мини|Scrambles in the Canadian Rockies (2016), аутор Алан Кејн. Водичи за пењање или планинарски водичи користе планинари, алпинисти, ледни пењачи и пењачи по стенама за проналажење, оцењивање и навигацију пењачким рутама на планинама, пењачким литицама или болдеринг подручјима. Савремени водичи за руте садрже детаљне информације о свакој пењачкој рути, укључујући топо дијаграме, информације о рути (бета), захтеве за заштиту и етику и стил који важе за одређено пењачко подручје (нпр. да ли се могу користити болтови за спортско пењање или заштита мора бити привремена и уклоњива као код традиционалног пењања).

Савремени водичи за пењање све су више доступни у дигиталном формату, па чак и као претраживе апликације за паметне телефоне са опсежним информацијама и тродимензионалним дијаграмима рута и њихових „крукс” покрета (најтежих делова). Данас постоје опсежне онлајн базе података за пењање отвореног кода, међутим, издавање издржљивих физичких водича које пењач може понети са собом на успон и даље је актуелно због јединствених захтева пењања — многи издавачи водича имају и физичко и онлајн издање.

Водичи за пењачке руте почели су да се шире почетком 20. века у Европи и постали су важна хроника историје и прича о пењачким подручјима и рутама (нпр. ко је извео први слободни успон). Ови водичи су одиграли важну улогу у промоцији спортског пењања и атрактивности одређених пењачких подручја. Одређени значајни водичи имали су важну улогу у стандардизацији техничких система оцењивања који су данас у широкој употреби широм света.

Садржај и информације

мини|upright=1.5|Топо слика литице Toix Est на Коста Бланки у Шпанији, аутор пењач Крис Крагс из Рокфакс водича.

Пре него што размотри појединачне руте, водич за пењање ће дати преглед историје и статуса пењачке етике примењиве на тој локацији, укључујући, на пример, да ли је дозвољена употреба болтова за спортско пењање и друге локалне обичаје (нпр. употреба нечистих техника техничког пењања), као и правни став о приступу локацији.

Водичи могу лоцирати руту вербалним описом (на пример: „почните у трећем лево окренутом углу испод великог, наранџастог крова, лево од руте „Something Interesting””). Од 1980-их година развијен је стил дијаграма, са детаљним дијаграмима (или фотографијама) рута на којима су експлицитно означене/преклопљене кључне препреке и изазови са којима се пењач сусреће, што је постало познато као „топо” (види слику десно).

Савремени водичи укључују низ стандардних детаља за сваку специфичну руту, укључујући дужину руте и њену пењачку оцену. Опис такође може укључивати различите количине информација о томе како попети руту, као што су локација крукса (најтежег дела) и све потребне посебне технике (тј. премошћавање, лејбек или потреба за техничким пењањем) — када су информације о томе „како попети” руту веома детаљне, оне се колективно називају бета, што може утицати на стил успона (тј. онсајт пењање). Водич такође може садржати тип потребне опреме, а посебно за пењачку заштиту. У свеобухватном водичу била би укључена и историја руте (нпр. заслуге за прве слободне успоне ).

Године 2022, двоје аустријских пењача објавило је књигу Klimafreundlich Klettern (или Одрживо пењање), водич за Тирол чијим пењачким рутама се може приступити јавним превозом или бициклом, чиме се смањује угљенични отисак пењача.

Сендбегинг

Оцењивање савремених пењачких рута све је више концентрисано око малог броја доминантних система, као што су Јосемитски децимални систем и В-скала у Северној Америци, и француски спортски систем и Фонтенбло скала (Фонт-скала) у Европи. Један од аспеката пењачких водича је доследност примене ових доминантних система оцењивања у односу на друга пењачка подручја и водиче, тако да пењачи који посећују одређено подручје могу тачно проценити ниво изазова на рути. Када су оцене у водичу знатно „лакше” него што би требало да буду, тако да наведене оцене потцењују изазов и тежину рута, то је познато као „сендбегинг” (енгл. sandbagging).

„Сендбегинг” је предмет дебата међу пењачима, неки га сматрају извором непотребне опасности за гостујуће пењаче, док други сматрају да је „сендбегинг” одраз локалних обичаја и историјског оцењивања које треба сачувати у оценама водича. Одређена пењачка подручја позната су по системском сендбегингу (тј. већина оцена у њиховим водичима потцењује праву тежину рута), а примери у Северној Америци су Јосемити, гребен Шаванганк (познат као „Gunks”) и кањон Елдорадо. Неки водичи ће покушати да упозоре читаоца на сендбеговане руте (нпр. „често се сматра сендбегованом за ову оцену”), или са суптилнијим формулацијама како би се избегло узнемиравање локалних пењача, попут „оштра за ову оцену”.

Објављивање и ауторство мини|Пењач проверава свој „физички” водич на врху руте за пењање по стени у Сенен Коуву, Корнвол. Водичи могу бити компилације одабраних популарних или цењених рута (нпр. Fifty Classic Climbs of North America или Hard Rock), или исцрпне компилације свих познатих пењачких рута у региону (нпр. Lancashire Rock од 512 страница у Британији). Књиге могу издавати национална/регионална планинарска тела (нпр. Британски планинарски савет и Пењачки клуб у Британији, Италијански алпски клуб у Италији или Сијера клуб у САД), комерцијални издавачи (нпр. Rockfax и Cicerone у Европи или Falcon Guides, Wolverine и SuperTopo у САД), или могу бити самостално објављене од стране локалних ентузијаста, што је обично начин на који пењачка подручја почињу да се развијају.

