мини|Младе жене у Португалији са исправљеном косом и густом шминком 2007. године. Мода 2000-их година често се описује као глобална мешавина стилова, у којој су се спајали винтиџ мода, глобални и етнички утицаји (нпр. бохо стил), као и модни изрази бројних поткултура заснованих на музичким правцима. Мода хип-хопа у том периоду била је најпопуларнија међу младима оба пола, док је ка крају деценије доминирао ретро стил инспирисан инди естетиком.
Особе старости 25 година и више усвојиле су лежерно елегантан стил облачења, који је био изузетно распрострањен током целе деценије. Глобализација је такође утицала на модне трендове, доводећи до укључивања елемената блискоисточне и азијске одеће у главне токове европске, америчке и аустралазијске моде. Поред тога, у моди су били присутни и еколошки прихватљиви и етички трендови, као што је употреба рециклираних материјала.
Почетком 2000-их, бројни модни стилови из средине и позних 1990-их остали су популарни широм света, уз истовремено увођење нових трендова. У каснијим годинама деценије дошло је до великог повратка дизајна одеће из 1960-их, 1970-их и 1980-их година.
Општи трендови
Пораст брзе моде Почетком и средином 2000-их година дошло је до пораста потрошње брзе моде, приступачне, конфекцијске одеће намењене широј јавности, засноване на најновијим дизајнерским трендовима високе моде. Захваљујући ниској цени и привлачности која је проистицала из трендова директно инспирисаних пистом, брза мода постала је један од кључних покретача раста модне индустрије. Како је приступачна одећа добијала све већи значај у новом миленијуму, брендови су почели да развијају стратегије како би испратили нове потрошачке навике и прилагодили се промењеном начину куповине.
Године 1999. робне куће у Сједињеним Америчким Државама, као што су Macy’s, J.C. Penney и Kohl’s, оствариле су укупну продају од око 230 милијарди долара. У наредним годинама тај број је почео да опада. До почетка 2000-их, пораст интернет трговине и појава брзе моде у продавницама довели су до смањења продаје традиционалних робних кућа, јер су трговци почели да нуде нове моделе брже него икада раније. Међу водећим малопродајним гигантима новог миленијума издвојили су се H&M, Forever 21 и Zara. Компанија Target постигла је велики успех захваљујући сарадњи са бројним модним дизајнерима који су креирали приступачне колекције инспирисане високом модом, чиме су дизајнерски комади постали доступни просечном потрошачу.
Овај тренд брзе моде омогућио је купцима да поседују дизајнерске моделе по нижим ценама, али је истовремено довео до масовне производње и јавне нормализације копија познатих креација. Дизајнери су приметили да се њихови модели копирају, па су многи од њих почели да се прилагођавају новим околностима. Године 2004. компанија H&M, један од најпознатијих брендова брзе моде, остварила је сарадњу са модним дизајнером Карлом Лагерфелдом, представивши јединствену колекцију која је постигла изузетан успех. Купци су појурили у продавнице како би се домогли једног од тридесет модела из Лагерфелдове колекције, чиме је ова сарадња постала један од првих великих примера споја високе и брзе моде.
Продавнице као што су Wet Seal и American Apparel често се наводе као „америчке претече царства брзе моде”.
Етика Етика брзе моде била је предмет бројних расправа и критика пословних пракси. Производња моде таквом брзином често подразумева несигурне услове рада и ниске надокнаде за запослене, као и велики ниво отпада. Процењује се да Американци годишње баце око 14 милиона тона одеће, делом и због утицаја брзе моде.
Малопродајни ланци као што су Forever 21 и H&M били су изложени оштрим критикама не само због расипничких пракси које су се развиле почетком 2000-их година, већ и због ослањања на јефтину радну снагу. Привлачност брзе моде заснива се на копирању скупљих дизајнерских брендова; међутим, када одређени тренд изађе из моде, производи се брзо одбацују, што доводи до повећања отпада и настављања циклуса у којем радници живе од недовољних зарада.
