Антонијина линија () је холандски феминистички филм из 1995. године, који је написала и режирала Марлин Горис. Филм, описан као „феминистичка бајка”, прича причу о независној Антонији (Вилеке ван Амелрој) која, након повратка у анонимно холандско село у којем је рођена, успоставља и негује блиску матријархалну заједницу. Филм покрива широк спектар тема, од смрти и религије до секса, интимности, лезбијства, пријатељства и љубави.

„Антонијина линија” је снимљена након изазова у проналажењу локација и финансирања током 1980-их и 1990-их. Доживео је критички успех и неколико награда, укључујући Оскар за најбољи међународни филм на 68. додели Оскара.

Радња Након Другог светског рата, удовица Антонија и њена ћерка Данијела стижу у Антонијин родни град, где њена мајка умире. Поново се среће са својим старим пријатељем Кривим Прстом, депресивним интелектуалцем који одбија да напусти своју кућу. Такође почиње да привлачи следбенике, укључујући Диди, ментално заосталу девојчицу, након што је силована од стране свог брата Питеа, и Лудих Усни, једноставног човека који се заљубљује у Диди. Изгнаник Пите бежи из села. Антонија одбија понуду за брак од фармера Баса, али развија трајну романсу са њим.

Данијела, која има живу машту, постаје уметница и изражава жељу да одгаја дете, док одбацује идеју о удаји. Антонија и Данијела посећују град да пронађу мушкарца који ће оплодити Данијелу, што доводи до рођења Терезе, чудо од детета. Данијела се заљубљује у Терезину туторку, Лару, и оне остају заједно у лезбијској вези. Тереза развија разумевање и сродство са Кривим Прстом изван онога што би Данијела могла да постигне.

Годинама касније, Пите се враћа у град да преузме своје наследство и силује Терезу. Антонија га проклиње, након чега га мушкарци из села пребијају и његов брат га удави. Тереза не може да пронађе свог интелектуалног партнера, али на крају улази у везу са пријатељем из детињства, што доводи до њене трудноће. Она одлучује да задржи бебу и рађа Сару, нараторку филма, која је фасцинирана смрћу. Сара посматра како многи њени старији умиру, укључујући Кривог Прста који изврши самоубиство, и Луде Усне који страда у несрећи са трактором на фарми. Антонија касније умире од старости, окружена породицом и пријатељима.

Улоге

Продукција right|thumb|150px|Редитељка Марлин Горис написала је сценарио и освојила Оскар за најбољи међународни филм.|alt=Црно-бела слика Марлин Горис 1982. године. Редитељка и сценаристкиња Марлин Горис замислила је причу као различиту од њеног претходног рада, као што је „Питање тишине” (1982), коју је назвала „оптужницама против друштва”. „Антонију” је назвала „прославом живота”, укључујући елементе бајке и окрутне детаље. Горис је завршила сценарио 1988. године. Међутим, снимање филма захтевало је три покушаја, са изазовима који су произашли из окупљања велике глумачке екипе и проналажења села које би се могло приказати као реалистично за период од 50 година. На крају је снимљен у Белгији.

Још један велики изазов био је проналажење инвеститора. Финансирање је на крају дошло из Холандије, Белгије и УК. Уз помоћ продуцента Ханса де Верса, Горис је пронашла инвеститоре и такође сарађивала са британском продуценткињом Џуди Канихан из организације Red Hot. Буџет је био 1,5 милиона £. Снимање је завршено у новембру 1994.

Пријем Зарада У Холандији, филм је зарадио 272.294 долара. У Сједињеним Америчким Државама, „Антонијина линија” је отворена у 99 биоскопа и зарадила 1,8 милиона долара у првих 10 дана. Након 164 дана, прешла је границу од 4 милиона долара. Према Box Office Mojo, филм је завршио свој циклус зарадивши 4.228.275 долара у Северној Америци и 21.046 долара у Јужној Кореји, за укупан светски приход од 4.249.321 долара. У Европској унији, продато је 1.660.901 улазница.