Без обзира на издавача, у многим случајевима, ауторство водича за пењање експлицитно (тј. наведено на предњој корици) или имплицитно (наведено као сарадници/саветници), укључује цењене пењаче који су повезани са дотичним пењачким подручјем. Међутим, постоје значајни аутори водича за пењање који нису посебно повезани са одређеним подручјем, али чије су ауторство и пењачки увиди једнако цењени, а примери су Британац Кен Вилсон и Американац Стив Ропер, који су написали многе значајне водиче за пењање за широк спектар локација и типова стена у својим земљама.

Како се пењачко подручје развија, објављују се нова издања водича за то подручје како би се забележили детаљи нових пењачких рута, ажурирали детаљи постојећих рута и посебно приказала свака промена у консензусној оцени постојећих пењачких рута. Задатак поновног оцењивања постојећих успона и осигуравања да водич тачно и поштено одражава процене цењених пењача у том подручју може бити дуготрајан — и може довести до многих жучних расправа међу пењачима, које морају бити „засноване на консензусу”. Између издања, „ажурирања нових рута” често се објављују онлајн.

Базе података за пењање Последњих година многи пењачки водичи су објављени у дигиталном формату, често за приказ у апликацијама за паметне телефоне. Овај медијум нуди предност континуираног ажурирања, као и брзе претраге, а у неким случајевима ГПС навигације и тродимензионалних дијаграма. Данас постоји неколико великих онлајн база података пењачких рута, укључујући „theCrag.com” и „MountainProject.com”, међутим, аутори пењања примећују да и даље постоји потреба за „физичким водичима” које пењачи могу носити са собом до (често) удаљених литица (многи имају и физичко и онлајн издање).

Утицај и значајне књиге мини|Насловна страна књиге Peaks, Passes, and Glaciers (1859), коју је уредио Џон Бол, први председник Алпског клуба. Неки од најранијих пењачких водича датирају из средине 19. века и Златног доба алпинизма, при чему је књига Peaks, Passes, and Glaciers британског Алпског клуба из 1859. године вероватно један од најранијих објављених водича посвећених пењању. Водичи за пењање постали су важан део развоја културе пењања и промоције ове активности као спорта, те су постали све чешћи почетком 20. века у Европи и након Другог светског рата у Северној Америци.

Осим што промовишу подручје гостујућим пењачима, водичи бележе историју пењачких подручја и значајних пењачких рута, и одређују шта се сматра добрим и прихватљивим стилом у том подручју, а шта није прихватљиво (нпр. употреба болтова за спортско пењање). Било је случајева где су се локални пењачи оштро противили објављивању водича због разлика у мишљењу о локалној пењачкој етици и/или због могућности привлачења већег броја посетилаца (нпр. на Пајкс Пику у Колораду).

Одређени водичи имали су значајан утицај на стандардизацију пењања и посебно на усвајање система оцењивања. На пример, водич Стива Ропера из 1964. године за пењање по великим стенама, A Climber's Guide to Yosemite Valley, учврстио је Јосемитски децимални систем у настајању као доминантан систем оцењивања у Северној Америци. Слично томе, водич Џона Шермана из 1991. за болдеринг, Hueco Tanks Climbing and Bouldering Guide, увео је В-скалу у амерички болдеринг, где је постао доминантан систем.

Пењачки водичи који се сматрају историјски значајним укључују:

Британска острва Some Gritstone Climbs (1913). Hard Rock (1974).

Континентална Европа Peaks, Passes, and Glaciers. A Series of Excursions by the Members of the Alpine Club (1859). Alpine Club Guide (, често скраћено као AV Führer или AVF). Guida dei Monti d'Italia (на српском: „Водич кроз италијанске планине”).

Северна Америка A Climber's Guide to the Teton Range (1956). A Climber's Guide to Yosemite Valley (1964). Fifty Classic Climbs of North America (1979). Hueco Tanks Climbing and Bouldering Guide (1991).

Библиотеке и колекције

Неколико планинарских организација одржава опсежне библиотеке и колекције актуелних и историјских пењачких водича, укључујући Британски планинарски савет, који саставља ажурирану Библиографију британских и ирских водича (од 1894.) (енгл. Bibliography of British and Irish Guidebooks (from 1894)). Библиотека Америчког алпског клуба такође је позната по својој колекцији пењачких водича. Позната онлајн база података о пењачким рутама — укључујући верификоване пењаче који су извели успоне — јесте Хималајска база података покојне Елизабет Холи.

Награде

Фестивал планинске књиге у Банфу повремено додељује „Награду за најбољи водич” за изванредне водиче.

Види још

Оцењивање (пењање) Пењачка рута Техника пењања

Референце

Спољашње везе theCrag, највећа европска онлајн база података за руте за пењање по стенама MountainProject, највећа северноамеричка онлајн база података за руте за пењање по стенама и леду ВИДЕО: Како се користи водич за пењање, EpicTV (2016) ВИДЕО: Како се користи водич за пењање, Британски планинарски савет (2017) Састављање пењачког водича, Irish ClimbingWiki (2023) База података пењачких водича, UKClimbing Magazine (2024)

*