Америчка бубашваба (Periplaneta americana) је највећа врста бубашвабе која се рутински налази у домовима и често се сматра штеточином.

У одређеним регионима САД колоквијално је позната као водена бубашваба, иако није права водена буба јер није водена. Такође је позната као бродска бубашваба, какерлак и бомбајски канаринац. Често се погрешно идентификује као палмето бубашваба.

Упркос свом имену, америчке бубашвабе су пореклом из Африке и Блиског истока. Верује се да су у Америку уведене тек од 17. века надаље као резултат људских трговинских образаца, укључујући трговину робљем преко Атлантика.

Распрострањеност Упркос имену, ниједна врста Periplaneta није пореклом из Америке; P. americana је уведена на подручје данашњих Сједињених Држава из Африке још 1625. године. Сада су уобичајени у тропским климатским условима јер је људска активност проширила станиште инсеката и практично су космополитски распрострањени као резултат глобалне трговине.

Биологија

Особине Од свих уобичајених врста бубашваба, америчка бубашваба има највећу величину тела; пресвлачи се 6–14 пута (углавном 13 пута) пре метаморфозе; и има најдужи животни циклус, до око 700 дана.

Просечне је дужине око 4 цм и висине око 7 мм. Црвенкасто-смеђе су боје и имају жућкасти руб на пронотуму, делу тела иза главе. Незреле бубашвабе подсећају на одрасле јединке, осим што немају крила.

Бубашваба је подељена на три дела; тело је спљоштено и широко овално, са штитастим пронотумом који покрива главу. Пронотум је плочаста структура која покрива целу или део леђне површине грудног коша одређених инсеката. Такође имају делове уста за жвакање, дугачке, сегментиране антене и кожаста предња крила са нежним задњим крилима. Трећи део бубашвабе је стомак.

Инсект може брзо да се креће, често нестајући из вида када осети претњу, и може да се уклопи у мале пукотине и испод врата упркос својој прилично великој величини. Сматра се једним од инсеката који најбрже трче.

У једном експерименту, једна врста P. americana је регистровала рекордну брзину од 5,4 км/х, око 50 дужина тела у секунди, што би било упоредиво са човековим трчањем од 330 км/х.

Има пар великих сложених очију, од којих свако има преко 3500 појединачних сочива (оматидије, хексагонални отвори који пружају врсту вида познату као мозаични вид, са већом осетљивошћу, али мањом резолуцијом, посебно корисном ноћу, па се стога назива ноћни вид). Веома је активан ноћни инсект који избегава светлост.

Нимфе америчких бубашваба су способне за регенерацију удова.

Морфологија Америчка бубашваба показује карактеристичну морфологију инсекта, са телом које има делове као што су глава, труп и абдомен. Труп, или грудни кош, дељив је на проторакс, мезоторакс и метаторакс. Сваки грудни сегмент даје пар додатака за ходање (познатих као курсоријалне ноге). Организам има два пара крила. Предња крила, позната као тегмина, настају из мезоторакса и тамна су и непрозирна. Задња крила настају из метаторакса и користе се у лету, мада бубашвабе ретко лете. Абдомен је дељив на 10 сегмената, од којих је сваки окружен хитинским егзоскелетним плочама које се називају склерити, укључујући дорзалне тергите, вентралне стерните и латералне плеурите.

Животни циклус Америчке бубашвабе имају три развојна стадијума: јаје, нимфа и одрасла јединка. Женке производе јајну чауру (оотеку) која вири из врха абдомена. У просеку, женке производе 9–10 оотека, мада понекад могу произвести чак 90. Након отприлике два дана, јајне чауре се постављају на површину на безбедном месту. Јајне чауре су дугачке око 0,9 цм, смеђе су и облика торбе. Незреле бубашвабе излазе из јајних чаура за 6–8 недеља и потребно им је 6–12 месеци да сазру. Након излегања, нимфе се хране и пролазе кроз серију од 13 митарења (или екдизе). Одрасле бубашвабе могу живети до додатне године, током које женке производе у просеку 150 младунаца. Репродуктивни циклус америчких бубашваба може трајати до 600 дана.

Полни феромони Полни феромони америчке бубашвабе је секвитерпен (1Z,5E)-1,10(14)-диепокси-4(15),5-гермакрадиен-9-он, који је добио тривијално име перипланон-Б. Овај феромон је изолован из фецеса девичанских женки бубашваба. Раније се сматрало да је 2,2-диметил-3-изопропилиденциклопропил пропионат структура овог феромона, али се након синтезе показало да је неактиван. Одређивање структуре овог феромона било је значајно поглавље у историји хемије феромона.

Партеногенеза Када се женке америчких бубашваба смештају у групама, ова блиска веза подстиче факултативно партеногено размножавање. Оотеке се производе асексуално, без оплодње. Процес којим се производе јаја је аутомиксиса; током аутомиксисе долази до мејозе, али уместо да се стварају хаплоидне гамете као што се обично дешава, производе се диплоидне гамете (вероватно терминалном фузијом мејотских производа) које се затим могу развити у женке бубашваба. Јаја произведена партеногенезом имају мању виталност од јаја произведених сексуалним размножавањем.

