Зависност од секса је стање које карактерише компулзивно учешће у сексуалним активностима, посебно у сексуалним односима, упркос негативним последицама. Концепт је споран; од 2026. године, зависност од секса није клиничка дијагноза ни у DSM ни у ICD медицинским класификацијама болести и медицинских поремећаја, од којих потоња класификује таква понашања као део поремећаја компулзивног сексуалног понашања (CSBD).

Постоји значајна дебата међу психијатрима, психолозима, сексолозима и другим стручњацима о томе да ли компулзивно сексуално понашање представља зависност — у овом случају бихејвиоралну зависност — и следствено томе његову класификацију и могућу дијагнозу. Истраживања на животињама су утврдила да компулзивно сексуално понашање произилази из истих транскрипционих и епигенетских механизама који посредују у зависности од дрога код лабораторијских животиња. Неки тврде да примена таквих концепата на нормална понашања као што је секс може бити проблематична, и сугеришу да примена медицинских модела као што је зависност на људску сексуалност може послужити патологизацији нормалног понашања и проузроковати штету.

Класификација Ниједан од званичних дијагностичких класификационих оквира не наводи „зависност од секса” као посебан поремећај.

Заговорници дијагностичког модела за зависност од секса сматрају је једним од неколико поремећаја повезаних са сексом у оквиру хиперсексуалног поремећаја. Термин сексуална зависност се такође користи за означавање особа које пријављују немогућност контроле својих сексуалних нагона, понашања или мисли. Сродни или синонимни модели патолошког сексуалног понашања укључују хиперсексуалност (нимфоманију и сатиријазу), еротоманију, донжуанизам и поремећаје повезане са парафилијама.

У ICD-11 је креирана нова класификација стања, поремећај компулзивног сексуалног понашања, како би обухватила „константан образац неуспеха у контроли интензивних, понављајућих сексуалних импулса или нагона који резултирају понављајућим сексуалним понашањем”. Међутим, CSBD се не сматра зависношћу, а Светска здравствена организација не подржава дијагнозу зависности од секса.

DSM Америчко психијатријско удружење (АПА) објављује и периодично ажурира Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM), широко признати компендијум за дијагностику менталног здравља.

Верзија објављена 1987. године (DSM-III-R) упућивала је на „узнемиреност због обрасца поновљених сексуалних освајања или других облика непарафиличне сексуалне зависности, која укључује низ људи који постоје само као ствари које треба искористити”. Помињање зависности од секса је касније уклоњено. DSM-IV-TR, објављен 2000. године, није укључивао зависност од секса као ментални поремећај.

Неки аутори су предлагали да се зависност од секса поново уведе у DSM систем; међутим, зависност од секса је одбијена за укључивање у DSM-5, који је објављен 2013. године.Psychiatry's bible: Autism, binge-eating updates proposed for 'DSM' USA Today. Дарел Реџијер, потпредседник радне групе за DSM-5, рекао је да „[и]ако је 'хиперсексуалност' предложени нови додатак... [феномен] није био на тачки где смо били спремни да га назовемо зависношћу.” Према АПА, предложена дијагноза није укључена због недостатка истраживања о дијагностичким критеријумима за компулзивно сексуално понашање.

DSM-5-TR, објављен у марту 2022. године, не признаје дијагнозу зависности од секса.

ICD Светска здравствена организација доноси Међународну класификацију болести (ICD), која није ограничена на менталне поремећаје. Последња одобрена верзија тог документа, ICD-10, укључује „претеран сексуални нагон” као дијагнозу (шифра F52.7), делећи га на сатиријазу (за мушкарце) и нимфоманију (за жене). Међутим, ICD категорише ове дијагнозе као компулзивна понашања или поремећаје контроле импулса, а не као зависност. Последња верзија овог документа, ICD-11, укључује „поремећај компулзивног сексуалног понашања”" као дијагнозу (шифра 6C72) — међутим, она не користи модел зависности.

CCMD Кинеско психијатријско удружење издаје Кинеску класификацију менталних поремећаја (CCMD), која је тренутно у свом трећем издању — CCMD-3 не укључује зависност од секса као дијагнозу.

Остало Неки пружаоци услуга менталног здравља су предложили различите, али сличне критеријуме за дијагностиковање зависности од секса, укључујући Патрика Карнса, Авијела Гудмана, и Џонатана Марша. Карнс је написао прву клиничку књигу о зависности од секса 1983. године, на основу сопствених емпиријских истраживања. Његов дијагностички модел и даље у великој мери користе хиљаде сертификованих терапеута за зависност од секса (CSAT) обучених од стране организације коју је он основао. Међутим, ниједан дијагностички предлог за зависност од секса није усвојен ни у један званични медицински дијагностички приручник.

У 2011. години, Америчко удружење за медицину зависности (ASAM), највећи медицински консензус лекара посвећених лечењу и превенцији зависности, редефинисало је зависност као хронични поремећај мозга, што је по први пут проширило дефиницију зависности са супстанци како би укључило зависничка понашања и тражење награде, као што су коцкање и секс. Од 2024. године, ASAM не подржава дијагнозу зависности од секса.

Биполарни поремећај Пацијенти са биполарним поремећајем могу испољити хиперсексуално понашање током периода маније. Међутим, литература је прилично застарела и не може се закључити да се то може сматрати сексуалном зависношћу.

