Константин Сергејевич Станиславски (; Москва, 5. јануар 1863 — Москва, 7. август 1938) је био руски позоришни глумац, театролог и режисер.Stanislavski's first name is also transliterated as "Constantin", while his surname is also transliterated as "Stanislavsky" and "Stanislavskii". As discussed below, "Stanislavski" is a stage name. Он је оснивач Художественог театра у Москви 1898. и уметнички руководилац и идеолог тог позоришта до краја живота 1938. Као велики позоришни иноватор имао је значајан утицај на савременике. Био је широко препознат као изванредан карактерни глумац и бројне продукције које је режирао стекле су му репутацију једног од водећих позоришних редитеља своје генерације.Benedetti (1999b, 254), Carnicke (2000, 12), Leach (2004, 14), and Milling and Ley (2001, 1). Његов главни извор славе и утицаја почива на његовом 'систему' глумачке обуке, припреме и технике пробе.Carnicke (2000, 16), Golub (1998a, 1032), and Milling and Ley (2001, 1). Stanislavski began developing a 'grammar' of acting in 1906; his initial choice to call it his System struck him as too dogmatic, so he wrote it as his 'system' (without the capital letter and in inverted commas) to indicate the provisional nature of the results of his investigations—modern scholarship and the standard edition of Stanislavski's works follow that practice; see Benedetti (1999a, 169), Gauss (1999, 3–4), Milling and Ley (2001, 1), and Stanislavski (1938) and (1957).
Станиславски (његово уметничко име) наступао је и режирао као аматер све до своје 33. године, када је са Владимиром Немировичем-Данченком, након легендарне 18-сатне дискусије, основао светски познату компанију Московског уметничког позоришта (МАТ).Benedetti (1999a, 59), Braun (1982, 59), Carnicke (2000, 11–12), and Worrall (1996, 43). Његове утицајне турнеје по Европи (1906) и САД (1923–24) и прекретничке продукције Галеба (1898) и Хамлета (1911–12) успоставиле су његову репутацију и отвориле нове могућности за позоришну уметност.Benedetti (1999a, 165), Carnicke (2000, 12), Gauss (1999, 1), Gordon (2006, 42), and Milling and Ley (2001, 13–14). Помоћу МАТ-а Станиславски је имао кључну улогу у промоцији нове руске драме свог доба - углавном дела Антона Чехова, Максима Горког и Михаила Булгакова - публици у Москви и широм света; поставио је и хваљене продукције широког спектра класичних руских и европских драма.Carnicke (2000, 12–16, 29–33) and Gordon (2006, 42).
Сарађивао је са редитељем и дизајнером Едвардом Гордоном Крејгом и имао је формативну улогу у развоју неколико других водећих практичара, укључујући Всеволода Мејерхолда (кога је Станиславски сматрао својим „јединим наследником у позоришту“), Јевгенија Вахтангова и Михаела Чекова.Bablet (1962, 133–158), Benedetti (1999a, 156, 188–211, 368–373), Braun (1995, 27–29), Roach (1985, 215–216), Rudnitsky (1981, 56), and Taxidou (1998, 66–69). На прослави 30-годишњице МАТ-а 1928. године, масовни срчани удар на сцени окончао је његову глумачку каријеру (мада је сачекао док завеса није пала пре него што је затражио медицинску помоћ).Benedetti (1999a, 317) and Magarshack (1950, 378). Он је наставио је да режира, подучава и пише о глуми до своје смрти неколико недеља пре објављивања првог тома свог великог животног дела, глумачког приручника Глумачки Рад (1938).Benedetti (1999a, 374–375) and Magarshack (1950, 404). Он је одликован Орденом црвеног барјака и Орденом Лењина, и први је добио титулу Народног уметника СССР-а.Carnicke (1998, 33), Golub (1998a, 1033), and Magarshack (1950, 385, 396).
