Жупанија Боршод (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Главни град жупаније био је Мишколц. После Другог светског рата, жупанија је спојена са мађарским деловима жупаније Абауј-Торна и жупаније Земплен да би се формирао жупанију Боршод-Абауј-Земплен.

Етимологија Име жупаније потиче од личног имена Борш (раног средњовековног магната) са суфиксом -д који се користио за извођење топонима у старом мађарском језику. Лично име Борш могло се извести од борш (мађарски „бибер“) и/или извести из турског (теорија Јаноша Мелиха) или од словенског личног имена Борис (теорија Елемера Моора). Проблем још увек није довољно решен. На пример Лајош Киш сугерише турско порекло, док словачки научници сугеришу словенско порекло још од времена Јана Станислава који је прихватио Моорову теорију као поузданију и указао на неколико топонима са сличном етимологијом (*Бор[И]ша). Јан Штајнхибел указује на чешко име Борша (члан пратње Бржетислава II), из истог имена потиче и Боршов на Влтави.

Географија mini|лево|200п|Мапа жупаније Боршод из 1891. Пре Првог светског рата, жупанија Боршод је делила границе са жупанијама Гемер-Кишхонт, Абауј-Торна, Земплен, Саболч, Хајду и Хевеш. Југоисточну границу чинила је река Тиса, а кроз жупанију је текла река Шајо. Његова површина је 1910. године износила 3.629 km2.

Историја мини|лево|250п|Слика реконструкције Земљане тврђаве Кроз столећа постојања жупанија Бекеш је прво била део Краљевине Угарске (11. век-1621), затим жупанија Кнежевине Трансилваније (1621–1629), жупанија Краљевине Угарске (1629–1645), жупанија Кнежевине Трансилваније (1645–1648) и на крају жупанија Краљевине Мађарске (1648–1923, 1938–1945).

Боршод је једна од првих жупанија мађарске Краљевине. У раној историји Краљевине, свака жупанија (на латинском comitatus) формирана је око неког постојећег замка (већина ових замкова били су motte замкови, већина камених замкова изграђена је након монголске инвазије на Мађарску средином 13. века). Замак, који се налазио близу данашњег Еделења, носио је име свог првог управника, Борша, који је живео за време владавине или високог везира Гезе или његовог сина Стефана I.

Границе жупаније постале су сталне почетком 14. века, када је формирана суседна жупанија Торна, и остале су углавном непромењене наредних шест стотина година. Судећи по називима места, првобитно је већину становништва чинили етнички Мађари, али касније су се у то подручје доселиле и друге групе: Печењези (крајем 10./почетком 11. века) и огузшке групе (11.–12. век). То је такође очигледно из имена места као што су Сирмабешење (besenyő је мађарска реч за Печењега) и Озд (од „оз“).

Жупе округа су од почетка припадале Егерској дијецези. У региону је основано неколико манастира, у Сазду (од стране клана Аба, 11. век), Болдви (од стране краљице, 12. век), Качу (од стране клана Ерсур), Таполци (од стране клана Мишколц), Белхаромкуту (од стране егерског бискупа, после 1232. године).

Битка код Мухија, која је означила почетак монголске инвазије која је имала катастрофалне последице по Мађарску, одиграла се у жупанији Боршод, близу села Мухи, 11. априла 1241. године. Монголи су победили војску краља Беле IVМонголска инвазија на Европу — одељак Мађарска. Током двогодишње инвазије, 16 од 69 села у жупанији је потпуно уништено. 250px|thumb|десно|Замак Диошђер, изграђен у другој половини 13. века Године 1248, када је краљ Бела наредио изградњу камених замкова широм краљевства, неколико нових замкова је изграђено и у жупанији Боршод (Черепвар, Чорбако, Дедеш, Диошђер, Елешко), многи на местима бивших, уништених мотских замкова. Манастир Болдва је уништен током друге монголске инвазије на Мађарску 1285. године.

У папским регистрима десетине од 1332. до 1335. године, жупанија се помиње са 91 парохијом. У то време жупанија је имала око 240 села. Пре битке код Мохача (1526), ​​која означава почетак османске окупације мађарске (која је трајала преко 160 година), жупанија је имала 13 замкова, 13 трговачких градова (oppidum,, укључујући Мишколц и Мезекевешд) и 250 села, у власништву 235 различитих феудалних господара, укључујући епархије и манастире. Управник округа био је капетан замка Диошђер.

Године 1566, Османлије су окупирале замкове Дедеш и Диошђер, а након битке код Мезекерештеша Article in History Today, "Last-minute Turkish victory at Keresztes". (26–28. октобар 1596) окупирали су и Мишколц.Battle of Mezőkeresztes (Hungarian) Ова подручја су била под османском контролом до 1687. године.

У следећем веку, у жупанији се одиграо важан историјски догађај. Кнеза Ракоци је подигао буну: овде, поред села Онод, 18. јуна 1707. године, одржан је Онодски сабор, на којем је Мађарска проглашена независном од хабзбуршке власти.

Године 1724. одлучено је да се зграда жупаније Боршод изгради у Мишколцу, чиме је град званично постао седиште округа. Зграда је изграђена између 1825. и 1827. године.