Ташна са логом У исто време када је брза мода постала способна да производи велике количине имитација луксузних производа, на Западу је дошло до постепеног повећања неједнакости у приходима. Како би створили утисак припадности вишем друштвеном слоју, људи су све чешће тражили оригиналне или копиране брендиране производе високе моде.
У оквиру високе моде (haute couture), дизајнери су све више налазили инспирацију у популарној култури и уличном стилу. Такви дизајни су постизали успех у свету високе моде јер су поједини припадници најбогатијих слојева желели да оставе утисак мање имућних, како би истакли „улични кредибилитет” или идеале једнакости. Поред тога, дизајнерски улични стил омогућио је малом броју појединаца који су се успињали на друштвеној лествици (на пример у индустрији забаве) да покажу да цене своје порекло.
Сукоб између растућих неједнакости и брзе моде довео је до стапања уличног стила и високе моде. Дизајнерски логотипи почели су да се појављују у крупним форматима на различитим врстама одеће, посебно на предметима који се ређе мењају, као што су ташне или наочаре за сунце. Ташна са логом постала је симбол визуелног јединства, носиле су је славне личности, манекенке и припадници средње класе који су, услед све већих разлика у примањима, зарађивали знатно мање од редовних купаца високе моде.
Захваљујући дисконтним продавницама и великој понуди имитација брзе моде, ташна са логом постала је доступна свима. За већину купаца, брендирана ташна представљала је вид бекства од стварности, симбол уједињења који је омогућавао људима да бар накратко забораве на свој стварни приход и прикажу се као финансијски стабилнији него што заиста јесу.
Винтиџ одећа Како је деценија одмицала, у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама постало је све популарније комбиновати дизајнерску и конфекцијску (брзу) моду. Као одговор на тај тренд, винтиџ и половна одећа почеле су да добијају све већи значај, а њихова популарност је нарочито порасла након економске рецесије 2008/2009. године.
Мода за жене
Почетак 2000-их (2000–2003)
Y2K мода мини|298x298п|Алија носи мараму и минђуше 2000. године. Америчка, британска и западноевропска мода почетком 2000-их година била је снажно под утицајем развоја технологије. У том периоду се развио монохроматски, футуристички приступ моди, који је подразумевао употребу металик материјала, сјајних црних тонова, сиве боје, као и наглашену употребу каишева и копчи. Y2K мода (од енгл. Year 2000) настојала је да одрази глатку, технолошки инспирисану естетику свог времена. Када је 2001. године представљен оригинални iPod, бели каблови слушалица, заједно са самим уређајем, постали су модни детаљ и симбол технолошке модерности међу раним корисницима.
Мода је, с друге стране, утицала и на развој технологије. Председник компаније Google Ерик Шмит навео је 2015. године да је огромно интересовање за хаљину коју је Џенифер Лопез носила на додели Греми награда 2000. године било директан подстицај за стварање функције Google претраге слика. Те године, Google Search је нудио само резултате у облику текста, али су програмери убрзо увели претрагу слика како би одговорили на „најпопуларнији упит до тада”, хаљину Џенифер Лопез у зеленој боји.
Међу карактеристичним комадима одеће у оквиру Y2K стила били су мрежасте мајице, сунчане наочаре са обавијајућим оквиром, правоугаоне жичане наочаре, наборене сукње, мајице везане око врата (често у металик нијансама попут сребрне или златне које су асоцирале на диско естетику), сатенске или кожне сукње, мајице са логом музичких група украшене цирконима, сјајне ципеле, топови без бретела, панталоне са шљокицама (популаризовао их је Питер Мориси), као и везене или украшене мајице инспирисане дизајном Easton Pearson. Међу познатијим моделима издваја се и црна коктел хаљина са бисерним отиском дизајнерке Карен Вокер, која је постигла светски успех.