Станиславски је писао да „нема ништа досадније од глумачке биографије” и да „глумцима треба забранити да говоре о себи”.From a note written by Stanislavski in 1911, quoted by Benedetti (1999a, 289). На захтев једног америчког издавача, међутим, невољно је пристао да напише своју аутобиографију, Мој живот у уметности (први пут објављену на енглеском 1924. и у ревидираном издању на руском језику 1926. године), иако је њен извештај о његовом уметничком развоју није увек тачан.Benedetti (1989, 1) and (1999a, xiv, 288), Carnicke (1998, 76), and Magarshack (1950, 367). Објављене су три биографије на енглеском језику: Станиславски: Живот (1950) Дејвида Магаршака; Станиславски: његов живот и уметност Жана Бенедетија (1988, ревидирано и проширено 1999)Benedetti (1999a) and Magarshack (1950).] и Николаја М. Горчакова „Станиславски режира“ (1954). Преведени енглески превод Елене Полиакове руске биографије Станиславског из 1977. такође је објављен 1982. године.
Преглед система
Своју глуму и режију Станиславски је подвргао ригорозном процесу уметничке самоанализе и рефлексије.Benedetti (1989, 1) and (2005, 109), Gordon (2006, 40–41), and Milling and Ley (2001, 3–5). Његов систем глуме се развио из његових упорних напора да уклони блокаде на које је наишао у својим наступима, почевши од велике кризе 1906. године.Benedetti (1989, 1), Gordon (2006, 42–43), and Roach (1985, 204). Своје ране радове је произвео користећи екстерну технику усредсређену на режисера која је тежила органском јединству свих његових елемената — у свакој продукцији је унапред планирао интерпретацију сваке улоге, блокаду и инсценацију.Benedetti (1989, 18, 22–23), (1999a, 42), and (1999b, 257), Carnicke (2000, 29), Gordon (2006, 40–42), Leach (2004, 14), and Magarshack (1950, 73–74). As Carnicke emphasises, Stanislavski's early prompt-books, such as that for the production of The Seagull in 1898, "describe movements, gestures, mise en scène, not inner action and subtext" (2000, 29). The principle of a unity of all elements (or what Richard Wagner called a Gesamtkunstwerk) survived into Stanislavski's system, while the exclusively external technique did not; although his work shifted from a director-centred to an actor-centred approach, his system nonetheless valorises the absolute authority of the director. Такође је у процес продукције увео период дискусије и детаљне анализе глумачке екипе.Milling and Ley (2001, 5). Stanislavski and Nemirovich found they had this practice in common during their legendary 18-hour conversation that led to the establishment of the MAT. Упркос успеху који је овај приступ донео, посебно својим натуралистичким поставкама драма Антона Чехова и Максима Горког, Станиславски је остао незадовољан.Bablet (1962, 134), Benedetti (1989, 23–26) and (1999a, 130), and Gordon (2006, 37–42). Carnicke emphasises the fact that Stanislavski's great productions of Chekhov's plays were staged without the use of the system (2000, 29).
Биографија Родио се у Москви као Константин Сергејевич Алексејев, у једној од богатијих породица у Русији. Први пут глуми у позоришту са седам година. Изабрао је уметничко име Станиславски на почетку каријере (вероватно да би сачувао репутацију своје породице).
Године 1888, Станиславски је основао Друштво уметности и књижевности при Малом Театру, где је стекао искуство о естетици и сценском наступу.
Године 1897, је био један од суоснивача Московског театра уметности (МТУ) заједно са Владимиром Немировичем-Даченком. Једна од првих продукција била је Чеховљев Галеб. У МТУ је Станиславски почео да развија, заснован на традицији реализма Александра Пушкина, свој чувени „Систем” (који се понекад погрешно назива и метод). Систем Станиславски се фокусира на развој реалних карактера на сцени. Глумци се саветују да користе „емоционалну меморију” да би на природан начин приказали емоције лика кога глуме. Да би ово постигли, глумци треба да се сете момента из сопственог живота када су осећали тражену емоцију, и да је поново проживе у својој улози да би глума изгледала реалније.
Велики број данашњих глумаца како у позоришту, тако и на телевизији и филму, дугују много систему Станиславског. Коришћењем Система, глумац дубоко анализира мотивације улоге коју игра. Глумац мора да пронађе „циљ” за сваку појединачну сцену, као и „супер циљ”, за целу представу.
