Јаношхида () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасапати јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|180п|Бивши премонстратски манастир и католичка црква у позадини, Јаношхида се налази у жупанији Јас-Нађкун-Солнок, у доњем току реке Зађве, на око 30 километара од Солнока, седишта жупаније, где се та река улива у Тису. Јасберењ је удаљен око 20 km у супротном правцу. Јаношхида је са оба града повезана магистралним путем бр. 32 и железничком пругом Хатван–Солнок (станица се налази на око 5 km одатле, у месту Јасболдогхаза). Подручје одликује равничарски терен, тачније плавна равница реке Зађве, са земљиштем типа иловаче, које је умерено до веома плодно.Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Најранији трагови насељавања на територији данашњег насеља потичу из археолошких налаза из бронзаног доба (1800–1700. п. н. е.). Пронађена је и аварска флаута која датира из периода око 6–7. века н. е. аварског периода.Кратка историја насеља
Мађарски краљ Бела III је 1186. године поклонио село премонстратским свештеницима, који су ту саградили цркву. Романички стил цркве подсећа на стил цркава бискупа из Ваца или надбискупа из Естергома. Црква је била посвећена Светом Јовану Крститељу. Село је у то време носило назив Сенткерест (Свети крст), а касније је добило име Јаношхида (Јованов мост). Црква је била средиште препозитуре.
Село и црква су уништени 1536. године током турских ратова. Обнова села и цркве била је могућа тек након 1688. године, када је окончана турска окупација. Године 1715. село је припадало жупанији Пешта. Црква је обновљена у барокном стилу, а 1830. године добила је фасаду у класицистичком стилу. Јаношхида је 1854. године припојена жупанији Хевеш, а коначно је 1876. године ушла у састав жупаније Јас-Нађкун-Солнок.
Демографија Године 2001, 90% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 10% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 87,8% становника изјаснило се као Мађари, 12,9% као Роми, 0,2% као Немци, а 0,3% као Румуни (11,9% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Верска структура била је следећа: римокатолици 56,6%, реформисти 2,3% и лица без верске припадности 15,4% (24,9% се није изјаснило).
Године 2022, 92,9% становништва изјаснило се као Мађари, 9% као Роми, 0,3% као Немци, 0,2% као Румуни, а 1,8% као припадници других националности (7,1% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Према вероисповести, 45,4% су били римокатолици, 3,2% реформисти, 0,2% гркокатолици, 0,8% припадници других хришћанских вероисповести, 1,4% припадници других католичких заједница, а 10,3% лица без верске припадности (38,6% није дало одговор).
Литература
Gerevich Tibor: Magyarország románkori emlékei, (Romanesque Heritage in Hungary.) Királyi Magyar Egyetemi Nyomda, Budapest, 1938. Gerő László (1984): Magyar műemléki ABC. Budapest, Henszlmann Imre: Magyarország ó-keresztyén, román és átmeneti stylü mű-emlékeinek rövid ismertetése, Királyi Magyar Egyetemi Nyomda, Budapest, 1876.
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок