Јасалшосентђерђ () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасапати јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|140п|Статуа Св. Јована Непомука Јасалшосентђерђ је најјужније село Јасшага и налази се на левој обали реке Зађве, између Солнока и Јасберења.
Села која се директно граниче су Јаскишер са североистока, Јасладањ са истока, Сасберек са југа, Јасболдогхаза са југозапада, Јаношхида са запада и Алатћан и Јастелек са северозапада.
На истоку, Јаскишер, Јасладањ и Сасберек се налазе на истој удаљености од по 6 km од села. Њена река, Загива, додирује насеље 3 km на западној страни села.Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Као што доказују клесани каменови пронађени на месту првог насељавања села, где су преци живели 300 година, црква је морала бити и у делу званом Телeк. Постоји писани запис из 1389. године који каже: Један јасички стан опет носи име Светог Ђорђа. То не указује на време настанка села, већ на то да је насеље тада подигло цркву у част Светог Ђорђа и према коме је село нaзвано. Године 1686, након завршетка турске окупације и без икакве власти и правде, избијају унутрашњи сукоби међу насељима око власништва над земљом. Сентђерђ није био изузетак, већ у сталном спору са суседним селом Ладањем. Ситуација је ескалирала до те мере да су Ладањани запалили кућу познату као „Телек“ у Сентђерђу и протерали становнике. У превирањима је срушена и црква. Ново насеље подигнуто је 1 km источно од данашње цркве, на месту званом „Путрик-парт“.Удружење месних заједница Јас[аг Користећи камење старе цркве, подигли су већу зграду са сламнатим кровом која је служила као богомоља. Ипак, насеље се тамо задржало само око тридесет година.Правни обичаји и обичајно право у округу Јаскун 1682–1876.
Данашња римокатоличка црква у селу изграђена је 1793. године и представља главно архитектонско обележје, окружена класичним религиозним статуама као што су Свето Тројство и Св. Георгије.Упознај Јасшаг Вадас Парк (Парк дивљих животиња) је основан 1850. године, овај сликовити парк је домаћин локалних летњих окупљања, укључујући годишњи Бивољи фестивал (Bivalyfesztivál) и Дане Светог Ђорђа. У селу се налази и Ержебет млин, историјски некадашњи млин који сада служи као популарни регионални догађај и место за венчање.
Демографија Године 2001, 987% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 3% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Током пописа 2011. године, 92,3% становника се изјаснило као Мађари, а 5% као Цигани (7,7% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 73,7%, реформисани 2,1%, неконфесионални 7,4% (14,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 93,4% становништва се изјаснило као Мађари, 3,8% као Роми, 0,2% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,1% као Украјинци и 1,9% као други, недомаћински националности (6,6% се није изјаснило; због двојног идентитета може бити више од 10%). Према њиховој религији, 48% су били римокатолици, 1,9% реформирани, 0,2% гркокатолици, 0,2% лутерани, 1,5% остали хришћани, 1,3% остали католици, 8,6% неконфесионални (38,2% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Идентитет и аутономија Јаса Споменици Првог светског рата
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок