десно|мини|340x340п|Краљица Елизабета II и њен тадашњи министар за питања ветерана у Аустралији, 1954. Краљичино летње одело садржи уски сако кратких рукава са пеплумом и пуну сукњу. Министар носи одело са двоструким копчањем. Мода у годинама након Другог светског рата обележена је поновним успоном високе моде (haute couture) након периода ратне оскудице. Правоугаона рамена и кратке сукње уступиле су место мекшој женствености силуетe New Look коју је представио Кристијан Диор. Тај стил карактерисала је изражено струкирана линија, заобљена рамена и дуге, раскошне сукње. Током позних педесетих година овај идеал постепено је замењен ненаглашеном, структурисаном силуетом, која је најавила нови правац у развоју модерне женске моде.

Општи трендови

Повратак моде До 1947. године модне куће у Паризу поново су отвориле своја врата, а француска престоница је поново заузела позицију светског центра високе моде. „Уређена, ритмична еволуција модних промена” била је прекинута током рата, па је нови правац био преко потребан. Јастучасти раменски делови, цеваста и кутијаста линија, као и кратке сукње, које су се носиле још пре рата и биле повезане са униформама, потпуно су нестале из моде. Низ модних трендова који су се смењивали, предвођени Кристијаном Диором и Кристобалом Баленсијагом, дефинисао је промену женске силуетe током педесетих година. Телевизија се придружила модним часописима и филмовима као нови медиј који је ширио модне трендове. Нову силуету одликовала су уска рамена, наглашен струк, истакнути грудни део и дуже сукње, често са ширим рубовима.

Почеци азијске моде десно|мини|249x249п|Индијски премијер Џавахарлал Нехру у оделу са Нехру јакном и Топи током посете Источној Немачкој, 1959. године. Почетком педесетих година дизајнери у земљама које су се тек ослободиле колонијализма тежили су стварању модног идентитета различитог од европског. Градски професионалци у Азији и на Блиском истоку често су носили западњачка одела уз традиционалну покривку за главу као што су астрахан, фес или кефија. У Индији је традиционални шервани прерађен у пословно одело са Нехру крагном, док су жене често носиле сарије на радном месту. У Народној Републици Кини развијено је унисекс одело познато као Мао одело, израђивано у зеленим, плавим и сивим тоновима, које је симболисало социјалистичке вредности једнакости. Захваљујући свом минималистичком и модерном дизајну, и Нехру и Мао одела касније су постала инспирација за модне трендсетерe шездесетих и седамдесетих година, посебно унутар покрета мод и „британске инвазије”, коју су представљали The Beatles и The Monkees.

Свакодневна одећа и стил тинејџера Једна од последица економског просперитета после Другог светског рата био је велики пораст употребе синтетичких тканина и лакоодрживих материјала. Популарне су постале тканине као што су drip-dry најлон, орлон и дакрон, које су могле да задрже наборе и након прања. Током педесетих година појавили су се и акрил, полиестер, триацетат и спандекс. Током четрдесетих година најлонске чарапе биле су изузетно тражен производ, јер су представљале лагану алтернативу свили и вуни. Међутим, за време рата компанија DuPont производила је најлон искључиво за војне потребе, па је након рата, крајем 1945, потражња била толика да су у продавницама избијале „најлонске побуне”. мини|311x311п|Најлонске чарапе се прегледају у Малмеу, у Шведској, 1954. године. Друштвене промене ишле су руку под руку са новим економским околностима. Многи млади људи који би пре рата већ радили у тинејџерским годинама сада су остајали код куће и зависили од родитеља током школовања, што је довело до појаве појма „тинејџер” као посебне животне фазе. Средњошколци и студенти носили су сукње и џемпере као неформалну униформу, а америчка модна индустрија почела је да усмерава производњу управо ка овом новом потрошачком сегменту.

У Уједињеном Краљевству су Teddy boys представљали прву заиста независну моду младих, инспирисану елементима едвардијанске елеганције, са уским краватама и тесним панталонама скраћеним тако да откривају шарене чарапе. У Северној Америци сличну улогу имали су greasers. Док су се млади раније облачили слично као њихови родитељи, сада је настајао нови, бунтовни стил младих.

