Драган Јовановић Жена (рођен 29. септембра 1903. у Београду, Краљевина Србија — настрадао 2. јуна 1936. у Београду, Краљевина Југославија) је бивши југословенски фудбалер. Надимак „Жена“ је добио зато што је помагао хазенашицама на тренинзима, где је тренирала његова сестра Емилија, која је била репрезентативка у том спорту.

Биографија Јовановић је играо на позицији десне полутке и био је један од најбољих југословенских играча и стрелаца између два рата. Током читаве каријере је играо за ФК Југославију. Одиграо је 252 утакмице и постигао је 331 погодак, чиме је постао најбољи стрелац у историји клуба. Током прве две године које је провео у клубу, није вођена евиденција о одиграним утакмицама, тако да је број утакмица које је одирао и голова које је постигао знатно већи. Са ФК Југославијом је освојио две титуле првака (1924. и 1925.) и три пута је био најбољи стрелац првенства (1923, 1924. и 1925).

За селекцију Београда је наступио 52 пута, а дрес репрезентације Југославије носио у осам наврата, на којима се четири пута уписао у стрелце. Дебитовао је 28. октобра 1923. против Чехословачке у Прагу. Та утакмица је завршена резултатом 4-4, а Јовановић је био двоструки стрелац. Последњи меч у дресу са државним грбом је одиграо против истог противника 7. октобра 1928. поново у Прагу, када је репрезентација Југославије поражена са 7-1.

Учествовао је на Олимпијским играма 1924. у Паризу, на којима је репрезентација Југославије завршила учешће након првог кола у којем је поражена од Уругваја са 7-0.

Престао је да игра фудбал са 26 година, а затим је био секретар клуба и вођа фудбалске секције. Настрадао је у 33. години у саобраћајној несрећи при повратку са прославе 25 година постојања БСК-а. Аутомобил у којем се Јовановић налазио, ударио је у дрво у Немањиној улици у Београду у ноћи 1/2. јуна 1936."Политика", 3. јун 1936"Политика", 24. септ. 1937 Од шесторице путника једино је он настрадао. мини| Момчило Ђокић Моша, Драган Јовановић Жена и Петар Јоксимовић Перица у Солуну 1929.г

Занимљивост Драган Јовановић Жена је био фудбалер са најјачим шутом у историји југословенског фудбалског простора, уз Владу Зеленику из ФК "Вележа " и Бору Костића из "ФК Црвена звезда". Постоји анегдота о његовом шуту. На једној званичној утакмици у Београду шутирао је са 40 метар. Није се видјело да је лопта ушла у гол тако да судија није ни свирао гол. Они што су били ближе голу су бучно реаговали и натјерали судију да дође до гола. Морао је свирати гол за "Југославију" јер је установљено да је мрежа на вратницама била пробушена. Лопта је пробила мрежу.

Голови за репрезентацију # Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење 1. 28. октобар 1923. Праг, Чехословачка 2 : 0 4 : 4 Пријатељска 2. 28. октобар 1923. Праг, Чехословачка 3 : 0 4 : 4 Пријатељска 3. 10. фебруар 1924. Загреб, Краљевина СХС 1 : 2 1 : 4 Пријатељска 4.28. октобар 1927. Праг, Чехословачка 2 : 4 3 : 5 Пријатељска

Трофеји СК Југославија Првенство Југославије (2): 1924, 1925.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Спортисти из Београда Категорија:Југословенски фудбалери Категорија:Српски фудбалери Категорија:Везни играчи у фудбалу Категорија:Нападачи у фудбалу Категорија:Југословенски фудбалски репрезентативци Категорија:Југословенски фудбалски тренери Категорија:Фудбалери ФК Југославије Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1924. Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1924. Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама у Србији