Вандалски рат (439–442) био је војни сукоб између Западног и Источног римског царства с једне стране и Вандала у западном Средоземљу, с друге стране.
Историјски извори Ток рата може се реконструисати само у основним цртама, јер није сачуван ниједан потпун запис о биткама. Малобројни сачувани подаци заснивају се на фрагментима хроничара и разбацаним поменима код песника, ретора и теолога. Главни извори за ове догађаје су Проспер Аквитански и Хидатије. Корисне информације пружају и Касиодор и Јордан.
Позадина Године 435, након вандалске инвазије на северну Африку из Шпаније под вођством Гајзериха, постигнут је мировни споразум; према његовим одредбама, Вандали су се населили у делу провинције Африка Проконсуларис и добили статус римских *федерата* (савезника). Чак и након потписивања мира, Гајзерихове амбиције за већом моћи нису нестале; он се потајно припремао за нови рат.
Ток рата Средином октобра 439. године, Гајзерих је прекршио мировни споразум са Римљанима и без објаве рата извршио инвазију на римску провинцију Бизацену. Картагина — трећи по величини римски град и важна лука — заузета је без борбе 19. октобра 439. године. Део средоземне флоте пао је у руке Вандала. У Италији, *magister militum* (врховни војни заповедник) предузео је мере за заштиту обале, а Рим и Напуљ стављени су у стање одбране. Аецијева војска је повучена из Галије, а источноримски цар Теодосије II припремао се да пошаље појачање у Африку.
Након заузимања Картагине, Гајзерих је искористио заплењену средоземну флоту да се искрца на Сицилију и опседне Панорм (данашњи Палермо). Није успео да заузме град, али је опљачкао острво и вероватно окупирао град Лилибеј (данашња Марсала).
Сазнавши да се у Источном римском царству припрема експедиционе снаге за слање у Африку, Гајзерих је 440. године вратио своју флоту у Африку. Године 441. велика источноримска поморска ескадра под командом Ареобиндуса, Ансиле и Германуса стигла је до обала Сицилије и искрцала трупе које су очистиле острво од Вандала. Гејзерик је послао преговараче ради разговора о миру. Дипломатски преговори су се одужили, а у међувремену је хунска инвазија на Балкан приморала Теодосија да повуче своје поморске снаге.
Последице Коначно, 442. године склопљен је нови мировни споразум. Споразум из 442. године заменио је ранији договор из 435. и поново поделио Африку између две државе. Показао се повољнијим за Вандале: Западноримско царство задржало је провинције Триполитанију, Мауританију Ситифенсис, Мауританију Цезаријенсис и део Нумидије, док су Вандали преузели контролу над остатком Нумидије и целом Африком Проконсуларис, укључујући Бизацену. За Римљане је препуштање богате провинције Африка Проконсуларис представљало велики губитак, јер је Рим тиме остао без залиха жита и пореских прихода.
Референце
Категорија:Историја Византије Категорија:Ратови Византијског царства