Током 19. века дошло је до мањих промена на подручју округа: између 1807. и 1812. године села Селешке, Цеглед, Тихамер, Алмађар, Фелнемет и Бекелце (многа од њих су данас градски делови Егера) су припојена суседном грофу, док су суседном грофу Ивешкарма припојена села Егера. Секепуста и млин Киштаља су припојени од Хевеша дата Боршоду. Године 1850. неколико других градова и села Боршода је припојено суседним жупанијама: Андорнактаља и Фелшетаркањ су дата Хевешу, Домахаза и Шикатор су дата Гемеру и Кишонту. Онга, који је раније припадао округу Абауј, и Кулшеболч, некадашњи округ Земплен, постали су делови Боршода. Године 1907, Мишколц је добио статус града са општинским правима, постајући де јуре независан од жупаније Боршод.

Од 63 жупаније Мађарске, Боршод је 1910. године био 39. по површини, 23. по броју становника и 11. по густини насељености (80 становника/км²). Између 1899. и 1913. године многи људи су напустили Мађарску и емигрирали у друге земље; из Боршода је емигрирало 23.797 људи, што, не рачунајући 7.313 који су се на крају вратили, чини жупанију 18. на листи мађарских жупанија са највише емиграната.

Године 1919, жупанија Боршод је имала 177 села (од њих 13 је имало више од 2.000 становника).

Након Првог светског рата и Тријанонског споразумаKároly Kocsis; Eszter Kocsisné Hodosi (1998). Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin. ., Мађарска је изгубила многе своје територије у корист суседних земаља. Губитак није утицао на жупанију Боршод, њене границе су остале непромењене, али од околних жупанија, Абауј-Торна (Абауј је спојен са Торном 1882. године) изгубила је 48% своје површине у корист новоформиране државе Чехословачке, Земплен је изгубио 72%, а Гемер-Кишонт 92,5%. Године 1923, жупанија Боршод је спојена са преосталим делом бивше жупаније Гемер-Кишонт и формирана је „привремено уједињена жупанија Боршод-Гемер-Кишонт“ са главним градом Мишколцем.

Дана 2. новембра 1938. године, одлуком Прве бечке арбитражнеJanek István: Az első bécsi döntés. In: Rubicon, 2010/1. Különszám, враћене су Мађарској неки делове Гемера и Кишонта изгубљених 1920. године; Боршод и Гемер-Кишонт су поново постали независни један од другог, али се граница између њих мало променила.

Године 1941, округ је имао 382.324 становника (378.303 Мађара, 272 Немаца, 240 Словака, 165 Румуна, 210 Русина, 2103 Рома и 2324 осталих; 225.476 римокатолика, 19.625 гркокатолика, 226 гркоправославаца, 8657 евангелиста, 109.809 протестаната, 105 унитариста, 970 баптиста, 16.997 Јевреја, 164 других религија).

Након Другог светског рата, Бечка арбитража је проглашена неважећом и Мађарска је поново изгубила северне територије и оне су опт припојене Чехословачкој 1945. године. Закон из 1938. је укинут, а преостали део округа Гемер-Кишонт је поново спојен са округом Боршод, формирајући округ Боршод-Гемер. Дана 16. марта 1950. године, током опсежне административне реформе, преостали делови округа Абауј-Торна и Земплен спојени су у Боршод-Гемер, стварајући модерну |жупанију Боршод-Абауј-Земплен, са само Боршодовим седиштем округа, Мишколцем. Градови Шатораљаујхељ, Земплен, а Сиксо из округа Абауј су га изгубили.

Данас је подручје које је некада било округ Боршод најурбанизованије и најиндустријализованије подручје Боршод-Абауј-Земплен, где живи 3/4 становништва округа. Ту се налазе и три највећа града округа: Мишколц, Озд и Казинцбарцика. У колоквијалном говору, округ Боршод се често користи да значи Боршод-Абауј-Земплен у целини.

Демографија thumb|лево|180 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године

+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски словачки немачки Друго или непознато 1880. 195.980 174.900 (92,64%) 10.462 (5,54%) 2.250 (1,19%) 1.180 (0,63%) 1890. 216.794 202.896 (93,59%) 9.738 (4,49%) 3.160 (1,46%) 1.000 (0,46%) 1900. 257.586 243.117 (94,38%) 9.338 (3,63%) 3.155 (1,22%) 1.976 (0,77%) 1910. 289.914 281.874 (97,23%) 4.115 (1,42%) 2.379 (0,82%) 1.546 (0,53%) + Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти Јевреји гркокатолици лутерани Друго или непознато 1880. 195.980 94.662 (48,30%) 73.524 (37,52%) 12.826 (6,54%) 10.279 (5,24%) 4.420 (2,26%) 269 (0,14%) 1890. 216.794 109.412 (50,47%) 77.038 (35,54%) 13.880 (6,40%) 10.986 (5,07%) 5.373 (2,48%) 105 (0,05%) 1900. 257.586 137.980 (53,57%) 83.310 (32,34%) 16.477 (6,40%) 12.850 (4,99%) 6.700 (2,60%) 269 (0,10%) 1910. 289.914 160.699 (55,43%) 88.856 (30,65%) 18.346 (6,33%) 14.086 (4,86%) 7.299 (2,52%) 628 (0,22%)

Окрузи мини|260px|Административна мапа жупаније Боршод Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаОкруг ЕделењЕделењОкруг МезечатМезечатОкруг МезекевешдМезекевешд Округ МишколаМишколцОкруг ОздОздОкруг ШајосентпетерШајосентпетер Урбане грофовије (törvényhatósági jogú város)Мишколц (од 1909)Урбани окрузи (rendezett tanácsú város)Мишколц (до 1909)

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе Hungarian Catholic Lexicon (Hungarian only) (articles: Borsod, Gömör és Kishont közigazgatásilag egyelőre egyesített vármegye, Borsod vármegye, Borsod-Abaúj-Zemplén megye and Borsod-Gömör vármegye.)

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку