мини|250п|Сељак из Нограда, Мађарска 1625. мини|250п|Свирачи из Нограда, Мађарска 1594. Људи из замка (, ) чинили су класу слободних људи у средњовековном мађарском Краљевству, који су били обавезни да пружају услуге краљевском замку и његовом ишпану, или грофу. Били су то сељаци који су живели у селима формираним на земљишту које је припадало краљевском замку и колективно су обрађивали своја имања.

Људи из замка или дворске слуге су групе људи које су радиле на имањима и дворцима још из доба Арпада, у овом другом случају, људи из дворца, и биле су у служанском статусу, обављајући специјализоване услужне активности. Своје активности су обављали близу центра имања, имања или у селима која су му припадала. Ова активност је могла бити пољопривреда, узгој усева, узгој стоке, риболов, лов или припрема хране и пића, прављење јела итд. Генерално нису обављали своје активности сопственим алатом, већ алатом који им је за рад обезбедило имање. Њихов статус је био нижи од статуса полуслободних дворјана који су обављали самосталне активности, који су се бавили сложеним пољопривредним и сточарским активностима. У анжујском периоду, слуге су биле подељене у јединствено кметство које се у то време развијало.

Слуге су биле класификоване у систем десет стотина, на чијем је челу био управник стотине. Живели су у селима око имања. Није нужно само једна врста слугу живела у селу, већ ако је једна била типична за неко место, могла му је дати име (на пример, Очари (гајили волове) су се звали Оча, Федеми (поклопац, поклопити) су се звали Федемеш, њергеши су правили седла (живели у Њергешујфалуу). Имали су независну фарму у свом селу, издржавали су се од ње и били су обавезни да обезбеде посао (officium) и плаћају разне порезе за имање.

Војни гарнизони Наоружано особље граничних губернаторстава чинили су стражари, класификовани као део народа из замла, предвођени мајором (maior speculatorum), који је и сам био замковски кмет. У мирно доба, стражари су такође обављали царинске дужности, у случају спољашњег напада морали су да задрже непријатеља неко време и обавесте гувернера и краља о нападу. Међу њима су били стрелци, јуришници са лаким стрелцима на коњима, који су углавном били из војних помоћних народа, Секеља, Печењега или Хајдуци. Сећање на стражаре и стрелце сачувано је у топонимима као што су Залалеве, Леверек, Оршег, Ервидек.

Међу стражарима су били и чесови (Csősz) (лат.praeco, тур.csausz), који су обављали гласничке услуге и послове спровођења закона. То занимање је по селима остало да траје све до предкрај двадесетог века.

Сепешки копљани племићи, раније познати као чувари гробова (gömörőröknek, temetöcsösz), можда су првобитно били људи из замкова и можда су потицали из Кабара. Касније су се вероватно уздигли до нижег слоја замачких кметова као келтски кметови.

Референце

Литература

Категорија:Жупаније Краљевине УгарскеКатегорија:Друштвене класе Категорија:Историја Мађарске у средњем веку