1939

1939. је била проста година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — У Нишу отворена зграда данашњег Народног позоришта. 3. јануар — Шпански грађански рат: Битка на Сегреу, низ окршаја од прошлог априла, окончава се националистичком победом. 5. јануар — Јосип Броз добио мандат од Kоминтерне да преузме ЦK KПЈ. 5. јануар — Пољски министар ино. послова Јозеф Бецк посетио Хитлера на Бергхофу: од Пољске се тражи Данзиг у замену за гаранцију граница. 5. јануар — 4. фебруар — Битка код Валсеквила, републиканска офанзива на западу земље, покушај диверзије за националистичку Kаталонску офанзиву. 10. јануар — Kоначни резултати југословенских избора прошлог месеца: Стојадиновићева листа 306 мандата, Мачекова 67. 10. јануар — Инаугурирана Нова Рајхсканцеларија у Берлину. 11. јануар — Сусрет Мусолини-Чемберлен у Риму - узалудна нада да би Мусолини могао утицати на Хитлера. 15. јануар — Резолуција Хрватског народног заступства: одбија се сарадња са "привидним представништвом" (због изборног насиља), истиче се право самоопредељења хрватског народа, даје се пуно поверење Мачеку за преговоре. 16. јануар — Први састанак југословенске скупштине изабране у децембру - посланици Сељачко-демократске коалиције апстинирају, а (српска) Удружена опозиција и Југословенска национална странка учествују. 16. јануар — Пошто је јуче објавила рат Великој Британији, ИРА започиње С-План, кампању подметања бомби и саботажа - 300 експлозија и седам мртвих до марта 1940. 19. јануар — Италијански министар спољних послова Галеазо Циано стигао у посету Југославији, Стојадиновићу нуди север Албаније. 19. јануар — Немачка експедиција на Тибет стиже у Лхасу - остају на Тибету до августа. 19. јануар — Немачка експедиција на челу са капетаном Ричером стиже до Антарктика, истражују подручје које називају Нова Швабија а налази се унутар Земље краљице Мауд коју су Норвежани управо присвојили. 23. јануар — Шеф Абвера Вилхелм Канарис пустио дезинформацију да ће Немачка у фебруару заузети Холандију, како би одатле могла нападати Британију - ово изазива промену британске политике. 24. јануар — Јак земљотрес у јужно-централном Чилеу, око 28.000 мртвих. 26. јануар — Шпански грађански рат: током Kаталонске офанзиве, Франкове трупе уз помоћ Италијана заузимају Барцелону. 27. јануар — Адолф Хитлер наређује План З - експанзија морнарице. 30. јануар — Хитлеров говор пред Рајхстагом: ако "јеврејски финансијери изазову рат против Немачке... резултат ће бити уништење јеврејске расе у Европи".

Фебруар

2. фебруар — Мађарска се придружује Антикоминтерна пакту (ратификовано 24-ог). 3 — 4. фебруар — Петорица министара Стојадиновићевог кабинета поднело оставке (Мехмед Спахо, Џафер Kуленовић, Драгиша Цветковић, Михо Kрек и Франц Сној), након чега и он даје оставку. Мандат за нову владу добија Драгиша Цветковић. 4. фебруар — Ретирада: председник Шпанске републике Мануел Азања прешао француску границу (дао оставку 27-ог); стотине хиљада републиканаца напушта земљу. 5. фебруар — Драгиша Цветковић образовао нову владу. 5. фебруар — Потрес на Kрку, материјална штета у Омишљу. 6. фебруар — Британски премијер Невиле Чембрлен изјављује да ће немачки напад на Француску бити сматран као напад на Британију. 7. фебруар — 17. 3. — Лондонска конференција о Палестини: арапска делегација не жели седети у истој соби као јеврејска, нема споразума, британска влада ће у мају издати Белу књигу. 7 — 9. фебруар — Битка за Менорку: предао се републикански гарнизон на острву Менорка. 9. фебруар — Јапанци се искрцавају на острво Хајнан и убрзо га освајају. 10. фебруар — Окончан Републикански отпор у Kаталонији. 15. фебруар — Мађарски премијер Бела Имредy дао оставку након што су му противници нашли јеврејског претка, следи Пел Телеки (до 1941). 17. фебруар — Хитлер отворио изложбу аутомобила у Берлину на којој је представљена "Буба". 23. фебруар — Први лет "Летећег брода" Боинг 314 Клипер између Сан Франциска и Хонг Kонга, редовно од краја марта - путовање у једном правцу траје шест дана. 27. фебруар — Француска и Британија признале Франкову владу, сутрадан и Југославија. 28. фебруар — Први број "Политикиног забавника".

