мини|Британска коњичка артиљеријска чета (2012). Коњичка артиљерија (, ), врста пољске артиљерије, чији послужиоци јашу на маршу. Поред пољске коњичке артиљерије, у неким армијама (Русија 1880-их и Југословенска војска) постојала је и брдска коњичка артиљерија.
Историја
18. век Прве једнинице коњичке артиљерије појавиле су се почетком 18. века у армији руског цара Петра Великог. Пруска их је увела 1759, када је Фридрих II Велики формирао коњичку артиљеријску бригаду, у ствари батерију од 10 оруђа. Аустрија их уводи 1779, Француска 1792, Енглеска 1793. У почетку коњичка артиљерија се за време борбе налазила под непосредном командом главног команданта и служила је као брзо покретна артиљеријска резерва.
19. век мини|Батерија коњичке артиљерије Уније (1862). Од француске револуције до краја 19. века коњичка артиљерија је била у саставу и пешадијских и коњичких јединица, а после само у саставу коњице. Имала је нарочито значајну улогу и била бројна током француских револуционарних ратова (1792-1802) и Наполеонових ратова (1802-1815). На пример, 1811. француска пешадијска дивизија имала је јачу коњичку артиљерију него артиљерију чија је послуга ишла пешке (прву је чинила батерија од 12, а другу батерија од 10 оруђа). После појаве возеће артиљерије (у Француској од 1815) значај коњичке артиљерије почео је да опада, али је у појединим земљама њена улога још дуго била знатна. На пример, бројни однос између возеће и коњичке артиљерије у пруској и француској војсци био је средином 19. века око 4:1, а пред француско-пруски рат (1870-1871) Француска је имала 5 пукова коњичке артиљерије према 16 пукова коњичке артиљерије. У истом рату Немци су у органском саставу корпуса имали дивизион од 2 батерије коњичке артиљерије и дивизион од 4 батерије возеће артиљерије, а у коњичкој дивизији по 1-2 батерије коњичке артиљерије.
У Србији Краљевина Србија је прву батерију коњичке артиљерије формирала 1887, а другу 1903, обе у саставу коњице. Коњичка дивизија српске војске у балканским ратовима имала је дивизион коњичке артиљерије од 2 батерије.
20. век мини|Британска коњичка артиљерија у Првом светском рату (1918). У Првом светском рату француске и немачке коњичке дивизије имале су по један дивизион коњичке артиљерије. Између два рата коњичке дивизије Југословенске војске имале су по један, а француске по 2 дивизиона коњичке артиљерије. У Другом светском рату коњички пукови Црвене армије имали су по једну батерију, а коњичке дивизије по 1 пук коњичке артиљерије. После Другог светског рата коњичка артиљерија је нестала.
Карактеристике Коњичка артиљерија увек је имала најлакша оруђа: обично топове од 4 или 6 фунти (маса зрна у доба глатке артиљерије) или 75-80 мм, што јој је омогућавало да се креће брзином коњице. Дејствовала је често непосредно и кад је посредно гађање већ постало уобичајено, јер се у њеном раду пре свега захтевала брзина. Тако је према совјетским правилима између два рата у боју у сусрету сва коњичка артиљерија морала бити спремна за дејство за 10-20 минута од издавања наређења, а поједине батерије и за 5-10 минута. Сличне захтеве имала су и правила осталих армија.
Референце
Литература
Категорија:Војна терминологија Категорија:Артиљерија