Сара Џоана Стори (; рођена Бејли, Манчестер, 26. октобар 1977) бивша је британска такмичарка са инвалидитетом која се такмичила у пливању и бициклизму. У пливању је освојила пет златних медаља на Параолимпијским играма, осам сребрних и три бронзане, док је на Свјетском првенству освојила пет златних, шест сребрних и пет бронзаних медаља, као и 18 златних медаља на Европском првенству. Након што је прешла на бициклизам, освојила је 14 златних медаља на Параолимпијским играма, од чега десет на друму и четири на писти. На Свјетском првенству на друму освојила је 20 златних и двије сребрне медаље, док је на Европском првенству на друму освојила по једну златну и сребрну медаљу. На Свјетском првенству на писти освојила је 19 златних, четири сребрне и три бронзане медаље, док је на Европском првенству на писти освојила двије златне медаље. Шест пута је освојила првенство Уједињеног Краљевства на писти у конкуренцији физички здравих такмичара, од чега два пута у дохватној вожњи индивидуално, три пута у дохватној вожњи екипно и једном у трци на поене, док је четири пута првенство Велике Британије у вожњи на хронометар за физички здраве возаче завршила на трећем мјесту. Прва је парабициклисткиња која је наступила за Енглеску на Играма Комонвелта, а такође прва је жена која је била дио британског тима за спринт.
Са укупно 30 медаља и 19 златних најуспјешнији је британски учесник на Параолимпијским играма свих времена, као и једна од најодликованијих параолимпијских спортиста свих времена. Пет златних медаља на Параолимпијским играма освојила је прије него што је напунила 19 година, а последњу златну медаљу освојила је са 47 година. Наступала је на укупно девет Параолимпијских игара, од 1992. до 2024.
Током неколико година на врхунцу своје каријере била је конкурентна на елитном нивоу за физички способне спортисте на писти, а једно вријеме је била у програму Олимпијског тима Велике Британије за дохватну вожњу екипно, гдје је освојила неколико златних медаља на Свјетском купу. У вожњи на сат времена за физички способне спортисте, поставила је британски национални рекорд, пропустивши свјетски рекорд за мање од 600 метара. Такође, свјетски је рекордер у дохватној вожњи индивидуално и у вожњи на сат времена у парабициклизму, док је током каријере у пливању и бициклизму поставила 76 свјетских рекорда.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођена је у Манчестеру 1977. као Сара Бејли, без функционалне лијеве руке након што јој се рука заплела у пупчану врпцу у материци и није се нормално развила. Са четири године почела је да пливa у базену и, након што је двије године касније гледала како петнаестогодишња Сара Хардкасл осваја сребро и бронзу на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, жељела је да стекне славу. Од дјетињства се бавила спортом, играла је нетбол у школи, а крикет кући у дворишту, гдје је прво учила како да хвата са једном руком, а затим како да хвата са обје. Са шест година је препливала 3.000 метара у базену, а са осам година је била најбржа пливачица у школи. У школи је била изложена малтретирању од стране школских другова, а такође се суочавала са проблемима са поремећајима у исхрани.
Пливање
Са десет година се придружила свом првом пливачком клубу Стокпорт метро, гдје јој је тренер рекао да је прекасно почела да тренира да би била добра у било чему. Брзо је напредовала кроз старосне групе и са 12 година је почела да тренира заједно са вршњацима, али је пропустила квалификације за националне старосне групе, истичући да је схватила како је мана имати једну руку и да није толико брза колико је мислила. Након што је гледала емисију на телевизији о некоме ко тренира за мјесто на Параолимпијским играма у Барселони, постала је радознала и њен тренер Алистер Џонсон је разговарао са њом о параолимпијском спорту. Писала је више пута вођи Сјеверозападног пливачког одељења за особе са инвалидитетом и, после 18 мјесеци, позвана је да присуствује регионалном такмичењу које је бирало људе за национално првенство. На такмичењу је побиједила, а жена која је била укључена у виши ниво британског параспорта послала ју је на викенд тренинга у Бирмингем. На Фокс Холису у Бирмингему, почела је у првој стази са најспоријим пливачима, а завршила у шестој стази са најбржим и десет мјесеци прије Параолимпијских игара у Барселони изабрана је у британски пливачки тим.
