Син беле кобиле () је мађарска народна прича коју је објавио Ласло Арањ у Оригиналне народне приче (Eredeti Népmesék) 1862. године.és Heckenastnál. . Главни лик ове народне приче је младић по имену Фехерлофија. Његови име значи Син белог коња и мађарски је народни јунак“..

Прича је класификована у индексу Аарне-Томпсон-Утер као тип приче ATU 301, „Три отете принцезе“. Међутим, Мађарски национални каталог народних прича (MNK) класификује причу као AaTh 301B.Dömötör Ákos (szerk.). . Budapest, MTA Néprajzi Kutató Csoport, 1988. A magyar tündérmesék katalógusa (AaTh 300-749). ('') Сажетак Била је, није била, бела кобила која доји своје људско дете четрнаест година, док не постане довољно јако да ишчупа дрво. Кобила угине, а дечак одлази да види свет. Он се рве са још три подједнако јаке особе: „Дрвосечом (Fanyüvő), Дробилицом камена (Kőmorzsoló)и Гвожђарем (Vasgyúró)”. Њих четворица склапају пријатељство и селе се у колибу у шуми. Договарају се: „један од њих треба да остане у колиби и кува храну док други лове”.

Једног дана појавио се патуљак по имену Седмооки Капањански патуљак (Hétszűnyű Kapanyányimonyók). Он упада у колибу и претуче Фехерлофијине пратиоце да би украо храну (котао каше). Фехерлофија упознаје патуљка и заробљава му браду у деблу дрвета. Јунак води своје пријатеље до патуљкове локације, али изгледа да је овај у међувремену негде побегао. Фехерлофија и остали јунаци га прате и проналазе рупу која води дубоко под земљу.

Након што се његови пратиоци превише уплашили да би сишли у рупу, Фехерлофија се сам спушта низ конопац са корпом у подземље. Тамо проналази патуљка, који му показује три замка у овом огромном подземљу: „један од бакра, други од сребра и трећи од злата”. Унутар сваког замка налази се дивна принцеза, заробљеница змијског или змајског непријатеља. Фехерлофија спасава принцезу из бакарног замка убијајући њеног троглавог змаја који га је отео и одлази да спасе њене сестре, принцезу у сребрном замку и девојку из златног замка.Фехерлофија убија седмоглавог змаја у сребрном дворцу и дванаестоглавог змаја из златног дворца. Затим се сво четворо враћају до корпу како би се он и принцезе вратиле у горњи свет. Фехерлофија пушта принцезе да иду прве, јер корпа није била довољно велика да би сво четворо ишло одједном. Неко време касније, корпа се не враћа да поврати и Фехерлофију, па он лута по подземљу и види гнездо грифонових пилића. Он користи жбун да створи заштиту од кише, а птица грифон стиже да му се захвали. Јунак ове народне бајке каже да би му добро дошла помоћ да се врати у горњи свет. Грифон је срећан да то учини, али да га треба нахранити успут.

Пред крај успона, Фехерлофија открива да су залихе хране нестале, па из очаја сече себи руку и ногу да би нахранио птицу. Када слете, грифон је запањен људском жртвом, па му даје бочицу магичне течности да би му обновио снагу. Опорављени Фехерлофија затим тражи своје издајничке пратиоце да би им одао лекцију. Тројац је шокиран када види свог палог пратиоца како се враћа из подземља и умиру од страха. Фехерлофија одводи принцезе њиховом оцу и жени се са најмлађом.

Варијанте Европа thumb|right|Пастир Пол посматра како принцезе конопцима везују за горњи свет. Илустрација Хенрија Џастиса Форда за Кримизну књигу вила (1903). У причи сакупљеној на вендском ромском дијалекту, младић је син „белог коња“, али нарација каже да дечаков отац подиже џиновско дрво прстом. Без обзира на то, дечака мајка доји 21 годину и коначно док он не постане довољно јак да ишчупа дрво из корена. Путује светом и упознаје још четири пратиоца: Рушача литица, Брдског ваљача, Боровог увијача (Бор — дрво) и Гвозденог месиоца. Када се спусти у подземни свет, спасава четири принцезе у бакарним, сребрним, златним и дијамантским дворцима. Троје његових пратилаца жени се за три принцезе, а прича се завршава тако што јунак открива Гвоздену издају и жени се дијамантском принцезом.