Млади људи који су се после рата враћали на факултете у оквиру програма G.I. Bill прихватили су једноставан, практичан стил одевања, фармерке, кошуље и џемпере, који су наставили да носе и након студија. Џек Керуак је 1948. године увео израз Бит Генерација описујући неконформну омладину која се окупљала у Њујорку, док је новинар San Francisco Chronicle-а Херб Каен 1958. сковао термин битник. Препознатљив изглед „битника”, тамне наочаре, беретке, црне ролке и једноставна тамна одећа, постао је алтернатива за младе оба пола и брзо је прихваћен захваљујући промотивним кампањама маркетиншких агенција са Медисон авеније.

Женска мода

Револуција New Look десно|мини|259x259п|Лиса Фонсагривс у кројеном оделу са дугом оловка сукњом и уским сакоом са пеплумом. Фотографија: Тони Фрисел за Harper's Bazaar, Лондон, 1951. Дванаестог фебруара 1947. године, у 42. години живота, Кристијан Диор је представио своју прву колекцију у згради на авенији Монтањ број 30, украшеној цвећем из цвећаре Лашом. Главна уредница часописа Harper’s Bazaar, Кармел Сноу, чврсто је веровала у таленат младог креатора, који је запазила још 1937. године када је за Робера Пигеа дизајнирао модел Кафе Англе. Након модне ревије, узвикнула је: „То је права револуција, драги Кристијане! Твоје хаљине имају потпуно нов изглед!” Новинар агенције Reuters одмах је прихватио тај израз, написао га на белешку и бацио са балкона куриру који је чекао на улици, тако да је вест стигла у Сједињене Америчке Државе чак и пре него што је објављена у Француској, где је штрајк новинара трајао већ месец дана.

Са својим револуционарним New Look-ом, Диор је отворио ново поглавље у историји моде. Према сведочењу његове пријатељице Сузан Лулинг, сам је физички обликовао своју визију: „Манекен од дрвета био је пречврст и нееластичан за припремне тканине, па га је Диор снажним ударцима чекића обликовао у форму идеалне жене за моду коју је намеравао да покрене.” Циљ му је био јасан: „Желео сам да моје хаљине буду ‘конструисане’, моделоване према женском телу чије бих контуре нагласио. Истицaо сам струк, волумен кукова и наглашавао груди. Да бих додао чврстину, готово све тканине подстављао сам перкалом или тафтом, враћајући традицију која је дуго била заборављена.”

Прва колекција приказала је две основне линије, En Huit („у облику осмице”) и Corolle („венац од латица”). Диор је тиме потпуно променио силуету женског тела: мекоћа New Look-а била је варљива, јер су закривљене јакне са баском, заобљеним раменима и пуним сукњама биле поткрепљене унутрашњом конструкцијом и новим материјалима који су дефинисали форму.See "New Look" jacket by Dior, "New Look" suit by Hardie Amies, V&A Museum. Овим стилом завршена је ера крутих, мушких линија које су доминирале током рата и започета нова етапа наглашене женствености.

Током читавог послератног периода ценило се отмено, струкирано одело са рукавицама и бисерима као неизоставним детаљима. Женска одела имала су сакое уског кроја са баском и уске, дуге сукње. Дневне хаљине имале су припијене лифове и пуне сукње, често са овалним или дубоким изрезом или округлим „Петар Пан” оковратником. Популарне су биле и кошуљасте хаљине и летње хаљине на бретеле. Сукње су могле бити уске или веома раскошне, ношене уз подсукње; краткотрајни модни хит биле су и „пудлица” сукње. Вечерње хаљине биле су дужине до чланака („балеринска дужина”), док су „коктел хаљине” представљале средњу меру између дневне и свечане тоалете. Уз ниске деколтее носиле су се кратке болеро јакне. Насупрот томе, у Израелу су многе жене, због економске оскудице и сталне ратне приправности, наставиле да носе једноставне комаде инспирисане војном естетиком, памучне кошуље, хаки хаљине и библијске сандале.

