мини|десно|350п|Колумбовска размена биљака, животиња и болести између Новог и Старог света након 1492. године.

Колумбовска размена је назив за широко преношење биљака, животиња, заразних болести, људи, технологија, културних образаца и идеја између Новог света и Старог света након успостављања трајних прекоокеанских веза крајем 15. века. Процес је започео након првог путовања Кристифора Колумба у Америку 1492. године и представља једну од најзначајнијих глобалних последица великих географских открића и европске колонизације.

Из Америка су се широм света прошириле биљке као што су кукуруз, кромпир, парадајз, батат, какао и дуван, док су у Америке из Старог света стигли пшеница, пиринач, шећерна трска и бројне домаће животиње, укључујући коње, говеда, свиње, овце и козе. Нове пољопривредне културе промениле су исхрану и производњу хране на више континената и допринеле дугорочном расту становништва у деловима Старог света.

Истовремено, преношење заразних болести имало је катастрофалне последице по многе староседелачке заједнице Америка. Велике богиње, мале богиње, грип, тифус, маларија и друге болести Старог света шириле су се међу популацијама које им раније нису биле изложене. Демографске последице додатно су појачавали ратови, принудни рад, расељавање, глад и други ефекти колонизације.

Колумбовска размена обухватала је и масовно кретање људи. Европско насељавање Америка и присилно премештање милиона Африканаца у оквиру атлантске трговине робљем трајно су изменили демографску, привредну и културну структуру америчких континената.

Израз Columbian Exchange увео је амерички историчар Алфред Крозби у књизи The Columbian Exchange: Biological and Cultural Consequences of 1492, објављеној 1972. године. Крозбијев рад имао је велики утицај на развој историје животне средине и на проучавање биолошких и еколошких фактора у светској историји.

Историјски оквир

Иако су контакти између становника различитих делова света постојали и пре 1492. године, Колумбова путовања и европска поморска експанзија створили су трајне везе између Америка и Европе, Африке и Азије. Бродови су од тада редовно превозили људе, животиње, семе, храну и робу преко Атлантског океана, док су микроорганизми, коров и штеточине често преношени ненамерно.

Колумбовска размена није била једнократан догађај, већ вишевековни процес биолошког, демографског и културног повезивања екосистема и друштава која су пре тога била углавном раздвојена. Шпанска и португалска колонијална експанзија имале су кључну улогу током 16. и 17. века, док је ширење прекоокеанске трговине постепено укључивало и друге европске силе, Африку и Азију.

Крозби је 1972. овом процесу дао назив „Колумбовска размена”, наглашавајући да последице успостављања трајних веза између два света нису биле само политичке и војне, већ и биолошке и еколошке.

Биљке и храна

мини|десно|300п|Пољопривредне културе пореклом из Новог света: кукуруз, парадајз, кромпир, ванила, каучук, какао и дуван. Многе од ових биљака прошириле су се Европом, Африком и Азијом током Колумбовске размене.

Једна од највидљивијих последица Колумбовске размене било је глобално ширење пољопривредних култура које су пре краја 15. века биле ограничене на једну страну Атлантика.

Из Америка су у Европу, Африку и Азију стигли кукуруз, кромпир, батат, парадајз, какао, дуван, ананас и бројне друге биљке. Кромпир и кукуруз били су нарочито значајни јер су могли да дају висок принос и у областима у којима традиционалне житарице нису увек добро успевале. Њихово ширење повећало је разноврсност и расположивост хране у деловима Европе, Африке и Азије и допринело дугорочном расту становништва.

мини|лево|250п|Складиштење кукуруза приказано у Флорентинском кодексу из 16. века, који је саставио Бернардино де Саагун. Кукуруз је био једна од најзначајнијих америчких култура које су се током Колумбовске размене прошириле Старим светом.

Парадајз је временом постао један од основних састојака многих медитеранских кухиња, док су америчке љуте паприке постале важан део кухиња јужне и југоисточне Азије. Какао и дуван су од локалних америчких производа постали роба светског значаја.

мини|десно|300п|Пољопривредне културе пореклом из Старог света: цитруси, јабука, банана, манго, црни лук, кафа, пшеница и пиринач. Многе од њих пренете су у Америке након 1492. године.

У супротном правцу, у Америке су стигле пшеница, пиринач, шећерна трска, кафа, банане и многе друге културе Старог света. Нарочито је узгој шећерне трске постао основа великих плантажних привреда на Карибима и у другим тропским деловима Америка, тесно повезаних са употребом принудног и робовског рада.

Промене нису биле ограничене на увођење нових намирница. Ширење усева мењало је пољопривредне системе, употребу земљишта, трговачке токове и исхрану становништва далеко од места порекла појединих биљака. Кукуруз је, на пример, постао значајна култура у деловима Африке и Европе, док је кромпир добио важну улогу у европској исхрани.

Животиње и промена предела

Коњи, говеда, свиње, овце и козе нису постојали као домаће животиње у Америкама у време доласка Европљана. Њихово увођење изменило је пољопривреду, саобраћај, ратовање и коришћење земљишта.

