„Фрагменти олимпијског трача”''' () је песма коју је Никола Тесла написао касних 1920-их за свог пријатеља, немачког песника и мистика Џорџа Силвестера Вирека. У песми се исмева тадашњи научни естаблишмент.Док слушах на свом космичком телефонуУхватих речи што их Олимп донесе.Новајлију су унаоколо водили;Толико сам могао да наслутим, уз помоћ звука.„Ту је Архимед са својом полугомИ даље заузет проблемима, као и увек.Каже: материја и сила су променљивеа погрешни су закони које сматрасте непроменљивим.”„Доле, на Земљи, раде пуном паромИ вести стижу брзо и у великом броју.Последња говори о космичком топу.Бити гађан није никаква забава.Опрезни смо јер је много тога у игри,Ти бедници су напаст — нема грешке.”„Баш штета, Сер Исаче, што вам помрачише славуИ вашу велику науку наглавачке окренуше.Сада дугокоси чудак, по имену Ајнштајн,Сву кривицу на ваше узвишено учење сваљује.Каже: материја и сила су променљивеа погрешни су закони које сматрасте непроменљивим.”„Превише сам неук, сине мој,Да бих схватио тако фино исткане планове.Моји следбеници су јачег умаИ ја сам задовољан да останем по страни,Можда нисам успео, али дао сам све од себе,Ови нови мајстори нек ураде остало.Ходи, Келвине, попио сам своју шољу.Када долази твој пријатељ Тесла?”„Ох, рече Келвин, он увек касни,Бескорисно би било протестовати.”Тада тишина — шуштање меких папуча —Ја куцам — и граја улице.Никола Тесла, Новајлија''
Референце
Категорија:Никола Тесла Категорија:Песме