Март

15. март — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Нацистичкој Немачкој, немачке трупе су окупирале Чехословачку. 23. март — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат. 28. март — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.

Април 1. април — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 3-4. април — Разговори Цветковића и Мачека у Загребу - постигнута сагласност. 4. април — Потписан англо-пољски уговор о помоћи. 4. април — "Мали рат" окончан потписивањем мира, Мађарска узела један појас на истоку Словачке. 4. април — Ирачки краљ Гхази I погинуо у прометној несрећи (јавно мнење сумњичи Британце, због краљевих претензија према Кувајту и симпатија према Немачкој), на пријестоље ступа трогодишњи Фејсал II, трећи и посљедњи ирачки краљ (до 1958); регент је 'Абд ал-Илах. 7. април — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу. 11. април — Мађарска напушта Друштво народа. 11. април — Окончана Италијанска окупација Мајорке. 12. април — Албанска уставотворна скупштина прогласила персоналну унију са Италијом и Виктора Емануела III за краља Албаније), премијер је Схефkет Вeрлаци (следи појачање албанске, па и бугарске иреденте у Југославији). 13. април — Англо-француске гаранције Румунији и Грчкој. 14. април — Рузвелтово писмо Хитлеру, у коме га, између осталог, пита да ли је вољан гарантовати да неће напасти наведене независне земље. 18. април — Совјетски Савез предлаже Британији и Француској "мировни фронт" за отпор агресији, који би гарантовао интегритет Пољске, Лондон одбија 8. маја. 18. април — Луксузни француски брод Парис запалио се и потонуо у луци Ле Хавре (лежи до 1947. када је исечен). 20. април — Суиxиан–Заоyаншка битка: јапанска офанзива у Хубеиу поништена кинеским противнападима. 21. април — Близу Хјустона посвећен споменик Сан Јацинто, са 172 м највиши зидани стуб на свету. 22. април — Југословенски министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић у Венецији разговара са италијанском колегом грофом Ћаном. 25-27. април — Александар Цинцар-Марковић у посети Немачкој (разговор са Хитлером 26. 4.). 26. април — Британија уводи ограничену војну обавезу за старост од 20 и 21 годину. 27. април — Потврђена прва верзија Споразума између Цветковића и Мачека, али га кнез Павле не прихвата (помињу се плебисцити у [делу] Босанске крајине и Срема). 28. април — У говору пред Рајхстагом, Хитлер одбацује Англо-немачки поморски споразум из 1935. и Немачко-пољски пакт о ненападању из 1934. Тражи повраћај колонија, Данзиг и везу са Источном Пруском. 29. април — Влада Народног фронта у Чилеу основала корпорацију ЦОРФО (Корпорација за развој производње) за реконструкцију након земљотреса и индустријализацију земље. 30. април — Јохан Кекс дао оставку на челу удружења немачке мањине у Југославији Културбунд (повлачење старог руководства пред пронацистичким "Обновитељима"), за наследника је 6. августа изабран Сепп Јанко. 30. април — Отворена Свјетска изложба у Њујорку, траје до октобра 1940; слоган је "Зора новог дана". Телевизија НБЦ започиње емитовање приказујући председника Рузвелта на изложби.

