Мушка неплодност се односи на немогућност полно зрелог мушкарца да оплоди плодну жену. Мушка неплодност може у потпуности или делимично бити узрок 40% случајева неплодности код парова који покушавају да добију децу. „Проблем са мушкарцем је једини узрок, или доприносећи узрок, неплодности у око 40 процената неплодних парова. Погађа отприлике 7% свих мушкараца. Мушка неплодност је често последица недостатака у семену, а квалитет семена се користи као сурогат мера мушке плодности. У новије време, развијају се напредне анализе сперме које испитују интрацелуларне компоненте сперматозоида.
Старосна разматрања Покретљивост сперматозоида се повећава од пубертета до средине тридесетих година. Истраживања показују да од 36. године па надаље, покретљивост сперматозоида опада са 40% (степен А и Б) на 31% у педесетим годинама. Ефекти старења на квалитет семена сумирани су у наставку на основу студије на 1.219 испитаника: Старосна група (године) Број испитаника (n) Покретљивост (% степен А+Б) [Мин-Макс] 21-28 57 47.5 ± 25.4 [0-88] 29-35 450 48.1 ± 30.4 [0-95] 36-42 532 40.0 ± 27.1 [0-83] 43-49 165 33.1 ± 25.1 [0-84] 50-60 15 31.3 ± 23.9 [0-59] 90% семеносних каналића код мушкараца у двадесетим и тридесетим годинама садржи сперматиде, док мушкарци у четрдесетим и педесетим имају сперматиде у 50% својих семеносних каналића, а само 10% семеносних каналића мушкараца старијих од 80 година садржи сперматиде. У насумичном међународном узорку од 11.548 мушкараца за које је ДНК тестирањем очинства потврђено да су биолошки очеви, најстарији отац имао је 66 година у тренутку рођења детета; однос ДНК-потврђених и ДНК-одбачених тестова очинства око те доби у складу је са идејом о општој мушкој неплодности изнад 65-66 година.
Узроци Фактори који се односе на мушку неплодност укључују:
Имунолошка неплодност Антисперматозоидна антитела (АСА) сматрају се узроком неплодности у око 10–30% неплодних парова. Продукција АСА је усмерена против површинских антигена на сперматозоидима, што може ометати покретљивост и транспорт сперматозоида кроз женски репродуктивни тракт, инхибирати капацитацију и акрозомску реакцију, ометати фертилизацију, утицати на процес имплантације, и ометати раст и развој ембриона. Фактори ризика за стварање антисперматозоидних антитела код мушкараца укључују нарушавање крвно-тестисне баријере, трауме и операције, орхитис, варикокелу, инфекције, простатитис, рак тестиса, неуспех имуносупресије и незаштићен рецептивни анални или орални секс са мушкарцима.
Генетика
Хромозомске аномалије и генетске мутације чине скоро 10–15% свих случајева мушке неплодности.
Митохондријска ДНК Зрели људски сперматозоид готово да не садржи митохондријску ДНК. Повећана количина митохондријске ДНК у ћелијама сперматозоида показала је негативан утицај на плодност.
Клинефелтеров синдром Један од најпознатијих узрока неплодности је Клинефелтеров синдром, који погађа једног од 500–1000 новорођених мушкараца. Клинефелтеров синдром је хромозомски дефект који настаје током формирања гамета услед грешке у нераздвајању током ћелијске деобе. Резултат је да мушкарци имају мање тестисе, смањену количину тестостерона и смањену производњу сперматозоида. Мушкарци са овим синдромом носе додатни X хромозом (XXY), што значи да имају 47 хромозома у поређењу са нормалних 46 у свакој ћелији. Овај додатни хромозом директно утиче на сексуални развој пре рођења и током пубертета. Варијација Клинефелтеровог синдрома је када неке ћелије појединца имају додатни X хромозом, али друге не, што се назива мозаични Клинефелтеров синдром. Смањење тестостерона у мушком телу обично резултира укупним смањењем производње одрживих сперматозоида код ових особа, што им отежава да постану очеви без третмана за плодност.