Један начин да би ово постигло је коришћење Станиславсковљевог „магичног ако”. Глумци морају стално да себи постављају питања. На пример, једно од првих питања које морају себи да поставе је „Шта би било када бих се ја нашао у истој ситуацији као и особа коју глумим?”
Станиславски је такође имао значајан утицај на модерну оперу и појачао је рад писаца као што су Максим Горки и Антон Чехов.
Станиславски је преживео и Руску револуцију 1905 и руску револуцију 1917. Наводно је Лењин интервенисао да би га заштитио. 1918. Станиславски оснива први студио као школу за младе глумце и пише неколико важнијих дела.
Напомене
Референце
Литература
Stanislavski, Konstantin. 1936. . London: Methuen.. Stanislavski, Konstantin. 1938. . Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge.. Stanislavski, Konstantin. 1950. . Trans. David Magarshack. London: Faber.. Stanislavski, Konstantin. 1957. . Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge.. Stanislavski, Konstantin. 1961. Trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Mentor. . Stanislavski, Konstantin. 1963. Ed. and trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Methuen. . Stanislavski, Konstantin. 1968. Ed. and trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. Revised and expanded edition. London: Methuen. . Stanislavski, Constantin, and Pavel Rumyantsev. 1975. Trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Routledge. .
Bablet, Denis. 1962. Trans. Daphne Woodward. London: Methuen. . Cambridge: Cambridge UP. . . Revised edition. Original edition published in 1982. London: Methuen. .
. Revised edition. Original edition published in 1988. London: Methuen. . Benedetti, Jean. 1999b. "Stanislavsky and the Moscow Art Theatre, 1898–1938". In Leach and Borovsky (1999, 254–277). . . Benedetti, Jean. 2008a. Foreword. In Stanislavski (1938, xv–xxii). Benedetti, Jean. 2008b. "Stanislavski on Stage". In Dacre and Fryer (2008, 6–9). (Edmonton, Harden House, 1972), Introduction. . . By Maxim Gorky. Methuen World Classics ser. London: Methuen. xv–xxxii. . Rev. 2nd ed. London: Methuen. . . Russian Theatre Archive Ser. London: Harwood Academic Publishers. . Carnicke, Sharon M. 2000. "Stanislavsky's System: Pathways for the Actor". In Hodge (2000, 11–36). Annals of Communism ser. New Haven: Yale UP. . . . . . . American University Studies ser. 26 Theatre Arts, vol. 29. New York: Peter Lang. . Golub, Spencer. 1998a. "Stanislavsky, Konstantin (Sergeevich)". In Banham (1998, 1032–1033). Golub, Spencer. 1998b. "Shchepkin, Mikhail (Semyonovich)". In Banham (1998, 985–986). Gordon, Marc. 2000. "Salvaging Strasberg at the Fin de Siècle". In Krasner (2000, 43–60). Ann Arbor: U of Michigan P. .
Houghton, Norris. 1973. "Russian Theatre in the 20th Century". The Drama Review 17.1 (T-57, March): 5–13.
. . . Directors in perspective ser. Cambridge: Cambridge UP. .
. . Magarshack, David. 1950. . . Trans. Mark Schmidt. New York: Group Theatre. . Ed. and trans. Edward Braun. Revised edition. London: Methuen. .
Poliakova, Elena I[vanovna]. 1982. . Trans. Merwin-Marie Snell. London: Kessinger Publishing's Legacy Reprints. . Online edition available. Ribot, Théodule-Armand. . . Online edition available. . Theater:Theory/Text/Performance Ser. Ann Arbor: U of Michigan P. . Rudnitsky, Konstantin. 1981. ..
London and New York: Routledge. . . Contemporary Theatre Studies ser. volume 30. Amsterdam: Harwood Academic Publishers. . Trans. Jean Benedetti. London: Methuen. . Cambridge: Cambridge UP. . Theatre Production Studies ser. London and NY: Routledge. .
Спољашње везе
Место где је рођен Систем Станиславског at the Rose Bruford College Routledge Performance Archive: Stanislavski
Категорија:Рођени 1863. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Руски редитељи Категорија:Руски глумци Категорија:Глумци из Москве