Коњ је имао посебно велики утицај. Бројни староседелачки народи прихватили су га и прилагодили сопственим потребама, што је у појединим областима знатно повећало покретљивост и променило начине лова, трговине и ратовања. Говеда и друге крупне животиње истовремено су омогућиле ширу употребу животињске снаге у пољопривреди и превозу.

Увођење великих стада променило је и америчке екосистеме. Испаша, гажење земљишта и ширење подивљалих популација домаћих животиња мењали су вегетацију и начин коришћења предела. Европљани су са собом доносили и бројне биљке, корове и друге организме који су се ширили заједно са насељавањем.

У супротном смеру, број домаћих животиња пореклом из Америка које су стекле широку распрострањеност у Старом свету био је знатно мањи. Међу најпознатијим примерима била је ћурка.

Болести и демографске последице

мини|десно|300п|Приказ припадника народа Нахуа оболелих од великих богиња у Флорентинском кодексу из 16. века. Епидемије заразних болести Старог света имале су тешке демографске последице у Америкама.

Најразорнији непосредни део Колумбовске размене за становништво Америка било је ширење заразних болести Старог света. Велике богиње, мале богиње, грип, тифус и друге инфекције изазвале су низ епидемија међу староседелачким популацијама.

Велике богиње су се почетком 16. века прошириле Карибима и Мезоамериком и имале значајну улогу у демографском слому који је пратио шпанска освајања. Тешке епидемије погодиле су и области под влашћу Астека и Царства Инка.

У историјској и демографској литератури за бројне области Америка наводе се изузетно високе стопе пада становништва током првих векова након контакта. Процене укупних размера разликују се у зависности од процена броја становника пре 1492. године, подручја и посматраног периода. Савремена истраживања наглашавају и да епидемије нису деловале независно од колонијалних услова: ратовање, поробљавање, принудни рад, глад, миграције и разарање постојећих друштвених структура повећавали су рањивост становништва и смртност.

Последице болести биле су неједнаке у различитим областима и временским периодима. Недостатак претходне изложености многим инфекцијама представљао је важан фактор, али се демографски пад староседелачких народа не може објаснити само епидемијама, независно од друштвених и политичких последица колонизације.

Пренос болести није био потпуно једносмеран. Појава сифилиса у Европи крајем 15. века дуго је повезивана са повратком европских путника из Америка, мада порекло и рана историја ове болести остају предмет научне расправе.

Кретање људи и ропство

Колумбовска размена подразумевала је и масовно кретање људи. Европљани су се насељавали у Америкама, док су милиони Африканаца присилно пребачени преко Атлантика у оквиру трговине робљем.

Према проценама базе података Slave Voyages, око 12,5 милиона заробљених Африканаца укрцано је на бродове намењене прекоатлантској трговини робљем, док је око 10,7 милиона преживело путовање и било искрцано, углавном у Америкама.

Потражња за присилном радном снагом била је нарочито велика на плантажама шећерне трске, дувана, памука и других комерцијалних култура. Атлантска трговина робљем била је стога не само економски систем већ и један од главних механизама демографског и културног преобликовања Америка.

Афричке заједнице и њихови потомци имали су велики утицај на језике, религије, музику, кухињу и пољопривредна знања широм америчких континената. Кретање људи тако је било праћено и преношењем знања, обичаја и културних пракси.

Иако назив „размена” описује преношење између различитих делова света, сам процес није био равноправан нити искључиво добровољан. Значајан део кретања људи, земље и ресурса одвијао се у оквиру освајања, колонијализма, ропства и других облика принуде.

Дугорочни утицај

Колумбовска размена трајно је променила светску пољопривреду и исхрану. Намирнице које се данас сматрају карактеристичним за поједине националне или регионалне кухиње често су постале доступне тек после 1492. године: парадајз у Европи, кромпир у северној и источној Европи, кукуруз у Африци и деловима Европе, а љуте паприке у великом делу Азије.

Ширење нових висококалоричних усева повећало је количину расположиве хране и омогућило пољопривредну производњу у областима које нису биле подједнако погодне за традиционалне локалне културе. Економисти Нејтан Нан и Ненси Ћен указују на дугорочни значај усева из Новог света за раст становништва Старог света.

Истовремено су биљке и животиње Старог света, као и нови облици земљопоседа и плантажне производње, дубоко изменили пределе Америка. Колумбовска размена је тако, поред економских и демографских промена, довела и до великих еколошких промена.

Крозби је овај процес посматрао као поновно биолошко повезивање екосистема који су током веома дугих периода били раздвојени. Са развојем прекоокеанске пловидбе и трговине преношење организама постало је све интензивније, а људска активност почела је да смањује биолошке разлике настале дуготрајном географском изолацијом континената.

Колумбовска размена се зато сматра једним од процеса који су поставили биолошке, демографске, културне и економске основе модерног повезаног света и ране глобализације.

Види још

Велика географска открића Нови свет Стари свет Атлантска трговина робљем Колонијализам Глобализација

Референце

Спољашње везе

Категорија:Историја пољопривреде Категорија:Колонијализам Категорија:Глобализација