Делеције Y хромозома Неплодност услед Y хромозома је директан узрок мушке неплодности због утицаја на производњу сперматозоида, а јавља се код отприлике једног од 2000 мушкараца. Обично погођени мушкарци немају симптоме, иако могу имати мање тестисе. Мушкарци са овим стањем могу имати азооспермију (нема производње сперматозоида), олигозооспермију (мали број сперматозоида) или могу производити абнормално обликоване сперматозоиде (тератозооспермија). Овај случај неплодности настаје током развоја гамета код мушкарца. Док нормалан, здрав мушкарац има и X и Y хромозом, погођени мушкарци имају генетске делеције на Y хромозому. Ове делеције утичу на производњу протеина који су витални за сперматогенезу. Студије су показале да је ово наследна особина; ако је мушкарац отац мушкарца који такође има делеције Y хромозома, ова особина ће бити пренета. Ове особе су стога „Y-везане”. Кћерке нису погођене и не могу бити носиоци због недостатка Y хромозома.
Остало Старосна група 12–49 (Ефекат очевих година) Анеуплоидија, ненормалан број хромозома Центриола Неоплазма, нпр. семином Идиопатски узрок Крипторхидизам Траума Хидрокела, посебно хидрокела тестиса Хипопитуитаризам код одраслих, и нелечени хипопитуитаризам код деце (што резултира недостатком хормона раста и пропорционалним патуљастим растом) Заушке Маларија Рак тестиса Дефекти у USP26 у неким случајевима Акрозомски дефекти који утичу на пенетрацију јајне ћелије Идиопатска олигоспермија – необјашњиви недостаци сперме чине 30% мушке неплодности.
Пре-тестикуларни узроци Пре-тестикуларни фактори се односе на стања која ометају адекватну подршку тестисима и укључују ситуације лоше хормоналне подршке и лошег општег здравља, укључујући:
Варикокела Варикокела је стање отечених вена тестиса.
Присутна је код 15% нормалних мушкараца и код око 40% неплодних мушкараца. Присутна је у до 35% случајева примарне неплодности и 69–81% секундарне неплодности. Хипогонадотропни хипогонадизам због различитих узрока Гојазност повећава ризик од хипогонадотропног хипогонадизма. Животињски модели указују да гојазност узрокује неотпорност на лептин у хипоталамусу, што доводи до смањене експресије Kiss1, што, заузврат, мења ослобађање гонадотропин-ослобађајући хормон (GnRH). Недијагностикована и нелечена целијакија (ЦД). Мушкарци са целијакијом могу имати реверзибилну неплодност. Ипак, ЦД се може манифестовати са неколико не-гастроинтестиналних симптома који могу захватити готово сваки органски систем, чак и у одсуству гастроинтестиналних симптома. Тако се дијагноза може пропустити, што доводи до ризика од дугорочних компликација. Код мушкараца, ЦД може смањити квалитет семена и изазвати незреле секундарне полне карактеристике, хипогонадизам и хиперпролактинемију, што узрокује импотенцију и губитак либида. Увођење безглутенске дијете и корекција недостајућих дијететских елемената може довести до повратка плодности. Вероватно је да би ефикасна евалуација неплодности најбоље укључивала процену основне целијакије, и код мушкараца и код жена. Дроге, алкохол Напорна вожња (вожња бицикла, јахање) Лекови, укључујући оне који утичу на сперматогенезу као што су хемотерапија, флуоксетин, анаболички стероиди, циметидин, спиронолактон; они који смањују нивое FSH као што је фенитоин; они који смањују покретљивост сперматозоида као што су сулфасалазин и нитрофурантоин Генетске абнормалности као што је Робертсонова транслокација
Пушење дувана
Постоје све већи докази да штетни производи пушења дувана могу оштетити тестисе и убити сперматозоиде, али њихов утицај на мушку плодност није јасан. Неке владе захтевају од произвођача да ставе упозорења на паклице. Пушење дувана повећава унос кадмијума, јер биљка дувана апсорбује метал. Кадмијум, који је хемијски сличан цинку, може заменити цинк у ДНК полимерази, која игра кључну улогу у производњи сперме. Цинк замењен кадмијумом у ДНК полимерази може бити посебно штетан за тестисе.
