Тисађенда () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунхеђеш јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Земљани пут поред села мини|лево|200п|Двориште католичке цркве Насеље се налази се у југозападном делу области Нађкуншаг (Nagykunság), у сливу језера Тиса.
Околни пејзаж одликују површине са лесним земљиштем подложним алкализацији, као и дине прекривене лесом. Ово подручје је изузетно погодно за лов и планинарење.Топографске информације
Непосредни суседи су му Тисабура на северу, Кунхеђеш на истоку, Кендереш-Бањхалма на југоистоку, Тисабе на југу и Тисароф на западу.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Етимологија Тисађенда се први пут помиње 1302. године као Кјанда (Qyanda). Према Лајошу Кишу, назив вероватно потиче од туркијске речи Vandi („онај који се вратио”) и што такође је представљало лично име.
Име Тисађенда представља сложеницу насталу од префикса „Тиса-” (Tisza-), који указује на близину насеља реци Тиси, важном пловном путу у источној Мађарској, и основног елемента „Ђенда” (Gyenda), који представља еволуирани облик раније забележене варијанте „Ђанда” (Gyanda). Овај префикс је у поменутом региону уобичајено топонимско обележје за места смештена уз реку, одражавајући њихову географску упућеност на њу у погледу пољопривреде, трговине и начина насељавања.Један од могучих извора назива села
Историја Ово подручје је насељено још од времена културе Кереш (Körös).Кратка историја насеља
Током епохе династије Арпад, оно је било у поседу рода Аба. У 15. веку је остало без становништва, након чега се смењивао период ненасељености и насељености.Општина Тисађенда Коначно, око 1683. године, подручје су опустошили Татари, те је остало ненасељено наредних 250 година. Од друге половине 18. века овде се појављује неколико властелинских породица, међу којима и породица Алмаши.
Током хабзбуршког периода, након поновног освајања Мађарске после 1686. године, назив Тисађенда се одржао, појављујући се у записима као ознака за локално властелинство (uradalom). Племићка породица Алмаши, истакнути земљопоседници у жупанијама Хевеш и Кулше-Солнок, стекла је значајне поседе у Тисађенди током 18. и 19. века, утичући на локалну администрацију и праксу именовања укључивањем тог места у назив свог имања. Оно је до средине 19. века обухватало више од 1.700 јутра обрадивог земљишта, ливада и мочварних предела. Ово власништво одражавало је ширу хабзбуршку политику управљања феудалним поседима, при чему је породица Алмаши очувала идентитет тог места као важног пољопривредног добра све до средине 19. века. Везе са ранијим средњовековним власништвом рода Аба наглашавају континуитет племићке контроле над овим подручјем.Матранске студије, Ђенђеш
Након Другог светског рата, услед административних реформи и прерасподеле земљишта под комунистичком влашћу, Тисађенда је 1946. године званично успостављена као самостална општина под својим садашњим именом, прелазећи из статуса властелинског поседа типа „пуста” (изоловано пољопривредно имање) у статус признате сеоске општине. Ова стандардизација била је у складу са стварањем нових насеља на некадашњим властелинским земљиштима широм Алфелда.Села на месту имања
Дана 13. новембра 2003. године, на ободу села догодила се авионска несрећа са смртним исходом за две особе: војни авион „Јак-52” Мађарског ратног ваздухопловства срушио се током тренажног лета.
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 87,8% становника изјаснило се као Мађари, 3,8% као Роми, а 0,2% као Немци (12% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Верска структура била је следећа: римокатолици 33,2%, реформисани 14,1%, гркокатолици 0,5%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 33,3% (18,4% се није изјаснило).
Године 2022. 93,5% становништва изјаснило се као Мађари, 1,3% као Роми, 0,6% као Немци, по 0,1% као Словаци, Јермени и Румуни, а 1,6% као припадници других, немађарских националности (5,9% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 24,6% су били римокатолици, 9,1% реформисани, 0,4% гркокатолици, 0,1% православци, 0,2% припадници других хришћанских заједница, 1,2% припадници других католичких заједница, а 35,2% лица без верске припадности (29,3% није дало одговор).
Литература
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Прослава Првог маја Ота Хермана у Тисађенди Ото Херман у Тисађенди
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок