thumb|250px|Положај Хајдушага као једне од 35 мезорегија у физичкој географији Мађарске
Хајдушаг ( је историјска и географска регија у Мађарској, која се налази у Великој мађарској равници око Дебрецена. Регион се састоји од „шест хајду градова“ (мађ. hajdúvárosok): Хајдубесермењ, Хајдудорог, Хајдунанаш, Хајдухадхаз, Хајдусобосло и Вамошперч.
Историја мини|лево|220п|Највиша тачка Хајдудорога, брдо Дебеје, висине од 162 метра. Регион је основао Иштван Бочкаи у 17. веку, који је позвао Хајдуке (сељаци и слободни војници) на своје поседе, као награду за њихову службу. Доделио им земљу и гарантовао им право на имовину и личну слободу. Хајдуци су били мађарски плаћеници, трговци и гоничи стоке у Великој мађарској равници, а током османских ратова групи су се придружили и мађарски сељаци. Након што су се населили, добили су колективно племство. Био је то аутономни регион (мађарски: Hajdúkerület, што значи „Хајдушки округ“) до 1876. године када је постао део жупаније Хајду (сада жупанија Хајду-Бихар).
Назив региона потиче од Хајдуа, групе плаћеника пешадије у Мађарској од 16. до 17. века. Реч hajdú првобитно је значила гонич стоке (од hajtó, онај који тера), јер су многи од ових војника били гоничи стоке на дугим трговинским путевима између Велике равнице и Западне Европе. Током дуготрајних ратова крајем 16. века (укључујући Дуги турски рат, 1593–1606), велике групе хајдучких плаћеника лутале су земљом. Године 1604, значајан контингент ових прекаљених Хајдука придружио се устанку кнеза Иштвана Бочкаија из Трансилваније против хабзбуршке власти. Бочкај, препознајући њихову вредност, наградио је хајдучке трупе за њихову службу. У децембру 1605. издао је декрет (Повељу Корпоне) којим је око 9.000 хајдучких ратника добило колективно племство и населило их у градове на конфискованим земљама његовог домена. Доделио им је земљу у углавном ненасељеном подручју између Тисе и Дебрецена, ова територија је постала позната као Хајдушаг. До 1608–1609 основано је седам утврђених хајдучких градова (старих хајдучких градова): Хајдубесермењ, Хајдудорог, Хајдунанаш, Хајдухадхаз, Хајдусобосло, Вамошперч.
Референце
Литература
Antal Papp: Magyarország (Hungary), Panoráma, Budapest, 1982, , p. 860, pp. 477–478
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историјски региони у Краљевини Угарској Категорија:Географија Мађарске Категорија:Региони Мађарске