У 2000. години неки од уобичајених примера лежерне женске и девојачке моде били су велике сунчане наочаре, мини торбице за раме, авијаторске наочаре, крупне обруче минђуше, различити модели фармерки (попут оних са средње високим струком, boot-cut кроја, тканим уметцима са стране, проширеним ногавицама са уметнутом чипком или у tie-dye стилу), папуче на платформу, шортц, тексас јакне, дебели џемпери, пашмина шалови, обућа марке Skechers, као и кратки топови и топови без бретела (tube tops).
Лежерно елегантан стил У Африци, Европи, Северној Америци, Источној Азији, Јужној Америци и Океанији, почетком 2000-их настављени су бројни модни трендови из средине и позних 1990-их година, под утицајем популарних тинејџерских поп звезда као што су Бритни Спирс и Кристина Агилера. Током тог периода био је присутан војнички стил, али су се истовремено појављивали и нови, благо дистопијски, постмодерни трендови. Од 2001. године жене су носиле блузе дугих рукава са широким крајевима, топове са набраним оковратником, кратке топове, одевне комаде марке Burberry, худи, фармерке са звонастим ногавицама, панталоне спуштеног струка, беле фармерке, whale tail стил (видљив горњи део танги), карго панталоне, нарочито оне од свиле, сатена и плиша, затим донеће тренерке инспирисане хип-хопом, daisy dukes шорцеве, танге и једнобојне светле хулахопке.
Догађаји као што су напад 11. септембра 2001. године и хипотекарна криза 2008. утицали су на моду, уводећи талас конзервативнијег изражаја. То је довело до пораста популарности тексаса, материјала који се традиционално повезује са америчком радничком класом. Фармерке су постале прихватљиве у свакој прилици, од супермаркета до црвеног тепиха. Овај постепени заокрет ка конзервативнијем стилу огледао се и у еволуцији фармерки, које су почетком деценије имале веома низак струк у складу са слободнијим духом Y2K стила, да би током година пролазиле кроз различите висине струка и облике ногавица. Истовремено, осећај јединства у друштву, будући да су људи различитих профила носили одећу истих брендова, учврстио је корпоративне логотипе као симбол стабилности и сигурности у моди.
Вероватно као реакција на поједностављене, футуристичке и свемиром инспирисане Y2K трендове из 2000. године, у Сједињеним Америчким Државама од 2001. до 2008. године постала је популарна distressed тексас одећа, односно фармерке намерно „изношеног” изгледа. Панталоне су имале нижи струк и шире ногавице него раније, често украшене детаљним везом уместо једноставног, практичног стила. У Великој Британији био је популаран изглед који је укључивао сукње преко панталона, хаљине са цветним дезеном и боје као што су црна, љубичаста и ружичаста. Обућа са дебелим ђоновима, сандале са платформом и ременчићи од вештачке коже украшени везом у облику цвећа били су у моди, док је популарност раније тражених спортских брендова као што је Skechers почела да опада.
Први талас повратка моде 1980-их Иако пун повратак моде 1980-их није уследио све до 2001. године, први талас овог ревивалa започео је већ крајем 1990-их и наставио се почетком 2000-их. Тај рани талас био је усмерен пре свега на ране 1980-е године. Међу трендовима који су се појавили у том периоду били су тексас мини сукње, исцепане distressed фармерке, тексас јакне, тренерке, балон јакне (које су поново постале популарне под утицајем хип-хоп уметника), као и пелерине и тренч капути, често израђени од вештачке коже (pleather). Такође су се носиле поло мајице са подигнутим оковратником, које су биле карактеристичне за препи стил. Ови трендови задржали су популарност све до око 2008. године, када је уследио нови талас инспирисан модом позних 1980-их.
Жене и девојке у Европи и Сједињеним Америчким Државама носиле су плитке патикасте моделе као што су Skechers, Heelys, Adidas, Reebok и Nike, као и чизме до колена са шиљатим врхом и високим потпетицама (или, обрнуто, са дебелим ниским штиклама и заобљеним или квадратним врхом).