Доњи веш Диорова колекција New Look из 1947. године изазвала је револуцију и у дизајну доњег веша. Идеал женствености, заобљена рамена, пуне сукње, наглашени кукови и узан струк, вратио је моду ка силуети пешчаног сата и створио велико тржиште за корсете и подесне комаде веша. Ови комади, иако скривени испод одеће, били су суштински за обликовање фигуре и постали симбол амбивалентне лепоте педесетих.

Корсети, корзеле, појасеви за обликовање струка и подставе од коњске длаке били су неопходни да би се одржала заобљена фигура. Продажа корсета се између 1948. и 1958. године удвостручила. Компанија Symington Corset Company из Маркет Харбороа била је један од најпознатијих произвођача таквог веша, и званични дистрибутер Диорових корзелета и појасева. Карактеристичан детаљ њихове колекције била је памучна баршунаста ивица у „шећерно ружичастој” боји, а на еластичним панелима често су била исткана слова CD као ознака за Кристијана Диора.

Тканина Бри-Најлон, новина британске компаније British Nylon Spinners, постала је изузетно популарна због лаког одржавања и брзог сушења. У рекламама из 1959. године корзети су приказивани као комбинација различитих материјала и еластичних зона, са лаганим ојачањима прекривеним сомотом и чипком.

У то време појавио се и нови облик грудњака, „катедрални грудњак”, који је обликовао груди у шиљасти, „метак” облик, помоћу вертикалних ојачања која су подсећала на лукове катедрале. Овај дизајн су популаризовале глумице као што су Пети Пејџ, Мерилин Монро и Лана Тарнер, позната као „девојка у џемперу”. Иако је овај модел био кратког века јер се лако померао током ношења, отворио је пут другом тренду, грудњацима са жицом. Они су први пут представљени тридесетих година, али су током рата били повучени због несташице челика. Поново су се појавили педесетих година и постали доминантни, јер су подизали и обликовали груди у складу са тадашњим идеалом пуних облина. Грудњаци са жицом, направљени од најлона и еластичне мреже, и данас су један од најчешћих облика женског доњег веша.

Одећа „свемирског доба” Од средине педесетих година појављује се нови, неконструктивни стил као алтернатива уском струку и пуној сукњи New Look-а. Vogue је представио плетену хаљину chemise под називом T-shirt dress. Шпански дизајнер Кристобал Баленсијага приказивао је одећу без уског струка још почетком педесетих, а 1958. године Ив Сен Лоран, Диоров наследник, представио је чувену Trapeze Line, чије су хаљине биле без струка, у облику троугла који се шири од груди ка коленима. Ови кројеви су тек постепено стекли популарност.

Коко Шанел се вратила на сцену 1954. године, представивши свој чувени костим, сако без крагне са ивицом од плетеног конца и сукњу А кроја. До 1957. године већина костима имала је благо струкиране сакое дужине до испод струка и уске, скраћене сукње. Баленсијагини модели имали су минималан број шавова и једноставан изрез, а хаљине без шава у струку, равне или благо раширене, постале су веома популарне. Безрукавне хаљине принцес кроја називане су скимер, док су уске варијанте носиле назив sheath dress.

Спортска одећа Њујорк је током рата постао водећи центар америчког дизајна, нарочито за спортску и лежерну одећу. Женe које су у ратном периоду носиле панталоне нису желеле да се врате искључиво сукњама. До 1955. године популарне су постале уске фармерке (drainpipe jeans). Спортска и неформална одећа постала је све заступљенија у гардеробама жена, нарочито беле мајице које су популарисале Брижит Бардо и Сандра Мило између 1957. и 1963. године. Панталоне су биле уске и дужине до чланака, а модни називи разликовали су моделе: houseboy (до средине листа), pedal-pushers (до испод колена) и бермуде (до средине бутине). Уз њих су се носиле лагане штампане или плетене блузе, као и купаћи костими у стилу бикинија, који су постајали све популарнији.