Гранични поремећај личности

ICD, DSM и CCMD наводе промискуитет као преовлађујући и проблематичан симптом за гранични поремећај личности. Особе са овом дијагнозом понекад се упуштају у сексуална понашања која могу изгледати ван контроле, узнемиравајући појединца или изазивајући негативне реакције других. Због тога постоји ризик да особа која се јавља са зависношћу од секса заправо може имати гранични поремећај личности. Ово може довести до неадекватног или непотпуног лечења.

Медицински прегледи и изјаве о ставовима У новембру 2016. године, Америчко удружење сексуалних едукатора, саветника и терапеута (AASECT), званично тело за сексуалну терапију и терапију односа у Сједињеним Америчким Државама, издало је изјаву о ставу поводом зависности од секса, наводећи да њихова организација „не налази довољно емпиријских доказа који би подржали класификацију зависности од секса или зависности од порнографије као поремећаја менталног здравља, и не сматра да су обуке и методе лечења сексуалне зависности, као и образовне педагогије, адекватно утемељене на тачном знању о људској сексуалности. Због тога, став AASECT-а је да повезивање проблема у вези са сексуалним нагонима, мислима или понашањима са процесом зависности од порнографије/секса не може бити промовисано од стране AASECT-а као стандард праксе за пружање сексуалног образовања, саветовања или терапије.”

Године 2017. три нове америчке организације за сексуално здравље нису нашле подршку за идеју да секс или филмови за одрасле изазивају зависност у својој заједничкој изјави о ставу.

Удружење за лечење сексуалних преступника (ATSA) је 16. новембра 2017. објавило став против слања сексуалних преступника у установе за лечење зависности од секса.

Неуронаучници који се баве истраживањем секса наводе да секс не изазива зависност. Критеријуми за зависност нису испуњени за сексуална понашања: „експерименталне студије не подржавају кључне елементе зависности као што су ескалација употребе, потешкоће у регулисању нагона, негативни ефекти, синдром недостатка награде, апстиненцијални синдром при престанку, толеранција, или појачани касни позитивни потенцијали.” Такође, докази о кључној неуробиолошкој карактеристици зависности су ретки у случају секса.

Дијагноза ICD-11 Поремећај компулзивног сексуалног понашања одређује се на основу следећих критеријума: Константан образац неуспеха у контроли интензивних, понављајућих сексуалних импулса или нагона који резултирају понављајућим сексуалним понашањем Образац неуспеха у контроли интензивних сексуалних импулса или нагона и резултујуће понављајуће сексуално понашање манифестују се током дужег временског периода (6 месеци или више) Изазива значајну узнемиреност или значајно оштећење у личним, породичним, социјалним, образовним, радним или другим важним областима функционисања Узнемиреност која је у потпуности повезана са моралним осудама и неодобравањем сексуалних импулса, нагона или понашања није довољна да се испуни овај захтев

ICD-11 је додао порнографију у CSBD. CSBD није зависност и не треба га мешати са зависношћу од секса.

Две рецензије из 2025. године су у супротности једна с другом по питању тога да ли је CSBD бихејвиорална зависност, на основу доступних доказа.

Могући механизми

Истраживања на животињама која укључују пацове који показују компулзивно сексуално понашање утврдила су да је ово понашање посредовано кроз исте молекуларне механизме у мозгу који посредују у зависности од дрога. Сексуална активност је унутрашња награда која доказано делује као позитивни поткрепљивач, снажно активира систем награђивања и индукује акумулацију ΔFosB у делу стријатума (конкретно, у нуклеус акумбенсу). Хронична и прекомерна активација одређених путева унутар система награђивања и акумулација ΔFosB у специфичној групи неурона унутар нуклеус акумбенса директно су повезани са развојем компулзивног понашања које карактерише зависност.

Код људи, синдром допаминергичке дисрегулације, који карактерише компулзивно упуштање у сексуалну активност или коцкање изазвано лековима, такође је примећен код неких особа које узимају допаминергичке лекове. Актуелни експериментални модели зависности од природних награда и награда лековима показују заједничке промене у експресији гена у мезокортиколимбичкој пројекцији. ΔFosB је најзначајнији фактор транскрипције гена укључен у зависност, пошто је његова вирусна или генетска прекомерна експресија у нуклеус акумбенсу неопходна и довољна за већину неуралних адаптација и пластичности које се јављају; имплициран је у зависностима од алкохола, канабиноида, кокаина, никотина, опиоида, фенилциклидина и супституисаних амфетамина. ΔJunD је фактор транскрипције који се директно супротставља ΔFosB. Повећање експресије ΔJunD у нуклеус акумбенсу може смањити или, уз велико повећање, чак блокирати већину неуралних промена које се виде код хроничне злоупотребе дрога (тј. промена посредованих преко ΔFosB).

ΔFosB такође игра важну улогу у регулисању одговора у понашању на природне награде, као што су укусна храна, секс и вежбање. Природне награде, као и дроге које изазивају зависност, индукују ΔFosB у нуклеус акумбенсу, а константно стицање ових награда може резултирати сличним патолошким стањем зависности.Table 1" Дакле, ΔFosB је такође кључни фактор транскрипције укључен у зависности од природних награда, посебно сексуалних зависности, јер је ΔFosB у нуклеус акумбенсу критичан за ефекте поткрепљивања сексуалном наградом. Истраживања о интеракцији између природних награда и награда лековима сугеришу да психостимуланси и сексуална награда поседују ефекте унакрсне сензибилизације и делују на заједничке биомолекуларне механизме неуропластичности повезане са зависношћу, који су посредовани преко ΔFosB.

Еволуционе перспективе