Пигоза је приватна задужбина, фондација, галерија, библиотека, музеј и атеље у Великом Градишту. Њу је уметник Душко Зеја Јовановић основао у оквиру своје куће, заједно сасвојом супругом Љубинком. За посетиоце је на располагању легат од преко 6000 радова и фотографија уметничких ритуала (перформанса) које је Зеја извео, највише у Србији и Немачкој.
О ПИГОЗИ Душко Зеја Јовановић, по статусу слободни уметник, песник, сликар и визионар, је здање ПИГОЗА у Великом Градишту претворио у храм уметности који сачињавају: галерија слика, атеље, библиотека и музеј.
Име ПИГОЗА је изведено од три топонима који заједно чине фиктивни троугао изнад Дунава: ПИ од Пинкум (римски назив за Велико Градиште), ГО од Горица (брдо надомак села Затоње одакле је мајка Душка Зеје Јовановића) и ЗА од управо споменутог села. Kао задужбина и све ово што данас јесте, Пигоза је регистрована 2013. године, иако је још од 1989. функционисала као приватна галерија и атеље, када је Зеја повремено долазио из Немачке. Он је у Немачкој неколико деценија радио и стварао, имао своју галерију и велики број самосталних изложби.
Прва просторија на коју посетиоци наилазе је летњи атеље у којем се налазе дела на којима Зеја тренутно ради. Поред атељеа су степенице које воде у подрум и степенице које воде у главни део здања. Подрум представља мали археолошки музеј. У њему се, између осталог, чувају кости мамута, керамика из Винче, рог дивљег бивола, поклопац мртвачког сандука из римског доба и римска ратна секира. мини|„Пинкумска рука” - олтар из 1990. године Када се уђе у главни део здања, с леве и десне стране налазе се две галерије у којима су изложене Зејине слике, скулптуре и предмети које је користио при бројним перформансима. У централном делу веће галерије је олтар који је направио и употребио 1990. у првом уметничком ритуалу изведеном у Великом Градишту. Дуж свих ходника и пролаза су полице са архивским материјалом са Зејиних досадашњих изложби и перформанса, као и фотографије његових муза.
На следећем спрату се налази приватна библиотека са великим бројем наслова, од којих су многи веома ретка издања, а неке и уникати, попут збирке руком писаних песама Милована Јовановића, градиштанског песника, коју је Зеја сам уредио. Након библиотеке, пролаз води у импровизовану антикварницу, испуњену предметима сакупљаним деценијама на различитим местима. Из антикварнице степенице воде ка последњем спрату куће, на коме се налази зимски атеље и архива.
Галерија
Референце
Категорија:Култура у Великом Градишту Категорија:Музеји у Србији