Генетика Геном америчке бубашвабе је други највећи геном инсекта икада забележен, после Locusta migratoria. Око 60% његовог генома састоји се од понављајућих елемената. Око 90% генома може се наћи код других чланова породице Blattodea. Геном кодира велики број породица хеморецептора, укључујући 522 рецептора укуса и 154 рецептора мириса. 522 рецептора укуса чине највећи број пронађен међу инсектима за које су геноми секвенцирани. Око 329 рецептора укуса је укључено у перцепцију горког укуса. Верује се да су ове особине, заједно са увећаним групама гена који се односе на детоксикацију, имуни систем, раст и репродукцију, део разлога зашто се бубашваба може прилагодити људским животним просторима.

Исхрана Америчке бубашвабе су сваштоједи и опортунистички храниоци који једу материјале као што су сир, слаткиши, пиво, чај, кожа, пекарски производи, скроб у повезима књига, рукописи, лепак, коса, љуспице осушене коже, мртве животиње, биљни материјали, прљава одећа и сјајни папир са скробним средством за чишћење. Посебно воле ферментацију хране. Такође је примећено да се хране мртвим или рањеним бубашвабама своје или друге врсте.

Лет У фази незрелости (нимфе), америчке бубашвабе су без крила и неспособне за лет. Одрасле јединке имају корисна крила и могу да лете на кратке удаљености. Ако почну са високог места, као што је дрво, могу да једре на одређену удаљеност. Међутим, упркос својој способности да то ураде, америчке бубашвабе нису редовни летачи. Могу да трче веома брзо и, када се уплаше, ови инсекти се чешће разбеже пешке.

Станиште Америчке бубашвабе углавном живе у влажним подручјима, али могу преживети и у сувим подручјима ако имају приступ води. Преферирају високе температуре око 29 °C и не толеришу ниске температуре. Ове бубашвабе су честе у подрумима, просторима за пузање, пукотинама и процепима тремова, темеља и стаза поред зграда. У стамбеним подручјима ван тропских подручја, ове бубашвабе живе у подрумима и канализацији и могу се кретати напоље у дворишта током топлог времена. Одрасле америчке бубашвабе нису могле да преживе неколико дана на ≤10°C. Под константним температурама од 8, 9 и 10°C, приближно 40% бубашваба је угинуло у року од 72 сата.

Однос са људима

Ризик за људе Мирисни секрети које производе амерички бубашвабе могу променити укус хране. Такође, ако је популација бубашваба велика, може бити присутна јака концентрација овог мирисног секрета. Бубашвабе могу покупити бактерије које изазивају болести, попут салмонеле, на својим ногама, а касније их таложити на храни и изазвати тровање храном или инфекцију ако ходају по храни. Кућна прашина која садржи измет и делове тела бубашваба може изазвати алергијске реакције и астму код одређених особа.

Најмање 22 врсте патогених људских бактерија, вируса, гљивица и протозоа, као и пет врста хелминтских црва, изоловане су из P. americana (L.) сакупљених на пољу.

Контрола штеточина У хладним климатским условима, ови бубашвабе се могу кретати у затвореном простору, тражећи топлију средину и храну. Бубашвабе могу ући у куће путем канализације, испод врата или кроз вентилационе канале или друге отворе у зидовима, прозорима или темељима. Популације бубашваба могу се контролисати употребом лепљивих замки или инсектицида. Лепљиве замке се праве помоћу лепка нанетог на картон или сличан материјал. Мамац се може поставити у средину или се лепку може додати мирис. Јефтине лепљиве замке се обично постављају на топлим затвореним местима лако доступним инсектима, али где је мало вероватно да ће их људи наићи: испод фрижидера или замрзивача, иза канти за смеће итд.

Покривање свих пукотина или отвора кроз које бубашвабе могу да уђу, затварање хране у посуде отпорне на инсекте и брзо чишћење свих просутих течности или нереда који су настали је корисно. Још један начин да се спречи зараза јесте да се темељно провере сви материјали унети унутра: бубашвабе и њихове кутије са јајима (оотеке) могу бити сакривене унутар или на намештају, или унутар кутија, кофера, кеса са намирницама итд. Када пронађете кутију са јајима, користите салвету да је покупите, а затим је снажно згњечите; цурење течности ће тада указивати на уништење јаја унутра. Баците салвету и уништену кутију са јајима као смеће.

Употреба у традиционалној кинеској медицини Америчка бубашваба се користи као састојак у традиционалној кинеској медицини, а њена употреба се помиње у Зборнику материје медике и Шенонг Бен Цао Ђингу. У Кини се етанолски екстракт америчког бубашваба, Кангфусин Је (康复新液), прописује за зарастање рана и поправку ткива.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.gbif.org/species/2000152 https://www.inaturalist.org/taxa/82231-Periplaneta-americana Категорија:Blattodea