На Параолимпијске игре 1992. отишла је са 14 година, гдје је у дисциплини 100 метара леђно освојила златну медаљу са временом од 1:15,09, а затим је освојила златну медаљу у дисциплини 200 метара мјешовито, сребрне у дисциплини 400 метара слободно и у штафетама 4 x 100 метара слободно и 4 x 100 метара мјешовито, као и бронзану у дисциплини 100 метара слободно. На крају сезоне добила је награду часописа -{Sunday Times}- за најбољу школарку године. На Свјетском првенству у Валети 1994. освојила је златну медаљу на 200 метара мјешовито и у дисциплини 100 метара прсно, док је освојила сребрне медаље на 100 метара леђно, на 200 метара мјешовито и на 400 метара слободно, као и бронзану у штафети 4 x 100 метара мјешовито. На Параолимпијским играма 1996. освојила је златне медаље на 100 метара леђно, 100 метара прсно и 200 метара мјешовито, сребрну на 400 метара слободно и бронзану на 100 метара слободно. Послије игара уписала је Универзитет у Лидсу, гдје је хтјела да тренира у локалном тиму, али ју је тренер одбио јер није радио са особама са инвалидитетом, због чега је наставила да тренира у Стокпорту и да студира у Лидсу. На крају сезоне добила је награду часописа -{Sunday Times}- за најбољу тинејџерку године. На Свјетском првенству 1998. у Крајстчерчу освојила је сребрне медаље на 100 метара леђно и у штафети 4 x 100 метара мјешовито, а бронзане на 400 метара мјешовито, 200 метара слободно и у штафети 4 x 100 метара слободно. На Параолимпијским играма 2000. освојила је сребрне медаље на 100 метара леђно и у штафети 4 x 100 метара мјешовито, након чега је на Свјетском првенству 2002. у Мар дел Плати освојила златне медаље на 100 метара слободно, 400 метара мјешовито и 200 метара слободно, сребрну на 100 метара леђно и бронзану на 50 метара слободно. На Параолимпијским играма 2004. освојила је сребрне медаље на 100 метара прсно и на 200 метара мјешовито, као и бронзану медаљу на 100 метара слободно.
Бициклизам 2006—2012.
мини|лево|Стори (у средину) након побједе на Свјетском купу у дохватној вожњи индивидуално 2009.
Током 2005. је добила инфекцију уха због чега није могла да тренира у базену, а из организације Британски бициклизам позајмили су јој бицикл како би остала у форми. До краја 2005. је поставила нови свјетски рекорд у дохватној вожњи индивидуално на 3 -{km}-, а на Европском првенству на друму освојила је златну медаљу у друмској вожњи и сребрну и вожњи на хронометар, док је на Европском првенству на писти освојила златне медаље у дохватној вожњи индивидуално и у хронометру на 500 метара. Након што јој је прошла инфекција уха добила је одобрење да се врати у базен, имала је мјесто у оба тима, али су је замолили да изабере један спорт јер није могла да буде финансирана у оба. Сматрала је да је одлука тешка, па је замолила свог старог тренера пливања, Колина Худа, да одлучи умјесто ње, који јој је рекао да не жели да престане да је тренира, али да је у пливању урадила све и да треба да проба нешто ново.
На Свјетском првенству на друму 2006. освојила је сребрне медаље у друмској вожњи и у вожњи на хронометар, док је на Свјетском првенству на писти 2006. освојила златну медаљу у дохватној вожњи индивидуално, а 2007. је освојила поново златну медаљу у дохватној вожњи индивидуално и бронзану медаљу у дисциплини хронометар на 400 метара. На Параолимпијским играма 2008. освојила је златну медаљу на друму у вожњи на хронометар и на писти у дохватној вожњи индивидуално, а недељу дана касније освојила је првенство Велике Британије у дохватној вожњи индивидуално у конкуренцији физички здравих такмичара. Године 2009. на Свјетском првенству на друму освојила је златну медаљу у вожњи на хронометар, гдје је побиједила преко минут испред Грете Ниманас, а њено вријеме било је у нивоу првих 15 са вожње на хронометар за мушкарце. На друмској трци је напала на успону на другом од шест кругова, што нико није могао да прати и побиједила је минут и 45 секунди испред Ниманас. На Свјетском првенству на писти, освојила је златне медаље у дохватној вожњи индивидуално и у хронометру 500 метара и по други пут заредом освојила је првенство Велике Британије у дохватној вожњи индивидуално у конкуренцији физички здравих такмичара. Године 2010. возила је друмску трку Два дана Бедфорда у конкуренцији физички здравих такмичара, гдје је побиједила на хронометру и освојила је трку 37 секунди испред Дани Кинг. На Свјетском првенству на друму освојила је златну медаљу у вожњи на хронометар, гдје је побиједила минут испред Ане Харковске, а затим је у друмској вожњи напала на успону на првом кругу, што су пратиле Харковска, Ниманас и Кроули. До последњег круга пратила ју је само Харковска, Стори је нападала неколико пута у последњем кругу, али није могла да се одвоји, након чега је почела да спринта на 500 метара до циља и побиједила је испред Харковске, чиме је освојила првенство другу годину заредом. У септембру је возила првенство Велике Британије у конкуренцији физички здравих такмичара, гдје је била у финалу у дохватној вожњи индивидуално против Венди Хувенагел, која ју је достигла на два круга до циља и побиједила, а Стори је освојила сребрну медаљу. У дохватној вожњи екипно возила је у тиму са Дани Кинг и Алекс Гринфилд, са којима је освојила златну медаљу. Изабрана је у тим Енглеске за Игре Комонвелта у октобру, чиме је постала први парабициклиста који је наступио за Енглеску на Играма Комонвелта и други параспортиста послије Данијеле Браун. Возила је доххватну вожњу индивидуално, гдје се у квалификацијама такмичила против Џејми Нилсен са Новог Зеланда, имала је двије секунде спорије вријеме због чега се није квалификовала у борбу за медаљу и завршила је на шестом мјесту.
мини|десно|Стори са златним медаљама на Параолимпијским играма 2012.