Ромско-буковинска варијанта, под називом Кобилин син, показује многе идентичне елементе са мађарском причом: јунаково натприродно рођење (од кобиле); кобила која доји дечака; тест ишчупавања дрвета из корена; три пратиоца (Дрвоцепац, Камењецепац и Савијач дрвета); ситни човек који краде храну; спуштање у подземни свет; спасавање орловог гнезда и бекство на орловим леђима. Међутим, у Подземљу, Кобилин син ставља побеглог патуљка у корпу и помаже старијем пару против зле виле која им је украла очи.. Њен колекционар и издавач, научник Франсис Хиндс Грум, приметио је да је прича „очигледно мањкава“, да јој недостају уобичајени елементи, упркос паралелама са неколико других прича..

Мађарска У другој мађарској причи, коју је сакупио Јанош Ердељи под насловом Јухас Палко (Juhász Palkó)Erdélyi János. . A Kisfaludy-Társaság megbizásábul szerkeszti és kiadja, 3 köt. Pest: Beimel József, . или Пастир Павле, пастир проналази двогодишњег дечака на ливади и даје му име Павле. Даје дечака овци да сиса, а дечак развија велику снагу да након четрнаест година ишчупа дрво из корена. Павле одлази на путовање светом и упознаје три подједнако јака пратиоца: Дрвосечу, Дробилицу камена и Месиоца гвожђа. Они склапају пријатељство и договарају се: један ће остати код куће док ће други ићи у лов. Павлова три пратиоца остају код куће и напада их патуљак који им краде храну. Павле побеђује патуљка и везује своју огромну браду за џиновско дрво. Павле грди своје пратиоце и жели да им покаже пораженог непријатеља, али он је нестао. Убрзо га прате до отвора који води под земљу. Павле силази, улази у три замка, убија три многоглава змаја, ослобађа три принцезе и чаробним штапићем претвара замкове у златне јабуке. Последњи змај кога убија био је патуљак на површини, у другом облику. Павла издају његови пратиоци, он штити гнездо грифона својим плаштом, а њихов отац га после тродневног путовања изводи на површину. Након што се мало одмори, јунак креће за својим издајничким пратиоцима, убија их и жени се најмлађом принцезом.. Henry Jones and Lajos Kropf. London: Published for the Folk-lore Society. .

Русија У руској причи коју је сакупио руски фолклориста Иван Александрович Худјаков под називом Иванъ - Кобьлиньъ сынъ [Tales of Great Russia]. Vol. 2. Saint Petersburg: . и преведена је као „Иван Кобилин син” је из Рјазањског округа. Прича каже да стари сељачки пар купује малу кобилу од дванаесторице браће. Касније, старац купује лепо ждребе од једног господина и заборавља на малу кобилу. Осећајући се утучено, кобила одлеће у отворене степе и рађа дечака по имену Иван, који расте из сата у сат. Дечак спрема храну и воду за своју мајку кобилу и креће на путовање да спасе цареву ћерку, коју је отела зла дванаестоглава змија. На путу среће два сапутника, Гору Богатира и Храста Богатира, и заједно крећу ка улазу у змијино подземно скровиште (овој верзији недостаје епизода са малим човеком и колибом). Иван Кобилин син силази низ бунар, убија змију и спасава цареву ћерку. Његови сапутници га издају и напуштају под земљом. Убрзо (и изненада), појављује се дванаест голубова и нуди да Ивана одведу назад на површину (делујући као орао из осталих варијанти). Након што стигне, види да му је мајка угинула и да гаврани кљуцају њено тело. Он хвата гавране, и заједно са њима, као помоћ, разоткрива своје издајничке пратиоце.

Народ Маријаца Мађарски фолористи су пронашли сличну причу о јунаку рођеном од коња међу народом Мари. У мађарском преводу приче, под називом „Вилтак, син беле кобиле“ (Vültak, a fehér kanca fia), јунак приче Вилтак је рођен од беле кобиле. Он се удружује са два пратиоца, Телчаком („Сином Месеца“) и Кечамешем („Сином Сунца“), и сваки од њих се жени девојком. Три пара живе заједно, све док једног дана чудна личност не покуша да уђе у њихову кућу, али Вилтак га удаљује. Неко време касније, чудни човек претуче три јунака, отме њихове жене и одведе их у своје подземно склониште. Вилтакова мајка, бела кобила, лечи тројицу по цену сопственог живота. Вилтак се спушта у подземље помоћу конопца, спасава девојке и побеђује зликовца (чија је душа била скривена ван његовог тела).

