Однос између религије и шизофреније је од посебног интереса за психијатре због сличности између религиозних искустава и психотичних епизода. Религиозна искуства често укључују слушне и визуелне халуцинације , а људи са шизофренијом често пријављују да доживљавају сличне халуцинације, заједно са разним веровањима која савремени клиничари препознају као заблуде. Истраживањима је утврђено је да религија има и заштитни и повећани ефекат на шизофренију.

Уобичајена карактеристика код пацијената са шизофренијом је врста религиозног веровања коју многи лекари сматрају заблудом, попут веровања да су они божанска бића или пророци, а да им Бог говори, да су опседнути демонима итд.

Активне вештине суочавања код особа са резидуалном шизофренијом повезане су са духовним, религиозним или личним системом веровања. У студији спроведеној на пацијентима са шизофренијом који су претходно били примљени у болницу, 24% испитаника је имало оно што је у медицинској области познато као религиозне заблуде.

Међукултурне студије су откриле да су таква верска уверења, која често нису повезана са стварношћу, много чешћа код пацијената са шизофренијом који се идентификују као хришћани или који живе у претежно хришћанским подручјима као што су Европа или Северна Америка . Поређења ради, пацијенти у Јапану чешће имају заблуде везане за питања стида и клевете, а у Пакистану проблеме параноје у вези са рођацима и комшијама.

Основне информације Шизофренија је сложена ментална болест коју карактерише емоционално отупљење, интелектуално оштећење , социјално повлачење , неорганизован говор и понашање, заблуде и халуцинације. Узроци шизофреније нису јасни, али генетика изгледа игра значајну улогу, јер особе са породичном историјом поремећаја имају много већу вероватноћу да је развију. Поремећај могу покренути и погоршати друштвени и фактори околине, при чему епизоде ​​постају чешће током периода високог стреса . Симптоми се обично јављају око раног одраслог доба. Ретко се детету дијагностикује шизофренија, делимично због тешкоће у разликовању оних код којих се погрешне мисли и уверењ могу приписати развоју детета, од оних код шизофреније. Уз одговарајуће психијатријске лекове и терапију, особе са шизофренијом могу водити продуктивне животе.

Религија и психопатологија Међу различитим аспектима религије и духовности, утицај религије и духовности на психопатологију једно је од најистраженијих подручја истраживања. Генерално говорећи, заблуде и халуцинације религиозне природе се даље категоришу као оне са религиозним и натприродним темама. Религиозне заблуде и халуцинације имају директну референцу на организоване религиозне теме (нпр. молитва, грех, опседнутост) или религиозне личности (нпр. Бог, Исус, ђаво, пророк). Натприродне заблуде и халуцинације имају општије мистичне референце (нпр. црна магија, духови, демони, опчињеност, митске силе, духови, врачање и вуду). Међутим, у литератури се заблуде и халуцинације обично заједнички називају религиозним заблудама.

Однос религије и других клиничких аспеката код пацијената са шизофренијом Истраживачи су показали да је религија/религиозност код пацијената са шизофренијом повезана са:

повећаном социјалном интеграцијом, смањеним ризиком од покушаја самоубиства, смањеним ризиком од употребе супстанци, смањеном стопом пушења, бољим квалитетом живота, нижим нивоом функционисања, бољом прогнозом.

Што се тиче односа између религије и психосоцијалне адаптације, налази су контрадикторни, при чему неки извештавају о бољој психосоцијалној адаптацији, а други о лошем социјалном и психолошком статусу код већине пацијената. Утврђено је да су верска подршка и духовност такође повезане са бољим опоравком и смањеном стопом рецидива. Међутим, код неких пацијената, већа религиозност је повезана са већим ризиком од покушаја самоубиства.

Улога религије у лечењу шизофреније Различите студије су откриле да особе са шизофренијом доживљавају различите степене успеха када религија игра значајну улогу у њиховом опоравку. Чини се да упражњавање религије може бити користан метод за суочавање са поремећајем или може бити значајна препрека опоравку. Такође религија такође може бити веома вредно средство за суочавање са поремећајем, посебно за оне који су веома активни у верској заједници. Под условом да је терапеут отворен за употребу религије у лечењу болести, могуће је комбиновати религију са професионалним терапеутским помагалима и лековима како би се постигао пожељан исход.

Са друге старне религија, у зависности од гледања пацијента, може бити паралишућа и прилично штетна; у неким случајевима, јер пацијент може одбити лечење због својих верских уверења. У одређеним случајевима, неко може веровати да су његове заблуде и халуцинације заправо божанско искуство и стога порицати било какву потребу за лечењем.

Резултати указују на то да су клиничари ретко свесни важности религиозности за пацијенте, чак и ако се потребе за духовношћу интегришу у негу пацијената.. Стога, постоји хитна потреба да се клиничари упознају са овом потребом пацијената и да треба да процене верска и духовна питања својих пацијената. Постоји потреба за даљом евалуацијом ове области, посебно из међукултурне перспективе, јер би вече разумевање везе религије са различитим аспектима шизофреније довело до бољег разумевања пацијената од стране клиничара, бољу организацију услуга према потребама пацијената и бољих исход лечења пацијента.

Религија као окидач за шизофренију Како шизофренију могу покренути различити фактори околине, укључујући значајан стрес, интензивно емоционалне ситуације и узнемирујућа или непријатна искуства, и религија може бити окидач за шизофренију. Религиозне слике су често веома грандиозне и доводе у питање уобичајена веровања о томе шта је реално и природно у свету. Доживљавање интензивног религиозног искуства може покренути психотичну епизоду код оних који су подложни томе, јер религија често захтева од верника да суспендује своје уобичајено разумевање шта је могуће, а шта немогуће. Ово би могло довести до психотичне епизоде ​​због промене у реалистичком размишљању, јер болесна особа може веровати да је сама религиозно божанство или месија, или да јој Бог говори). Показало се да су они са шизофренијом који пате од религиозних заблуда религиознији од оних који не пате. Такође је утврђено да су они који пате од религиозних заблуда мање склони да наставе лечење дугорочно.

Током 20 века, појавила се могућност да је растући процес вестернизације довео до веће учесталости шизофреније у различитим друштвима, феномен који је већ сам Крепелин обрађивао 1917. године. Неки антрополози су приметили да се ова болест не манифестује подједнако у свим културама и да још увек некултурисане друштвене групе на Новој Гвинеји нису показивале трагове тешких менталних патологија. Истраживачи попут Роланда Литлвуда и Сајмона Дајна са Универзитетског колеџа у Лондону предложили су да је ширење монотеистичког хришћанства унутар и ван Запада, заједно са последичним развојем саморефлексивне свести и сталним испитивањем наших поступака, олакшало ширење психотичних процеса и шизофреније. Такве патологије могле су бити узроковане са шест нових идеја које је хришћанство усвојило: постојање свезнајућег бога , ја смештено ван природног контекста, теорија двосмисленог деловања , неповерење у непосредне сензорне податке, испитивање ја и његова трансформација након конверзије . Ови процеси би довели до прогресивног дистанцирања од непосредног искуства света. Насупрот томе, испитаници би тежили да се фокусирају на испитивање свести, дајући значај скривеним и нематеријалним аспектима којима председава свеприсутни и свезнајући ентитет. Ово, према овим ауторима, доводи до отуђења од стварности и тешкоћа у управљању овом променом менталитета, што би олакшало појаву шизофреније.

Референце

Категорија:Психологија и религија Категорија:Религија и ментално здравље Категорија:Шизофренија