Жупанија Тренчен (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија се сада налази у западној Словачкој.Жупанија Тренчен у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Тренчен из 1891. Већи део жупанијске територије био је планински, подељен на два дела широком долином реке Вах у средини. Њене планине припадале су Севернокарпатској групи, а унутар ње групи Мале Фатре. Њене најважније реке биле су Вах и Варинка. Тренченска жупанија се граничила са аустријским земљама Моравском, Галицијом и Шлезијом, и мађарским жупанијама Арва, Туроц и Њитра. Територија жупаније била је појас на крајњем северозападном рубу данашње Словачке, тј. територија између чешке границе, града Вагујхеља, жупаније Туроц, жупаније Арва и пољске границе. Површина жупаније је 1910. године износила 4.456 km2.
Седишта Главни град, седиште, жупаније Тренчен био је Тренчински замак (мађ:Trencséni vár), а од око 1650. године град Тренчен.
Историја Претходник Тренченске жупаније, то јест нека врста управне области, можда је већ постојао у 9. веку, у време Велике Моравске, са центром у Дукову. У 10. и 11. веку, територије будуће жупанија је привремено била део Бохемије, а затим привремено Пољске (castellania Trecen).
Тренченска жупанија као мађарски комитатус настала је крајем 11. века, када је већи део територије освојила Краљевина Мађарска. Традиционално, функцију наследног намесника Тренченске жупаније обављале су породице Чак, Чеснеки и Илешхази.
Након Првог светског рата, тренченска жупанија је постала део новоформиране Чехословачке, што је потврђено 1920. године Тријанонским споразумом.* Trianon Treaty text (енглески) Округ као (Тренчанска жупа) наставио је да постоји до 1922. године, али је имао потпуно другачија овлашћења.
Током постојања прве словачке републике између 1939. и 1945. године, Тренчински округ је поново створен 1940. године, али је његова територија мало проширена. Након Другог светског рата Тренчински округ је поново постао део Чехословачке. Године 1993, Чехословачка је подељена и Тренчин је постао део Словачке.
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Тренченска жупанија на мапи савремене Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880. 244.919 222.786 (93,96%) 2.576 (1,09%) 10.634 (4,48%) 1.113 (0,47%) 1890. 258.769 241.818 (93,45%) 5.082 (1,96%) 10.267 (3,97%) 1.602 (0,62%) 1900. 287.665 266.763 (92,73%) 8.210 (2,85%) 10.213 (3,55%) 2.479 (0,86%) 1910. 310.437 284.770 (91,73%) 13.204 (4,25%) 9.029 (2,91%) 3.434 (1,11%) + Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани Јевреји Друго или непознато 1880. 244.919 211.355 (86,30%) 20.357 (8,31%) 12.940 (5,28%) 267 (0,11%) 1890. 258.769 224.259 (86,66%) 21.546 (8,33%) 12.463 (4,82%) 501 (0,19%) 1900. 287.665 250.628 (87,12%) 24.890 (8,65%) 11.397 (3,96%) 750 (0,26%) 1910. 310.437 271.233 (87,37%) 27.421 (8,83%) 10.809 (3,48%) 974 (0,31%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Сатмар Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БанBán (сада Бановце на Бебрави) ЧацаCsaca (сада Чадца) ИлаваIllava (сада Илава) КишзуцаујхељKiszucaújhely (сада Кисуцке Нове Место) Нађбицче Nagybiccse (сада Битча) ПухоPuhó (now Пухов) ТренченTrencsén (сада Тренчин) ВагбестерцеVágbeszterce (сада Повашка Бистрица) ЖолнаZsolna (сада Жилина) Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Тренчен (сада Тренчин)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе Eintrag Палашов велики лексикон (мађарски)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку