Сомалска револуционарна социјалистичка партија (СРСП, , XHKS, ) била је владајућа и једина легална политичка партија Демократске Републике Сомалије од 1976. до 1991. године.

Оснивање партије После војног преврата 21. октобра 1969. године, званично названог „Октобарска револуција”, све политичке партије у Сомалији су забрањене. Група војних официра на челу са генералом Мохамедом Сијадом Бареом, која је дошла на власт, прогласила је курс ка изградњи социјализма.

Године 1971, Сијад Баре је најавио намеру да створи владајућу партију и с њом повезане друштвене организације за омладину, жене итд., након чега су почеле припреме за њихово оснивање. Пре стварања партије, питањима идеолошког образовања становништва бавио се Национални комитет за односе с јавношћу при Врховном револуционарном савету, који је 1973. године замењен Политичком управом Врховног револуционарног савета. Ова управа се, уз посредовање министарства за информације и националну оријентацију, преко својих центара на терену бавила пропагандом идеја научног социјализма. Врховни револуционарни савет је такође створио неформалну организацију „Авангарда револуције”, вероватно по узору на сличну организацију у оквиру Арапске социјалистичке уније Египта. Она је окупљала војне и цивилне званичнике блиске власти који су, барем формално, делили идеале социјализма.

СРСП је створена под вођством Совјетског Савеза. У Могадишу је 27. јуна 1976. године отворен први оснивачки конгрес авангардне радничке партије. Око 3.000 војних и цивилних делегата изабрало је Врховни савет од 76 чланова, чију су основу чинили 19 официра на челу са Сијадом Бареом. Савет је преузео функције централног комитета нове партије.

На конгресу је 1. јула званично објављено оснивање Сомалске револуционарне социјалистичке партије. Конгрес је усвојио Статут и Програм СРСП и изабрао њено руководство. Оснивачки конгрес је распустио Врховни револуционарни савет и именовао Сијада Бареа за председника Демократске Републике Сомалије. Овлашћења највишег органа власти привремено су пренета на Централни комитет СРСП. Конгрес је завршен 3. јула. Политичка управа Врховног револуционарног савета је такође распуштена, а њене функције преузели су локални партијски комитети.

У октобру и децембру 1976. године одржане су оснивачке обласне и регионалне партијске конференције на којима су изабрани локални партијски органи. У јануару 1977. године, партија је званично бројала 13.500 чланова. Између марта и маја 1977. основане су подружнице СРСП — Сомалски револуционарни савез омладине и Демократска федерација сомалских жена.

Историја Формално одржавање оснивачког конгреса разбило је илузије дела лево оријентисане сомалске интелигенције и поделило локалне присталице социјализма. Део левичарских политичара је емигрирао, док су други наставили да критикују режим, демонстративно пуштајући браде по узору на Фидела Кастра, због чега су добили надимак „мала брадата група” (Gadhyarayal). Они су константно били под надзором партијске службе безбедности Baadhista xisbiga. Поред тога, стварање СРСП није испунило наде самог Сијада Бареа да ће национални интереси превазићи кланске поделе. Напротив, гушење било какве алтернативне политичке активности учинило је кланске скупове јединим местима за отворену расправу о проблемима у земљи. Пошто су у руководству странке били заступљени углавном припадници кланова Марехан, Дулбаханте и Огадени (из ширег клана Дарод), социјална база режима се значајно сузила.

Током кратког периода пре ескалације Огаденског рата са Етиопијом 1977. године, СРСП је развила односе са страним комунистичким партијама, као што су Комунистичка партија Совјетског Савеза (КПСС) и Јединствена социјалистичка партија Немачке (СЕД). КПСС је покренула програм помоћи за партијску школу СРСП. Неуспешни рат и прекид односа са Источним блоком ослабили су позиције Сијада Бареа и изазвали забуну у партији. Дана 9. априла 1978. године, група официра покушала је војни преврат (познат као „Nova Aprile”), након чега је дошло до расцепа у партији. Године 1981, дисидентске фракције су се ујединиле у Демократски фронт за спас Сомалије.

Након покушаја преврата, Сијад Баре је обећао повратак земље парламентарном систему, што је довело будућност СРСП у питање. Међутим, парламентарни систем у Бареовим плановима није подразумевао вишестраначје. У јануару 1979. године одржан је Ванредни конгрес СРСП који је одобрио нацрт новог устава. Нови устав Демократске Републике Сомалије, који је ступио на снагу 23. септембра 1979. године, зацементирао је једнопартијски систем и водећу улогу СРСП. Због погоршања ситуације у земљи, 21. октобра 1980. уведено је ванредно стање, а власт на терену пренета је на регионалне револуционарне савете.

У фебруару 1981. године СРСП се придружила Афричкој социјалистичкој интернационали, организацији социјалдемократске оријентације. Током 1982. извршене су бројне партијске чистке. Споразум из априла 1988. године са Етиопијом, која се обавезала да неће подржавати сомалску опозицију, приморао је побуњенике да пређу на територију Сомалије, где су започели грађански рат. У децембру 1989. ванредни пленум Централног комитета СРСП поново је увео вишестраначје у земљи. Међутим, ове мере нису дале резултате. Падом режима Сијада Бареа током грађанског рата 27. јануара 1991. године, СРСП је распуштена, док су лојалисти Бареа исте године формирали Сомалски национални фронт.

Идеологија

Сомалска револуционарна социјалистичка партија је на почетку свог постојања имала идеолошку основу у марксизму-лењинизму и грађена је по принципима сличним онима у КПСС. Ово је подразумевало строгу партијску дисциплину и примену принципа демократског централизма.

Програм СРСП усвојен 1976. године предвиђао је „изградњу социјалистичког друштва”, али је гарантовао очување приватне својине и мешовитог сектора економије. Програм је такође подржавао пансомализам, с циљем уједињења свих етничких Сомалаца у државу „Велика Сомалија”, која би обухватала спорне територије суседних држава: Етиопије, Кеније и Џибутија.

Идеологија партије укључивала је и исламски социјализам. Сијад Баре је 1974. године овако описао однос према исламу:

Након пораза у Огаденском рату и прекида односа са СССР-ом, идеологија странке постала је мање дефинисана, те се окренула ка Западу и конзервативним арапским режимима. Придруживањем Афричкој социјалистичкој интернационали 1981. године, партија је формално прешла на концепт демократског социјализма, одбацујући концепт класне борбе. Остали извори идеологије СРСП били су научни социјализам и сомалски национализам.

Организација и структура СРСП је замишљена као политичка снага која ће превазићи кланске поделе, али у пракси је политичка моћ остала концентрисана у рукама три клана. Партија је развила обавештајни огранак Baadhista xisbiga, који је радио паралелно са државним обавештајним и паравојним групама.

Највиши орган странке био је Конгрес, који се састајао једном у пет година. Он је бирао Централни комитет СРСП (од 73 члана), који је потом бирао Политички биро (сачињен од пет чланова).

Политбиро Централног комитета Сомалске револуционарне социјалистичке партије Име Партијска функција Државна функција генерал-мајор Мохамед Сијад Баре Генерални секретар СРСП Председник Демократске Републике Сомалије генерал-потпуковник Мохамед Али Самантар члан Политбироа ЦК СРСП Потпредседник Сомалије, министар одбране генерал-мајор Хусеин Кулмије Афрах члан Политбироа ЦК СРСП 2. потпредседник Сомалије (од 1982) бригадни генерал Ахмед Сулејман Абдула члан Политбироа ЦК СРСП Председник Комитета националне безбедности бригадни генерал Исмаил Али Абукор члан Политбироа ЦК СРСП (до 7. јуна 1982) бригадни генерал Ахмед Махмуд Фарах члан Политбироа ЦК СРСП (од 1984) Заменик премијера Абдирахман Џама Баре члан Политбироа ЦК СРСП (од 1987) Министар спољних послова

Партијски кадрови су такође укључивали истакнуте социјалисте као што су Абди Хаши Абдулахи, Абдулрахман Аидид, Мохамед Ф. Вејрах (познати социјалистички економиста) и Абукар Ш. М Хусеин.

СРСП је руководила синдикатима, Сомалским револуционарним савезом омладине и Демократском организацијом сомалских жена. Централни комитет је контролисао војску, снаге безбедности, банке и предузећа. Симбол партије били су укрштени чекић и мотика (симболизујући савез радника и сељака) испод беле звезде на плавој позадини, уоквирени палминим лишћем. Органе штампе чинили су новине „Хорсед” („Авангарда”) и часопис „Халган” („Борба”), који су излазили на сомалском, арапском и енглеском језику.

Улога у влади

Члан 7. Устава Демократске Републике Сомалије из 1979. године дефинисао је улогу СРСП у држави:

Конгреси Број Датум Локација 1. (оснивачки) 27. јун — 3. јул 1976. Могадиш Ванредни јануар 1979. 2. август 1982. 3. новембар 1986.

Изборна историја Председнички избори Избори Кандидат партије Гласови % Резултат 1980. Мохамед Сијад Баре 171 100% Изабран 1986. 4.887.592 99,97% Изабран Напомена: Након парламентарних избора 1979. године, Народна скупштина је 26. јануара 1980. изабрала Бареа за председника.

Парламентарни избори Избори Лидер партије Гласови % Мандати +/– Позиција Резултат 1979. Мохамед Сијад Баре 3.982.532 99,95% 171 1. 1984. 4.207.977 99,89% 1.

Види још Списак политичких партија у Сомалији Списак исламских политичких партија

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Историја Сомалије