Чешка Република мини|200п|Илустрација за бајку Артуша Шајнера Слична прича, Неохражени Микеш (Neohrožený Mikeš), записана је у данашњој Чешкој Републици од стране Божене Немцове. Иако неки елементи недостају, прати исту општу радњу, Микеша, главног јунака, сина ковача, мајка је дојила 18 година и као такав је развио огромну снагу. Након што је себи исковао палицу од 7 квинтала гвожђа, креће на пут, успут му се придружују два пратиоца, Куба и Бобеш. Сазнају за три отете принцезе и одлучују да их спасу. Боравећи у пећини, свакој од њих се појављује патуљак и покушава да их убије, међутим, Микеш га побеђује и узима му браду. Претвара се у старицу, која им говори да је принцезе отео змај и држао у подземљу, и води их до улаза. Микеш улази помоћу конопца, проналази две принцезе и користећи магичну свећу побеђује створења која их чувају. Принцезе су спасене, али пратиоци издају Микеша покушавајући да га убију отпуштајући уже. Упозорен на то он се спасава причвршћујући свој топуз. Затим побеђује змаја и спасава трећу принцезу, за коју се испоставило да је старица. Заједно се враћају у принцезин замак, где спречавају брак друге две сестре и издајничких пратиља, који беже и никада их више не виде.Němcová, Božena. . Čertův švagr; Neohrožený Mikeš ; O Nesytovi ; Silný Ctibor. Prague: Jan Laichter, .

Анализа Класификација Према речима етнографа Агнеш Ковач, прича припада типу AaTh 301B, „Снажни човек и његови пратиоци“. Такође је навела да је Фехерлофија „једна од најпопуларнијих мађарских прича“,A similar assessment is shared by professor Éva Vígh: "Az egyik legnépszerűbb magyar népmesénk a Fehérlófia. Ez a népmesetípus Európa-szerte megtalálható, de a magyar népmesevilágban különösen népszerű". Vígh Éva. ó. [2018?] са више од 50 варијанти.Kovács Ágnes. "Fehérlófia". In: émiai Kiadó, . Рецензија Габријеле Киш из 1968. године навела је 64 варијанте у мађарским изворима. 17 : . Теренско истраживање које је 1999. године спровео истраживач Золтан Вашвари међу становништвом Палоца пронашло је 4 варијанте овог типа приче.Vasvari Zoltán. "Népmese a Palócföldön". In: 1999/2,

Наука такође види значајну старину у причи.Tancz Tünde. "Evolúciós pszichológiai közelítések a népmeséhez". In: 9/1, évf. 39. .Gulyás Judit. "„nyelve, hogy úgy szóljunk, népmeseileg legmagyarabb”. Az Arany család és Arany László mesegyűjteményének szinoptikus kiadásáról" ["Its Language is, so to speak, the most Hungarian in the World of Folklore”. On the Synoptic Edition of the Tale Collection of the Arany Family and László Arany]. In: /1: Genetikus kritika. LXVII évfolyam. На пример, Габријела Киш је навела да прича „Син белог коња“ припада „архаичном материјалу мађарских народних прича“.: 365.

Што се тиче путовања на леђима џиновске птице (орла или грифона), фолклористичка наука препознаје његове сличности са причом о Етани који помаже орлу, типом приче који је касније класификован као Aarne–Thompson–Uther ATU 537, „Орао као помоћник: јунак ношен на крилима орла који помаже“.Annus, Amar & Sarv, Mari. . Münster: Ugarit-Verlag - Buch- und Medienhandel GmbH. .

Порекло јунака У другој причи истог народног типа, AaTh 301B („Снажни човек и његови пратиоци“), под називом Жан де л'Оурс, јунак се рађа од људске жене и медведа. Жена се понекад изгуби у шуми, а животиња је проналази, или је животиња однесе у своје склониште. У другој варијацији, јунаку је отац лав и зове се Löwensohn („Лавов син“).

Професор Михаел Мераклис је навео да епизода у којој лав или медвед краду људску жену и јунак рођен из овог „животног уређења“ морају сачувати „оригинални облик приче“, јер се враћа на древну и примитивну идеју да људи и животиње могу слободно да комуницирају у митској заједничкој прошлости.. Eingeleitet, übers, und bearb. von Walter Puchner. (Raabser Märchen-Reihe, Bd. 9. Wien: Österr. Museum für Volkskunde, .