Мај

10 - 15. мај — Кнез Павле и кнегиња Олга у посети Италији (као гости италијанског краљевског пара); 11-ог присуствују морнаричким маневрима у Напуљском заливу. 10. мај — Освећење темеља Храма Светог Саве у Београду. 11. мај — 15. 9. - Битке код Халкин Гола између Совјета и Јапанаца на граници Манџурије и Монголије. 13. мај — "Путовање проклетих": брод Ст. Лоуис креће из Хамбурга са 937 јеврејских избеглица према Куби - неће их примити ни ту ни у САД и Канади. 14. мај — Петогодишња Перуанка Лина Медина родила дете. 15. мај — У Бранденбургу отворен женски концентрациони логор Равенсбруцк. 18. мај — Фудбалска утакмица на БСК-овом стадиону у Београду: Југославија - Енглеска 2:1. 20. мај — Катастрофална поплава у Белој Паланци, 17 мртвих. 22. мај — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 22. мај — Код Вучитрна убијен вођа разбојничке банде Идриз Азировић. 23. мај — Британски парламент усвојио је план о стварању независне палестинске државе до 1949. у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 23. мај — Хитлер саопштио војном врху да је одлучио напасти Пољску. 23. мај — Потонуће америчке подморнице Скуалус: страдало је 26 људи, а 33 је спашено путем МекКанове спасилачке коморе. 26. мај — Договор Ћано - Карнелути (Мачеков изасланик) - хрватска побуна прачена Мачековим захтевом за италијанском интервенцијом би довела до независне Хрватске, са заједничким министарствима одбране и спољних послова са Италијом и могућом персоналном унијом (Мачек није потписао текст овог споразума). 28. мај — Отворен југословенски павиљон на њујоршкој изложби, градоначелник Ла Гуардиа држи говор на српском.

Јун 7. јун — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД, што је била прва посета британског монарха овој земљи. 11. јун — Папа примио у Ватикану шпанске фалангисте, поздравио их као "драге синове цркве и браниоце цивилизације", подарио је благослов генералисиму Франку. 14. јун — Тјенцински инцидент - Јапанци блокирали британску концесију у кинеском Тиањину поводом спора око изручења осумњичених убица, током лета долази до опасне кризе. 15. јун — Француска подморница Феникс није изронила током вежби поред Вијетнама - страдао 71 човек. 17. јун — Еуген Веидман је последња особа јавно погубљена у Француској. 23. јун — Сијам први пут мења име у Тајланд. 24. јун — Прво путовање "Летећег брода" Боеинг 314 Клипер преко Атлантика, између Соутамптона и Порт Вашингтон, Њујорк, са три станице између. 28. јун — Свечано обележено 550 година од Kосовске битке. 29. јун — Турска анектирала Државу Хатај (Александрета), раније део Сирије. 30. јун — Процењени број становника Kраљевине Југославије износи 15.596.000, четири милиона више него у време уједињења.

Јул

2. јул — Битке код Халкин Гола: Јапанци нападају, без успеха. 6. јул — У Немачкој затворена последња јеврејска предузећа. 14. јул — На 150. годишњицу Пада Бастиље у Паризу дефилују и британски војници. 19. јул — Штрајк 3.000 рудара у Трепча Минес Лимитед јер је одбијен нови колективни уговор. 22. јул — Највиша температура у Београду 38 степени, пре пет дана било близу 37, нема довољно воде. 28. јул — Аутомобил са 12 путника пао у провалију код Бјелуха близу Чакора, петоро путника погинуло на месту. 30. јул — Југославија је првак Европе у тенису, након побједе од 3:2 над Немачком у Загребу.

Август 2. август — Ајнштајн–Силардово писмо председнику Рузвелту након што је у Немачкој откривена нуклеарна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (зачетак Пројекта Менхетн). 12. август — Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније). 19. август — Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Кригсмаринеу да започне операције Фал Вајс, плана инвазије на Пољску. 20. август — Совјетско-јапански погранични сукоби: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива код Халхин Гола. 23. август — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању и тајни додатак о подели интересних сфера у источној Европи. 24. август — На Брду код Крања званично саопштење о споразуму Цветковић—Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе). + Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.