајне спорове попут првог соло успона Тома Чесена на јужну стену Лхоцеа.
У слободном пењању на стенама
У слободном пењању на стенама, начин на који је изведен први слободни успон постао је важан за бележење у часописима и магазинима. Кључни разликозовни фактори били су формат у којем је смер слободно понет (нпр. традиционално пењање, спортско пењање или слободни соло успон), да ли је слободни успон изведен из првог покушаја (нпр. са погледом из прве — onsight) и да ли је пењач имао претходне информације (енгл. beta) при том првом покушају.
Најзначајније врсте првих успона у пењању на стенама које се бележе су:
Први слободни успон (традиционално пењање). Пре 1980-их, сви FFA успони су извођени традиционалним пењањем. Разлика се бележила ако је пењач увежбавао покрете на горњем конопцу — познато као хедпоинтинг (енгл. headpointing) — али са доминацијом црвеног пролаза (енгл. redpointing) након 1980-их као дефиниције за FFA, таква разлика је укинута. FFA успони који су поставили нове пењачке границе и прекретнице значајни су и за мушке и за женске пењаче.
Први зелени успон (традиционално пењање). Током 2010-их, традиционални пењачи су успон на претходно опремљен спортски смер (са фиксним клиновима) користећи искључиво „традиционалну заштиту” (тј. заштиту која није фиксирана претходно постављеним клиновима или шрафовима) називали зелени успон (енгл. greenpoint). Значајан пример је зелени успон Сонија Тротера на смеру Пут (енгл. The Path, 5.14a R, 2007).
Први успон са црвеним пролазом (спортско пењање). Током 1980-их, пењачи су желели да савладају смерове који нису имали пукотине за традиционалну заштиту, па су морали да се осигурају бушењем трајних сидрених шрафова, што је постало познато као спортско пењање и од тада је поставило нове рекорде у тежини у слободном пењању. „Црвени пролаз” (енгл. redpoint) постао је општеприхваћена дефиниција за „први слободни успон” у спортском пењању.
Први поновљени успон (традиционално или спортско пењање). Оцењивање неког смера може бити сложено јер особа која је извела FFA није имала претходне информације или бету. Први поновљени успон се стога бележи ради потврде оцене, посебно када се предлаже нова тежинска прекретница. За највише оцене, први поновљени успон може трајати годинама (нпр. Action Directe или Jumbo Love), па чак и деценијама (нпр. Open Air).
Први onsight успон (традиционално или спортско пењање). FFA успон изведен у стилу onsight обављен је из првог покушаја и без претходних информација или бете. Пењачки часописи прате напредовање оцена на оnsight успонима како за мушке тако и за женске пењаче.
Први флеш успон (традиционално или спортско пењање). FFA успон изведен у стилу флеш (енгл. flash) обављен је из првог покушаја, али уз претходне информације (бету). Са широком доступношћу интернет бета информација (нпр. детаљних видео снимака), разлика између onsight и flash успона се смањила.
Први слободни соло успон (независно од традиционалног или спортског пењања). Слободни соло практикује мања заједница пењача и то је контроверзна област с обзиром на ризике који се преузимају и питање да ли такве ризике треба бележити и имплицитно подржавати. Прекретнице у слободном соло пењању се бележе, а међу најпознатијима је она приказана у филму Free Solo, где Алекс Хонолд изводи први слободни соло успон на смер Фрирајдер у Јосемитима.
Пол
Први женски слободни успон (скраћено FFFA). Важне женске пењачице појавиле су се током 1980-их, укључујући Лин Хил и Катрин Дестивел, а пењачки часописи су почели да бележе прекретнице у женским првим слободним успонима. У неким случајевима, FFFA је уједно и FFA, а најпознатији пример је успон Лин Хил из 1993. године на смер The Nose на Ел Капитану (дуг 3.000 стопа, оцена 5.14a/b), који се сматра највећом наградом у великим стенама, а који је Лин Хил објавила светској пењачкој јавности чувеном изјавом: „Иде, момци” (енгл. It goes, boys). До 2000-их, Хосуне Березијарту, Анђела Ајтер и Ашима Шираиши смањиле су заостатак за највишим оценама у спортском пењању које су постигли мушкарци на свега један до два ступња, док је Бет Роден потпуно изједначила заостатак у традиционалном пењању.
Значајни спорови
Било је значајних спорова око тврдњи о првом успону (или првом слободном успону) из различитих разлога (спорови око коришћеног стила, проблеми са верификацијом, оптужбе за лошу веру и превару), а најзначајнији су којима се предлаже нова тежинска прекретница или велики напредак у тежини:
Планинарење
Први успон на Еверест: Вероватно најпознатији случај неверфикованог првог успона је питање да ли су Џорџ Малори и Ендру Ирвин достигли врх Евереста током британске експедиције 1924. године. Наредне експедиције на Еверест нису успеле да одговоре на ово питање, укључујући и Истраживачка експедиција Малори и Ирвин из 1999. године и Висинска експедиција на Еверест 2007.
Први успон на Серо Торе: Године 1959, Чезаре Маестри је тврдио да су он и Тони Егер освојили врх, али да је Егер, који је имао апарат, однет у смрт у лавини при силаску. Лионел Тери је то назвао „највећим пењачким подухватом свих времена”. Недоследности у Маестријевом извештају и недостатак опреме на смеру навеле су већину да посумња у његову тврдњу. Маестри је додатно распламсао контроверзу када се вратио 1970. године и избушио 400 клинова на свом новом смеру Копресор (енгл. Compressor Route), како би потврдио други успон. Године 2012, нова контроверза је уследила када су амерички пењачи Хејден Кенеди и Џејсон Крук уклонили Маестријеве клинове, омогућивши Дејвиду Лами и Питеру Ортнеру да изведу први слободни успон (FFA), за шта су сва четворица освојила Златни цећин 2013. године.
Слободно пењање на стенама
Године 1995, француски пењач Фред Рулинг изазвао је велику контроверзу када је предложил смер Akira као први на свету са оценом , у тренутку када је највиша оцена тада била Action Directe од само . Рулинг се суочио са невиђеним нивоом личних увреда од делова пењачке заједнице у вези са тим да ли је заиста попео тај смер, пошто су сви други покушаји пропали. Године 2020, Себастјен Буен је извео први поновљени успон на смер Akira и проценио његову оцену на , што је оцена коју је Рулинг већ пењао на другим смеровима, чиме је његов FFA коначно прихваћен.
Године 2003, шпански пењач Бернабе Фернандез предложил је смер као први на свету са оценом , док је највиша оцена тада била за смер Realization од . Као и у случају Фреда Рулинга на смеру Akira, његова тврдња је изазвала значајне критике делова пењачке заједнице па чак и оптужбе да никада није завршио FFA (особа која га је осигуравала није могла бити идентификована ради помоћи у верификацији). Смер је поновио 2011. године Адам Ондра, који га је оценом вратио ниже, а даља понављања су му смањила оцену на око .
Види још Списак првих успона у Алпима Први успон на Матерхорн Списак првих успона на планинске врхове Списак првих успона на осамдесетхиљадаше Листа пењачких рекорда и прекретница
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Филм Питера Мортимера First Ascent о неуспелом првом слободном успону Дидјеа Бердоа на смер Cobra Crack , Alpinist (Број 17, 2006)
Категорија:Пењачка терминологија Категорија:Планинарење