Оштећење ДНК Уобичајене наслеђене варијанте у генима који кодирају ензиме који се користе у поправци неусклађености ДНК повезане су са повећаним ризиком од оштећења ДНК сперматозоида и мушке неплодности. Како мушкарци старе, долази до константног пада квалитета семена, а чини се да је тај пад последица оштећења ДНК. Оштећење се манифестује фрагментацијом ДНК и повећаном осетљивошћу на денатурацију при излагању топлоти или киселини, што су карактеристике апоптозе соматских ћелија. Ови налази сугеришу да је оштећење ДНК важан фактор у мушкој неплодности.
Епигенетски
Све већи број недавних доказа документује абнормалну метилацију ДНК сперматозоида у вези са абнормалним параметрима семена и мушком неплодношћу. Донедавно, научници су мислили да епигенетски маркери утичу само на појединца и да се не преносе даље јер не мењају ДНК. Нове студије сугеришу да се фактори околине који су променили епигенетске маркере појединца могу видети код њихових унука, а једна таква студија то демонстрира кроз пацове и ометаче плодности. Друга студија је узгајала пацове изложене ендокрином дисруптуру, посматрајући ефекте до генерације F5, укључујући смањену покретљивост сперматозоида и смањен број сперматозоида. Ове студије сугеришу да се фактори околине који утичу на плодност могу осетити генерацијама чак и без промене ДНК.
Пост-тестикуларни узроци Пост-тестикуларни фактори смањују мушку плодност због стања која утичу на мушки генитални систем након производње сперме у тестисима и укључују дефекте гениталног тракта као и проблеме са ејакулацијом: Опструкција семеновода Недостатак семеновода, често повезано са генетским маркерима за цистичну фиброзу Инфекција, нпр. простатитис, инфекција мушких акцесорних жлезда Ретроградна ејакулација Опструкција ејакулаторног канала Хипоспадија Импотенција
Дијагностичке евалуације Дијагноза неплодности почиње са медицинском историјом и физичким прегледом од стране лекара, помоћника лекара, или медицинске сестре практичара. Обично су потребне две одвојене анализе семена. Лекар може наручити крвне тестове како би се потражили хормонски дисбаланси, медицинска стања или генетски проблеми.
Медицинска историја Историја болести треба да укључује претходне повреде тестиса или пениса (торзија тестиса, крипторхидизам, траума), инфекције (заушни орхитис, епидидимитис), факторе околине, прекомерну топлоту, зрачење, лекове и употребу дрога (анаболички стероиди, селективни инхибитори поновног преузимања серотонина, алкохол, пушење). Важне су и сексуалне навике, учесталост и време односа, употреба лубриканата и претходна искуства са плодношћу сваког партнера. Губитак либида и главобоље или поремећаји вида могу указивати на тумор хипофизе.
Прошла медицинска или хируршка историја може открити болест штитне жлезде или јетре (абнормалности сперматогенезе), дијабетесна неуропатија (ретроградна ејакулација), радикалну карличну или ретроперитонеалну хирургију (одсуство семенске емисије услед повреде симпатичког нерва), или операција киле (оштећење семеновода или крвних судова тестиса).
Породична историја може открити генетске проблеме.
Физички преглед Обично се пацијент потпуно свуче и обуче огртач. Лекар, помоћник лекара или медицинска сестра практичар ће обавити темељан преглед пениса, мошница, тестиса, семеновода, семенских врпци, ејакулаторних канала, уретре, мокраћне бешике, ануса и ректума. Орхидометар може измерити запремину тестиса, што је уско повезано и са параметрима сперме и хормона. Физички преглед мошница може открити варикокелу, али утицај откривања и хируршког исправљања варикокеле на параметре сперме или укупну мушку плодност је споран.
Узорак сперме
Добијање узорка семена Добијање узорка семена је први корак у спермиограму. Оптимална сексуална апстиненција за добијање узорка семена је 2–7 дана. Први начин за добијање узорка семена је мастурбацијом, а најбоље место за то је у истој клиници, јер се на тај начин могу избећи промене температуре током транспорта, које могу бити смртоносне за неке сперматозоиде. Један узорак семена није одлучујући за дијагнозу болести, па се морају анализирати два различита узорка са интервалом између њих од седам дана до три месеца, јер је производња сперме цикличан процес. Разумно је питати о могућем губитку узорка, јер то може замаскирати стварне резултате спермиограма.