Критички пријем right|thumb|150px|Глумица Вилеке ван Амелрој добила је позитивне критике и Златни теле за најбољу глумицу за свој наступ. Према холандском редитељу Мајку ван Диму, филм је добио више позитивних критика у Сједињеним Америчким Државама него у родној Холандији, рекавши: „Мислили смо да је то добар филм, али нико није мислио да је толико добар”. Холандски писац Ханс Крун сугерисао је да је амерички пријем био из потребе за ескапизмом. На Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 67%, на основу 51 рецензије, и просечну оцену 6,9/10. Критички консензус веб-сајта гласи: „Магични и морбидни, живописни пејзажи „Антоније” и стручни наступи подижу донекле осредњу параболу”.

Роџер Еберт је филму дао четири звездице, рекавши да филм показује „свакодневну стварност руралног живота, весели феминизам, пуно опуштеног секса и галерију незаборавних ликова”. Емануел Леви, пишући за The Advocate, написао је: „Лако је видети зашто” филм осваја награде на фестивалима, назвавши га „очаравајућом бајком која одржава константно топао, безбрижан осећај”, а Вилеке ван Амелрој дивном. Џенет Маслин из The New York Times назвала га је „делом магичног феминизма”. Алан А. Стон из Boston Review назвао га је „задивљујуће лепим филмом” који представља „примирје у родном рату”. Кевин Томас из Los Angeles Times рекао је да је „Антонијина линија” „лепа, нежна, срдачна и поетска”, а Ван Амелрој топла. Насупрот томе, Едвард Гатман из San Francisco Chronicle назвао је филм „чудном мешавином сентименталности и антимушке наметљивости”, а лик Антоније „киселом краставицом”. Џонатан Розенбаум из Chicago Reader назвао га је „бесхуморним” „феминистичким бесом”.

У свом „Водичу за филмове и видео записе из 2002. године”, Леонард Малтин назвао га је „посластицом од почетка до краја”.

Професорка женских студија Линда Лопез Мекалистер је прокоментарисала да „Мислим да је Горисино достигнуће у овом филму то што је створила осећај места и ликова пуних живота, пуних чуда и идиосинкразија и ситних грехова, пуних љубави, беса и жеље”. Анеке Смелик је анализирала филм, пишући: „Он је едипалан у смислу да је о породици, али уместо да приказује троугао отац, мајка и дете, филм успоставља линију мајки и ћерки.” Она даље пише: „Женска жеља је представљена у свим својим различитим манифестацијама: Антонијина жеља за независношћу, Данијелина потрага за уметничком креативношћу, Терезина потрага за знањем и Сарина радозналост о животу уопште”.

Награде „Антонијина линија” је освојила Оскар за најбољи међународни филм 1996., награду публике Међународног филмског фестивала у Торонту и две награде Златни теле на Холандски филмски фестивал. Горис је такође освојила награду за најбољег редитеља на Међународном филмском фестивалу у Хемптонсу и најбољи сценарио на Међународном филмском фестивалу у Чикагу.

Награда Датум церемоније Категорија Прималац(и) Резултат Оскар 25. март 1996. Најбољи филм на страном језику Марлин Горис БАФТА награде 29. април 1997. Филм који није на енглеском језику Ханс де Верс и Марлин Горис Међународни филмски фестивал у Чикагу 12–29. октобар 1995. Најбољи сценарио Марлин Горис Награда публике GLAAD Media Award март 1997. Истакнути филм – ограничено издање Међународни филмски фестивал у Хемптонсу октобар 1995. Најбољи редитељ Joseph Plateau Awards 1995. Најбоља глумица Елс Дотрманс Холандски филмски фестивал 20–29. септембар 1995. Најбољи редитељ Марлин Горис Најбоља глумица Вилеке ван Амелрој Међународни филмски фестивал у Торонту 7–16. септембар 1995. Награда публике Марлин Горис

Референце

Додатна литература

(via Issuu)

Спољашње везе

Антонија на Lumiere

Категорија:Филмови 1995. Категорија:Филмови на холандском језику Категорија:Холандски филмови Категорија:Филмске комедије Категорија:Филмске драме Категорија:Филмови са ЛГБТ+ тематиком Категорија:БАФТА победници (филмови)